Male novine

БРОЈ 149

СУБО.А 2 ЈУНА 1880

ГОДИНА III

МЗЛДЗИ СВАКИ Д А Н

БРОЈ 10.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & годину 30 динара ио годвне . . 15 динава # 3 *е«епа 9 дииава 1Е РЕТ1Т ЈО0ЕНИ Оглао« ј^втиио, пе потре&и * ва олннама.

писма и рукописи шаљу се В ласнику дМ ајхих Н овина" Твпличин ввнац бр. 17., ка срк.бм'впрату.

ДПЕВНИ ЛИОТ ЗА СВАКОГА

Претплата из унутр. палаже св само код гшштг Зз Бвоград негиа претплате — /5ист 06 предајв ка број

(1рвтп*ата се пркма кед ввију пошга у СрбиЈе ' ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ва првој страни од петвт. реда 20. пр. дин а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. Г|РИИ0!5ЛАК0 втаје 50 нр. д. од петит реда. тт штш

За овано еглишЕн>в пзг1>а ое држ. таксв 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

РАСПРОДАЈА!

АУС1РИЈА И РУСИЈА

^»»»»»»ХХЖЖХХУХПХХХХХЈЕЖЖЖЖКЈ*

■<1 -зј о* Сч нн ►—( о

X X X X X X * п ш ш С» ш п т п X X X &

Нашу књижарску — галантериско-нирнбешку иса разним луксузним стварима снабдевену радњу преселилисмо у кућу господ. Ник. Радојковића кнез Михаилова улица број 15 и сву још заоставшу рову испод ноштаи а расподајемо. ФИ.ШЈАЛ КЊИЖАРЕ Браће М. Попови &а кнез Михаила ул. бр. 15.

469

1— 20

к & к § X

8 о о о о о о о

^5 > о а > е-ч >

*1хххх » нхххпшшптпп * хухххх * фф 15| РАСПРОДАЈА! \џ

КЊИГОВОЂУ И КОРЕСИОН дента, сем срискога : ; а још један стран језик (немкчки или Француски) потребује уредништво „Малих Новина". Нријавити се у ,.Балкаиији од 4— 5 час. носле п'>дне.

ПомоЂник апотекарски иотребан јеодмах савамалској аиотеци. Обрашти се : П. С. СпасиЂу 470 2 — 3 апотекару.

^кост Ко хоће добар кућевни КОСТ, може добити у свако доба Космајска улица бр. 54. 472 2—3

Онога који ми је аљине, новце и разне артије од моје личне вредности одн^о, ноћу између 31 ир. и 1 тек. мца, молим га да ми врати само артије и кључеве на начин к а к о он за умесан нађе. Светислав Јовановић чиновник задруге 473 1—3

К У

Ми смо ово мало кућице и — : земљице сноје, ово мало државе Кад нам је маџарски државник с Р п ' к е, < купо и крваво платили учинио већ ту иочаст, да нас и тек с В - Ј1ИКИМ напрезањем и п тражи у н»шим рођеним ре скупим жргнама стекли. дакцијама, и да нас изазове на 1 Румунија, Грчка, Бугарска, све разговор и објашн.ељ «, онда да С У ове земље мање више ствоироговоримо још коју о његовом Р енс напорима европске диплоговору. ' мације. Он придаје голем значај срп- Јеаина °Р би Ј а сама Ј е течла ској шгампи, на му јамачно неће Сваки педаљ СВ0 Ј е земље ' и сва бити на одмет да чује, како у! К0 тт п Р ав0 на Р°Д но најважнијим шггањима, која њега !0 1 од Ди11ас имамо ка0 толико интересују, мисли један. на Р од ' све СУ " Т0 с . к * по и п Р е * новипар српски | СК У П0 платпли сво 1 ' м Р°*> енш . снагом и својпм наЈплеменитијом Као што смо још у прошлом члапку наговестили, за г. Кално- п ' „ Ј ' (Ј тога нити има нити сме кија в а ж н о ]е, к а к в и^ су б ити хакве српске вла е, која би 0 д н о с и и з м е 9 у роиЈе, олако и (; ез г 0 лечих 1 а Д а метуи Аустро У гарске. Дпу: им ие 31 ' . Ј 1 ла на коцку ову крваву срнску чима, за њега Је важно у ко-1 •«- • . п - . , * постоЈбину, увукиа Је у аванЛ ико у СрбиЈИ »Ш иреовла ј „ |и ' ложила , ЈПаши " и ћу,,е руекп уиив ,< шта ,,е таЈ : ^ прекретИцама . у ПЈ, н н у стању УИИВИТИ у! у ј свако . едеудном треиутиу? ср|1Ској мади ]и и данашљ0 Да рекнемо још јасније: Ау- ВЛ ади радикалн >ј спада у дуж1 стро-Угарска се интересује, да ност да ц -жљиво лебди над опли је Србијч земља просто о- станком српске краљевине. РУђ е У РУ кама _ руске диплома- После овога нрвогдолази одма ције, те да би ј ј као таква у други иадатак, у суштини оодсудчом тренутку могла, бити| наКЈ ИСТо вазкан ка0 и она ј и везгодна и опасна, било Д а цр«и, асастоји се у овоме: по на1 овору руском нрва заме- Оваква каква је сада у оватне кавгу на овим крајевима, ким Д р Жа вним међама, овако оило да у згодном тренутку, кад С кљештева између две велике се Аустро Угарска ангажује на државе, овако геограФски стедругој страни, баци пожар у р^, на у К отао, а племенски рассве суседне иокрајине, и створи Т р ГН уха и рашчеречена иа четири Аусгро • Угчрској у позадности стране, краљевина Србија просто озбиљну опасност. . не може 0П стати ни живети дуго То је главно иигање које као самостална држава. Она мора

* [

Новац Здрав дукат Дукат е чарком Наподесн 2о марака Турска лира Руски полуинперијал Папирна рубља Фунта стерлинга Гапири Српски лутриски ловови Српски дувански лозова Кредитне акције Аустриска влат. рента Ма1)арска „ Менице: Парив 46 50, Лондон 117-15 Сребро 100

Беч, 1. јуаа

Фор. 5 55 „ 5-54 „ 9 34 „ 1151 „ 1065 I „ 135 75 „ 11-70

„ 550 „ 305-75 „ 109 80 ., 103-65 Берлин 57'55

НАРОДНО П030РИШТЕ Субота 2. Циганин. Недел>а 3. Сеоска лола. (Гост г. Дескашев. и г. гроФа занима, и ако је већ рад чути шга о томе велеважном питању мисли и један скроман, али иотиуао независан српски новинар, онда ево може нас чути. Ми истина не престављчмо ни једну од наших организовавих нолитичких странака, али баш зато можемо без страха рећи, да је наш« мишљење уједно и мишљење свију самосталних, независних и поштених родољуба српских, дакле у гла^номе мишљење саме језгре наролне. Поштонани гроФ дакле може нас чути. Србија је малена земља и њој није ни до каквих авантура и онаспих експериментисања.

дакле ујединити бар глаане масе свога племена, и мора где било изаћи на море. То су неопходне ногодбе за њен опстанак. Ово је животни услов за Србију... Дакле наша тежња за уједињењем није упаљена Фантазија једног младог народа, и болешљив прохтев једне м?аде државе, без које онаможе комотно живети; не, наше вародносно уједињење темељ је за наш државни опстанак, без њега сриска драгава просто не може ностојати. И то је она разлика између наших пациочалних аспирација и аспирација других балканских народа, о којој европска дипломација треба да воли оабиљна рачуна.