Male novine

БРОЈ 150

НЕДЕЉА 3 ЈУНД 1880.

ГОДИНА II!

ИЗЛАЗИ СВАКИ Д А Н

БРОЈ 10. П. Д

ТШНА ЗА СТРАЕЕ ЗЕМЈБЕ % годжну ^ динарл Вм по године 15 динара 5 3 ^ ливарн II РЕТ1Т ЈОРКШ Сглаои Јевтиио, ио потребм и оа олииама.

ДПЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАЕОГА абИЗЖШгв»Првтплата мз унутр. иолаже св само код пвштг

За Броград нема претплатв — Лиет се продаје на

писма и рукописи шаљу св Власнику п Малих Новина" Т оплички »еивц 6р. 17., на 1рњбм'снрату. Претл-хвта се прима код овију пошта у СрбиЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ва орвој странв од петит. реда 20. пр. дкв, ■л кз четвртој од иетит реда 10 пр. див. ПРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. ШШ Ш7Ш

За свако оглашењв пл&Ба ое држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ООГОДБИ

СРПСКИ ИЗВОЗ

„балканија

и

тражи за горње куће ове српске ироизводе: 1) Црева за кобасице и ж и ц е; 2) Ковиље ј овогодишње 3) Коштице од шљиве џенарике ј бербе Писмепе ионуде и цеие наља слати што пре. Н у д и пак: 1) Гранчице од илеменит. ружа (100 Фели) за каламлење (окулирање) и т> 100 зрелих окаца (пупа) за 3 дин. Шаље се поштом, добро омотано, да свеже стигне. 2) Реценг, како се оставља це^о воће з* компот, пов р ћ е (парада.јис, краставци) иреко зиме без да се квари и у пари кува. За рецеит ва вау маркама послати дии. 0 60. 478 1—5

жел ЋШШШШ

о о Шж о који је до 1. мв.ји држао г Дим. Марковић О о о о о о

§ о о о

под закуп узео сам у своје руке Спабдео сам га новим намештајем, добрим пивом и укусном кујном. За умерену цену као и за тачну послугу јамчи сопственик хотела и Хетелијер. стојан к тадоровии 475 475 1—6

0 о о о о © о о © о о о о о о

X ж ж ж ж ж ж ж ж ж ж ж

ПИВШЦА И КАФАНА К0Д ДАРДАНЕЛА препоручује своја добра вина у и ван каФане I литар сгмро црво (неготпнско) 1 — дин. ^ в л п п '80 „ ^ п п 71 „ '60 „ 1 д белог (мађчрчтера) 1-— , 1 „ „ смелеревског старог — 60 „ 1 шилера неготинског — 60 „ !•- „ Димитријв Крстић код Дарданела.

1 литар шљивовице старе 456 5-10

X ж ж 0 ж ж ж н X ж ж

к ж ш ш ш ж ш ш ж ж џ ж

Гостионицу и кифану код „Златног Крста" на Теразијама, познату од ввше година, узео сам под закуп од 1. Маја. Исту каФану преправио еам са собама за иреноћиште и у свему реновирао са сасвим новим намештајеи. Молим поштоване прајатеље, познанике п путнике л а ме својом посегом удостоЈе. 0 добром јелу, нићу п тачној услуга сваки ће се уверптп. Кост и изван каФаие даваћу по најумеренијој цени. С поштовааем Петар Јов^новкћ Шапчанин, каФеџија пређе код 461 Скупштие.

х ж ж ж ж ж 8 3

Онога који ми је аљине. новце и разне артије од моје личне вредиости одн^о, ноћу између 31 пр. и 1 тек. мца, молим га да ми врати само артије и кључеве на начин к а к о он за умесан нађе. Светислав ЈовановиЂ чиновник задруге 473 2—3

Помоћник апотекарски потребан јеодмах савамалској анотеци. Обратити се : П. С. СпаеиЂу 470 3—3 аногекару.

... кост Ко хоће добар кућевни К0СТ, може добити у свако доба Космајска улица бр. 54. 472 3—3

Фришка кашкаваља првог квалитета добио сам Тодор—Пракљача код Македоније. 477 1 —5

АУСТРИЈА И РУСИЈА (Свршстак) * Али сад да погледамо на ствар и с другога гледишта. Као год што је интерес Србије да одржи добре суседске односе с Аустро-Угарском, тако је исто за њу важно да пегује и пријатељске односе с Русијом, с којом је снајају многе иоторијске, племенсае и верске везе. Одржање, дакле, најбољих односа с Русијом мора такође спадати у аксиоме сваке с р и с к е владе. Нрема томе, Аустро-Угарска ако озбиљно жели добре суеедске односе < а Србијом, не може јој замерити и нребацивати њено цријатаљевање с Русијом. Али као год што жели да ое тане слободна од утицаја аустроI угарског, кад су у питању њени

односи с Русијом, Србвја тако исто мора суревниво пазити да буде слободна од рускога утицаја при регулисању својих добрих односа с Аустро-Угарском. Или другим речима: Србија нити хоће за љубав или рачун Аусгро-Угар ке да се кавжи с Русијом; нити, пак, за љубав и рачун Русије да се аавађа с Аустријом. Србија је сама себи најпреча, и у првом реду позвана је да се брине о својим рођеним интересима. Њој су подједнако потребни добри одвоси с обадве велике силе, и она их у свом рођеном интересу мора неговати. Ми смо и сувише мали и слаби, да можемо, било за љубав, било за инат, ма шта чинити у политици. Мерилоза наше ноступње, намамор^у бити ваши рођени интереси. Ако тетразије наших наклоности кад год и претегну мало на једну или другу страну, то увек мора бити само по претежности наших рођених интереса. Сриска влада, која би политичке односе земаљске удешавала према некаким другим обзирима, а не искључн > према интересима краљивине, била би осуђна и проглашена као зла влада. Ми б * хтели видети ту владу која би смела рећи: земаљски интереси упућују нас Аустро Угарској; али, бадава, ми иначе симиатишемо Русији и одосмо к њој. Ма како да су тесве наше племенске г»езе и ма како да је велика наша благодариост спрам Русије за добра, која намјеов!де онда учинила, опет за то, за