Male novine

БРОЈ 146

СРЕДА 30 Ма 1* ' 88§

ГОДИНА Ш

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П, Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & годину . «50 динара 0% по годиве . 15 динара * 3 кеведа 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОИКШ

ПИСМЛ И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Тсллмчхн венац 6р. 17., на срњвм^спрату.

ДПЕВВИ ЈМОТ 3 А СВАКОГА Иретплата из уиутр. полаже са само иод пешта За Бвоград не^а првтплате — ^кст се прсдзјо иа број

Претлдата ов прима код овију пошта у Србијк -О ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ка срвој отранк од петат. реда 20. пр. дие, а ка четвртој од петвт рвда 10 пр. дан. 1?МП0СЛАН0 птаје 50 цр. д. од петит реда. шппв штш

Зглао« јивткно, по потреб* и са оликаиа.

За свано оглаше&в плаћа ве држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО 110Г0 ДВ И

ж ж ж ж ж ж ж ж ж ж ж, п

жжтмжхтшшхжтх ИИВПИЦА И КАФАНА КОД ДАРДАНЕЛ

х ж ж © ж ж ж « м ж ж т т тшттстшшшхштттм

преиоручује своја добра вина у и ваа каа>ане 1 литар сгнро црао (пеготпнско) 1 — дин. 1 П I! Л 1Ј '80 !1 1 „ » -"60 „ 1 „ белог (мађиратера) Г— „ 1 „ „ сиедеревског старог — 60 „ 1 „ „ шилера неготппсаог — 60 „ 1 литар гаљивовице старе Г— „ Дииитријз Крстиђ 456 3 — 10 код Дчрданрла.

Соба за самца са и без иамештаја, издаје се одма под кирију. ЈБубичина ул. бр. 5.

вима снабдевена 442

КУР с Берлпн, 28. маја

марака 16 17 ипо

м. 89-50 м. 87-40 м. 8975 м. 8740 м. 87-80

Новац Наполеон Пааири Српеке жед. обвеанице 1Н А. Српеке жел. обвезнпце Н1 В. Српске влатне иаложнице. Српека рента 1884 Сри. дуванска рента Курс робе 28. маја Хамбург. Кава за јуни 88 ипо васептемб. 87 ипо ва децембар 81 Хавр. Кава 8а јуни 109 75, ва септ. 109 50 Беч. Шеница Фор. 8'65 кукуруз Фор. 5 30 шеКер Фор. 15-50 Будимпешта. Шеница Фор. 8 24јесења воб Фор. '— кукуруз Фор. 5'13 јечам 6 09 Праг. Шећер Фор. 15-45. Беч, 29. маја Новац Здрав дукат Дукат с чарком Наполеон 20 марака Турска лира Руски полуимперијал Папирна рубља Фунта стерлинга Папири Српеки лутриски ловови „ 37-25 Српски дувански лозови „ 5 50 Кредитве акције „ 306 35 Аустриска 8дат. рента „ 109 50

фор. 5 57 „ 5-53 „ 9 31 ипо „ 11.47 „ 10-60 I „ 135 50 „ 11-67

Мађарска „ „ 103-85 Менице: Париз 46 40, Бердин 57'47, Лондон 116 95 Сребро 100

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

У среду 30 Нервозни, шамва игра у трп чина, од В. Сардуа.

Знаци времена *) (Допис „М. Н овенама".) Мачва, 20 маја Ми се свп борпсмо за радпкализ 'м и за данашњу радикалну владу. Шта нас је муке и труда стало док смо ово нвше дело остварили и историја српска причаће. Свп смо заједно ванијали п зањ магалп зашто се у Србији, земљи крвљу ослсбођеној, не чује глас њепих спнова, и зашто сс они, од Бегова своје рођеве браће г«не, вежу, гкипају и растерују. На пзборима за велику народну скупгатину ми смо јасно казали ко ће нчм судута. Тако исто за ванредну скуп. ми смо јасно казали ко има наше новерење да овом земљом управља, а то је све било у корист радикала јер смо њих и бирала. Тод смо сви били \радикалци аа све до сад док се ови редци иишу. Кнд смз тај трудна иосао сврптили ми смо се плоду надалн. Надали смо с?, не да се иореза сведе на дукат и цванцик како протпвници које смо оборили каЈгу— него да у Србији спну *лепшп и срећнији

дани, да се брод српске државе повзде правплпим током и да се постепено скући раекућена српска држава. 'Го нпје давво било. Тек је пуна година и шта ма за ово кратко време дочекасмо? Дочекасмо изборе општинеке на онакве псте начине као што су били под напредњацима. Дочекасмо кметове којп оу огрезли у злоупотребама и дл се они шта више чак и заштићав»ју. Дочекали смо клетове грубе тирјане илп овде назвате катиле, који суде а запете револвере на стоду држе, п људима их под грло нодносе. Дочекали смо кметове древне бек^ичине и људе који немају нпкакве прошлости, него су младост по Шапцу у оп. п ндурима провелп,ца пијави са орузкјем мирним грађанпма на куће нападају. Од свог пмарва немају кишта а данаа који су од људи покупили, проФућкали, п иијаки банке од п реза поцепали. — Горп и црња по и вапредњачка и либералви, на које сми викали, и к је смо оборили Забечекнути сад гледамо шта ово би. Пптамо се ео је овом крив, да ди влада радикална, или ми којн смо радикалну владу потиомагали? Ми нпсмо криви, јер смо влмду ^отпомаглдп, а, добру се надали него су нрпви: Л абави министри, невични кааетани, и разуздани кметови. Ствар је, господпне уреднвче, у овом: ГГо загону о онштипама [требало је као свуда тако п у јј^оп. Глушачкој, која је ској сбим ироменила, бити избор чвснишгва најдаље десетог дава пошто се промена од< брила. Наш преседнвк Манојло Лазаревић који је радикалац, једва се наканпо те је избор и носле одобрене промене чак на два месеца одредао. Он је видео да је својим понашањем пзгубио поверење од

н а р од а,

+ ) Овоме допису дајемо места у напгем листу с тога што су ово у ошпте значајне појаже, које није вајде прикривати и ваташкавати. На против, незадовољству, које се јавља у недрима саме радикалнв странке треба дати маха да се ивјасни твда се види где је зло, које доноси овако жалосне плодове и да му се за времена тражи лека. С тога ми радо дајемо места овој изјави, а у броју од петка проговорикемо о њој опширније.

ла

се раније почео

за пзбЈр спрематп, да га по напредњачком и либералском пачину пзвргаи. Он је п; изнанкце свију свопх присталица, међу ковма ома највпше лопова ибпвшпх робијаша исекао пз пореске књпге како су тобож платвли ПЈре<у на их уводао у снпгак гласача. Од његових противника, а то је скоро целог села, порезу вије хтео ни примити, само да их у гласачки спнсак не уводи. Није водио рачуна да је држави п р е к о потребан новзц па да можз нравилно живети, а не тицало га се да је прогало већ и ов) I пол. 90 г. а он прикупља пзрезу тек за II прошло, и да од тог данкч нпје наплатио ннјвише од 100 људи у општини која пма више од 400 порес. глава. Њемујеглавни смер био даонпошто ио то остане кмет. Да није хтео порезу ни примита није га било срамота као преседника бирачког одбора и у бирачким актама нризнати. Сем овог, он|је по раније утврђеном ирограму поступио. На вра-

тпма судничкпм ноставио је Мијаила Недељковпћа 20 годишњег робијаша и јога 2—3 лопова па су у судницу на гласање пуштали кога су они хтелп, а разуме се да су хтели оног који ће за Манојла^гласати. На бирачком ст лу стајао је преседнша Манојла — радикалца —запет револвер, и тим вачином радикал Мааојло продро је за иреееднпка. Кад јеса собом тако сретно свршио, он је онако радостан са бстпм горњим Мвтом бирао чланоче „акламацкјом". Изјављена је жалба начелству. Наведенн су сви узроци због којих избор није иранилан, али нисм > моглп поднети дока-.е зб г тога што нам ннгата ни,е дозвољено ковирати. Начелство је избор одобрило. Дата је жалба државпом савету, и државни савет нигати решење мачелства у толико што оно ипје било надлежно доносити решења о правилности пзбора но ср. аачелнак и нареди да срески начелнпк донесе решење на ако шбор одобри да одма сам акта државном савету врати, сматрајући жалбу раније под^ету на решење начелства као да је поднета на решење њего.во. Срееки донесе решење и одсбри избор, но ми не знајући да не треба понова жалбу подносати, наппшемо жалбу на решење среског, а као прилог поднесемо писмо које је иресднник Манојло сам својом руком писао и у ком признаје не само да су на избору гласчла она лицз која дугују последњи порез, но да су гласала која дугују по 3—4 данка. Та жалба са прилогом *није државном савету нн слата, него је поступљено ио првмедбама држ. савета, и савет државни одобрио је пзбор и сад са доквзпма, као н нре без доказа. П^е, но што је државни савет избор одобрио — нзша се општвна разгр7ппсала. Село Раденковић отнало /е од нашсг села и одма за себе взвршило избор оп. часништва. Село Глушци тражило је да се и у Глугацима одреди понова избор нреседника, јер је овај избор извргаен у заједници са селом Раденковићем. Власт је ибјаснвла да и преко тог што се онштина разгруписалг остаје преседник који је за вргме груписате општине изабрат. Она ово мотивише на основу закона о општинама, а на основу ког то члана ми не знамо, јер тог члана у закону и нем^, сем ако власт не тумачи који члан онако како се њој допада, но и ту она греши. Обавезпо тумачење закона приаа*а само з&.конодзв ном телу. Чл. 57 зем. Устава. У нанпј општпни нити има б)џета општинског за ову годвну, вити има одбора који да га реши Не зна се ни ко пије ни ко нлаћа. Радп ко пич хоће, а ннилаћује секолвкоможе. Нема дапа када се у онштвни не десе по 3—4 крађе п њих нико не истрвжује. Ко би смео на то и по-