Male novine

ја то тако исто знам и признајем као ка ко од вас, али да су „добровољци" од 93 ишта учинили, или кадри били да учине, без оне чврсте војске коју су Француској даровали њени Сек Сири и Мороји, то само могу тврдити људи који су историју из вида изгубили. „Али зар није" — рече нам се — „Наполеон Први водио рат 1814 с голобрадом децом"? Јесте (с децом) као оно на Ј1ајпцигу, битке губио. Бој страшни и крвави он је био са старим војницима. 0 самој тој „деци" ево шта је он мислио, па ево шга је и аисао, једииоме човеку чије је савете хтео да саслуша, јер никогаНаполеон слушао нијг. (Смех). Тај је човек главом принц Камбасер, у чије је руке Наполеон остављао власт кац је у раг ишао. „Вп сте ми" вели он на неколнко дана иред битку на ЈГајпцшу — „послали децу, и хоћете да ш њом Француску одбраним"! Међу тим, Господо, Наполеои се мало и огрешио о праву старост те деце, јер то су били већ момци од двадесет три, четири, па и иет година, и који су у војсци служили! Али још један пример. У једној сеч,ници државног савета, држаног нод председииштвом Наполеона, усуди се адмирал Триге да оеапов комнломенат цару адресује: „Величансгво, мени, верујте, треба осам година да направим мрнара, а ви, видим, да правиге војиика за цигло шест месеца"! „Молим вас ћутите, адмирале, док нас није и Француска чула. Јер ако то буде — ми смо ироиали. И мени, и мени, адмирале, треба, верујте, онолико исто година за добра војника колико вама треба за добра мрнара". Да, господо, то су речи и тоје суд, о војничком квалг^тету, човека, Ђенија, који је лично и

неиосредно командовао највећом, рззумем и најмлогобројнвјом, војсјом у историји света и освајачких ратова, који је прегаао Немен са 642.000 момака, и словом и делом са шест стотина четрдесет и две хиљпде бораца и \ Но ни то није оно главно на шта ја ударам. Оно што ја х .ћу овде да истакнем, то је главпа мисао једне изреке чувенога Жоминија Из његовчх дакие уста, као »з уста толиких других ауторитета, чуо сам да: да у место што је повео на Русију 642.000 људи да је напао ту царевину са мање и од половине са само 250.000 војника, ачи војника калибра и квалитета корпуса ђенерал Давута — Наполеон би ипак доспео своме страховитом циљу и огромну Русију сломио" .. Али да се вратимо рату од 1814 год. ;Ево да чујете с ким је тај рат | Наполеон водио. Он је, пре свега имао своју стару гарду , али и „гарду" која је, као љубимче његово, у осталој војсци опасну завист будила. ЈХинија се често и буиила због те гарде, у глас говорећи, како је та трупа маза царева"! И цела је истина, да је гарда ретко у бој слата. Али је ово била највише с тога, што су њени борци давно своје у ратовима одслужили бшш, па и лепе војничке године и прешли. Дакле, војна од 1814 вођена је са том гардом као и са оним дивним пуковима које је ђе. ерал Сул из Шнаније послао, и који оставише онако дубок улечатак на непријатеља. Свега на свега ту је могло бити 50.000 л>уди, рачунајући и гарду која је бројала 16—17.000.људи; и с том снагом, а никако већом, делио је Наполеон оне славне мегдане на Монмирају и Шампоберу! Са гардом господо, са гардом и са оним Суловим пуко-

вима, и ни с ким другим, правио је Наполе ш она чуде а, носио се с целом Јевропом и нркосио њеној коалицији!А „деца"? Она су била но зади и вршила познату интендандску службу!.. На послетку, Господо, дозволиге ми да кажем, и то, да ја поштујући свачије мишљење и убеђ ње у оваким питањима, морам биш с вама на ч тсто о мери одговорности. Одговоини сте, доиста, и ви за ваш глас и вашу одлуку; али сам несравњено више одговоран ја за оно тто се у Француској и заФранцуску буде данас уради*о или нропустило да уради. Свестан те одговорности, ја вам отворено изјављујем: да се уклањам са меота поверења иа које ме је онај суверен који се народом зове носадио, и нред чијим ликом и представииштвом ја да нас стојим—нко се ви за други, а не за, нредлог вашег стручног одбора, решили будете. („ Реши■ ћемо сутра ■*) Не, молим, ја имам ирава да тражим и тражим да се одмах гласању ириступи. Ваистину, ако нас иетна]ест дана дуга и исцрпна претреса нису убедила шта треба радити, ја у „ сутра " нећу да сг надам. (,, Врло добро" — „хајде да гласамо.") (И са 477 нротиву бС пропадпе предлог ђен. ПЈар тона, а Француска задржи себи дужи, одкосно иетогодишњи, рок службе под заставом). Превсв Н. С. Ј. „ Ачериканац." 088М0 6Е0ГРАДСКЕ ВЕСТМ Стављени на расположење : Илвја Мојсиловић, иреседппк оуда вароши Београ«а; Атанасије Стевановић, преседниксуда округа београдског^Вучко К. Ђорђевић, иреседппк суда округа врањског; Косга А. Радовановић, преседник суда округајагодинског; Коста Т. Мвдовановић, преседник суда округа књажевачког; Вељ-

ко ТЈ. Рајковвћ, предееднек суда окрута крагујевачког; Апдраја 'В. Грујића, преседник суда округа нишког I одељења; Љубамир Ж. Стојановић, председввк суда округа подринског; Јездимир Д. Чекић, преседник суда округа рудничког; Аћим Прокић, преседнак суда округа топличког, Мнхаило Новаковић, председник суда о:руга ћупријског; Антовије С. Поповић, председник суда округа ужиччог, и Ђорђе II Вулић, председник суда округа чачннског. # Накнадни кандидати. Као што сно већ јавили, ономад су Држчнш Савег п Касациони суд бирали накнадне кандидате за једнога судију Касационог Суда, на место г. Пере Максимовића, који је дао оставку. Државни Савет кандидовао је г. Милоша Траезића, члана Касације на расноложењу, и г. Петра МилеикОвића овд. адвоката. А Кчсш,аони суд канди^овао је г. Косту Савићевића с дију суда окр. н -чаревачког и г. д-ра Захарију 5 г грачића, члана Ачелације на расположењу. * Опанци у взјсци. Г. минпстар војии наредио је да војиици и ове к»о и прошле године носе опанке, осим вчјника београдског гарпизопа, коњице, пољске артаљерије, питомаца војне академг.је п пвтомаца подофнцарске школе, п то почев од 1 Маја па д I 1 Октлбра тек. године. Нонтонврске трупе носиће за ово време опанке у свима приликама где им то буде служба дозвољавала. Рок служења опанцима рачунаће се: од чињених кожа 25, а од нечињених 20 дана, н ка 1 овај рок одслуже и постану пеу отребљиве, дотичие ће их команде расходавати, За време докле војници буду носили опанке, команданти ће вастојавати да се чизие односно цокуле причувају, и да се оне не носе осим за парадие дане кад се не могу носити оиапци, јер чизме и цокуле пмају ее опет отиоч^та редовно од 1 Октобра тек. године. * Тужен. Уредника нашега листа тужала је^иолиција за белешку „две нове бруке" у 102, и за белешку „Изволте,-дајте оставку" у 108 броју нашега листа. За прву белешку тужи се по §§. 103 и 104 крив. зак., а

ПОДЛИСТАК

КРЗАБА Г 0 Д11А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

— Молте бога што вас ја нисам познао, но ми се учини да је Ђаја, а друкчије ви би се малко прошетали по улици, док би вам ја огворио капију. — Море човече боље је што је овако било, иначе би нас само онако намучио ј ече члан. — А! Чудо што ја сад марим и имам интереса да вас штедим од муке... Таман онолико исто, колико и ви мене штедите — приметим ја. Збиља, зар нисте могли | причекати до сутра, но потрчали да ме

Као што већ рекох, г. М. Симић био ми је земљак и давнашњи добар нознаник, с тога покушах дч говорим с њим мало озбиљније. — Тебе су нратили за ме, земл.аче, на кажи ми бар одмах шта све имаш да извршиш и како ти уираво гласи наредба у појединостимл ? Но ја у б]!«о оназих да члан нерадо . одговара; јамачио му је сметало и то што је ту био и нисар. — Па ти знаш за тито смо дошли — рече ми члан, развлачећи сваку реч. — Да ме водите, је л? — Тако је.

ухапсите баш ноћас. Каква је то тако голема нотреба, или чак можда и оиасност која вас на то гони ? Члан слеже раменима. Ја се иопридигнем у кревету, набацим на леђа огртач, упалим цигару и лешкарећи тако продужим разговор с чланом и писаром, који су стајали на сред собе, јер не хтедоше примити моју поиуду да седну, изговарајући се да немају кадНавикнут још из ранијих година на оваке полицијске иосете, ја сам знао да ће сад на нрвом месту доћи нретрес сгана, с тога рекнем члану: — Сад ћете јамачно прво почети с нретресом стана.

— Тако је, земљаче, с тога бих те баш замолио: дај нам кључеве од свију твојих затвора, да не дангубимо. — Лако ћемо за кључеве, но кажи ми ти, земљаче, имаш ли ги какву год наредбу, да можеш ноћу чинити иретрес со моме стану, нарочиго, да ли имаш наредбу да ме ноћу хаисиш? — Наравно да имам — рече члан. — Па деде да видим, бога ти ? — Шта? — Па ту наредбу. — А . а.. а„ Ти мислиш писмену наредбу? Ја га прекидох : — Него шта?!. — Е иисмене наредбе немам. ја сам ту наредбу усмено добио. — Опда бих ја имао право да вам не верујем и да вам не дозволим иикакав претрес, нити да се дам хапсити све дотле, док мине покажете писмену заповест било од управитеља вар. Београда, било од министра нолиције. — Молим те земљаче, прођи се тога носла. Бар ти знаш како те ствари код иис иду -— рече ми члан. (Наставчће се)

- —- <308^- —