Male novine

БРОЈ 158

ПОКЕДЕЉАК II ЈУНД 18Ј>0.

ГОДИНА Ш

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 .П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ л годину 30 динара 3» по 15 динара « Д мвовпа . ® линара 12 РШТ ШШ1

ПИОМА И РУКОЦИСИ ПХА.ЉУ 08 ВдАСНИКЖ „ Малих Новина" Топлнчин венац 6р. 17., на ри.бм опрату.

ДТЈЕВБМ Ј11С Г Г ВА СВАКОГА *тшта*> Претплата т унутр. полаже св лзмо код пошта Да Б«оград нема првтпдате — Лист се продаје на број

Претгмата ое нрима код овиј> пошта у Срби|в ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој цтрани од петит. реда 20, пр. дин а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛДНО ОтаЈе 50 нр. д. од петит реда ШШЕ ШТШ

Цглаои Јввтино, по потреби и са слнкама.

За сеако оглашења п «»Ка оа држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ

СШШК С ПРЕСТОИ СЗЕСКА 21 готова ,јо и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију кувижара у Србији По I грош свеска. Претплату треба слати књижари А Пурића у Веограду. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ^

но, ухватиће се и убитн, а сопственик подвргнути и сривпчнојодговорности. 3., Исто тако казниће се и сваки он;<ј којп пма и везано псето, па макар и са кориом, буде водио по каФ :шама, баштама и другим јавним локалима. * Распис. Г. мивистар правдо разаслао је нрвостеиепим судовима овај распис: „Увазом од 19. пр. мес. 1)р. 2824 попуњена су и псследња судијска месга. Иа судским столовпма уве1.ини судова заседавају данас махом НОВ* ј људи. В 0ва н >мена у лпчном саставу судеКсг особљв, која је настала нрема императпвној одредба но-вог |Устав јавља се као ириродна последпци

страме, руковођсни у вршељу своје дужностп само правдом, судпје тр ба да су одгтрањене од сваке пристраспости према ствири које расправљају од сваке балб моралне вли материјалпе зависности наспрам иарппчара. Основи изузећа судија, предвиђени грађапским и казненим ночтунком, и казне ирописане казненим заковиком за неправилну или несавесну примепу закопа, довољно карактеришу Ј оз биљност судијско! положаја, на;о вешћујући неминовне последаце грађинске п кривичне одговориости. То судије морају пмати на уму, вршећи своју дужаостПартијска борба, која се води код Н!С од дужег времена највећом жестином, прети да унесе политиву и у судове, ако наше судије не буду довол.по задахнуте љублвл.у према

Комисија. Г. мииистар правде одредпО је нарочи гу комисију, којој је ставио у задатак да одреди делокруг власти општинске, полициске и истражних судија. Колико смо могли сазнати, у тој су компсији чаансви: г. г. Милош Прокић, Арон Нинч( 1. Коста Борисављевић и Милош Трпезић, чланови касације на расположељу, и г. Никола П. Николић алвокат. * Позван. По варошп се г вори да је г. Чеда Мијатовић, бив. мпнистар, иозв<1Н да дође у Београд, али се не вели зашто. * Закрчавање улица. Иошто је вабрањено да се по улпцама и тротоарвма држепредмети куји отежавају саобраћај, Унрава вар. Београда позвала је онштпнски суд да у томе ногледу предузме потребне мере. С тога је он сад на основу § 920 казн. закона чаредио, да у будуће грађанство не износи п не држи на удицама и по тротоарима вихакве предмете који отежавају сзобраћај. Ова наредба односи се и на радње које износе и на тротоарима држе еандуке и разну дућанеку робу а исто тако важи и за оне, који ислред домова стоварују бурад, сандуке, дрва грађевински матерпјал ит.д. Ко год се ове наредбе не буде придржавао, казнпће се позакону. * Наредба. Општпнскп суд издао је ову наредбу за држање пашчади: „Да би се откл нила опаспост п спречилп нссрећнп случајевп од уједа бесних пзса, којвх је ових дана било неколико — Суд општпне вар. Београда према тачци 6-ој чл. 30. зак. о општипама наређује: 1., да од данас за три дана, сни сопственпцн паса, и који имају ирописое маркс, набаве корпе за своје псе и не нуштају их но улпцама без истих. 2., Које год се псето на улицн нађе без корне, па имало марку илп

државпог задатка: да се (.зрицање узввшеном нозвву правде, и толико правде ујамчп што већом сиособш ш-ј м УДР е Да одрже свој рад строго у 1 грапицача закона и.<мад партијских смерова, противстијући струји ома-

ћу и савесношћу њених вршилаца. „Нозван дужпошћу иоверене ми управо по струцп правосуђа да се старам о та шом ћнвршивању закопа, налазим за потребпо д.. судије врвостепенпх судова, односно врсседн«ке као администрат;ре, упозорим на озбвљност и правилно вршење њнхова поз: на следећим упјтнка, у намери: да се углед и достојанство ваших судова очувају од ненравплвости и злоун^лреба. Правда је основа државнсм уређењу, или као тто вели наша народна посД(1Ввца „иравда држи земљу и градове." По што јо њено пзвођење у међусобним одношајима нарвичних странака поверено судијамг., њихов је з^датак да је примењују највећ >м смотрепошћу и најдубљом савеспошћу, држећн се само завонских пјописа. 1Ј ри! цип грађанске једнакостн нред законом и судовима, гараптован Уставом и специјалним законвма, ујемчава равноправно уживање грађапскпх )ол^тпчких и других ирава, чије очување у сваком случају повреда, снада у задатак суд< ва. Па овој принцинијелној оеноввцн, у нашим судовима вршење правде мора бита подједнако тачно према свима грађанима паше државе. „Правилно остварење тога светог задатка наших судова ујемчава с једне стране нужна способпост која се код судија претноставља као услов за правилно вршење закова, а с друге њихова еавесност у раду. Желетп је да паше судије насвојвмме стнма не занемаре правну науку нсго, пратећп пашу а по могућству и страну литерату, у, да непрестано богате свој ум новвм научпим текоЈ винама, зарад ширегнсгледа на правилан ток судскпх пмслова. Прогресивиост друштвених одношаја води за собом као природну последицу ненј естано усавршавање у свакој грани државне управе, и за то нашесу дије пе треба науком да изостану пза времена у ком живе. С дј )уге

ловажавања власт:. и закона, и нанадању на лпчна и породнчна нрава Г| ађана. 1Јез намере да иа овом меСту оцењујем умесно^т повикенасуД' ве под пређашњим владама да еу боли нартизански, ја сам>констатујем кеоспорнп Факт да је било те новике, што је п дало пов да да у данашњи Устав уђу одредбе о промеки судлја у внншм и нредседника У н^ асим судовима. Желећи да наши судови у свом раду остану једи о на земљмнту законптосгп п еда, очекујем од судсја да својудужност врше само по з*копу без обзира нч политичке партије, да невине заштићују а крпве осуђују и кчзне по заслузи, не водећн рачуна о томе к јој парччји ко прппада. „Под заштвтом судске независноста но Уставу и закону о судијнма, прпмена закона у нижпм судовима, стоји изван утицаја управних власти и у сгаком случају треба да је пзраз сл бодне и непристрпснв оиене дела на оспову свестрасно извиђенпх доказа. Колиио је од благодегних последица но друштвену правду ова уставна гарангнја судске неза висвости кад је еудија озбиљап и саве тап вргаилац св .је дужности, толнко је од ње већа опасност ако се н[)»метне у оруђе самов ље себичности, партизанства илн несавесне тековпне. Угерен да за судским столо внма данас заседавају озбиљни и поштенп вршиоцн закона, којима је на срцу једипо нравда п њено меридо само закон, могу очекпватп да ће опн. независно у раду ипешмнчни у својим судскпм положа има, доказзти делом своје дубоко п< штовање према судској не*ависностп, тој још новој биљци у пашој судској органпзацији. У осталом не утичућп пи мало на слободу судијног мњења, ја ћу и н а к по дужности мратитн најтачније сваки пикрет на нољу нравосуђа, онг> што је за нох

виу и одобравање заштићаваћу, а протпв сваке незаконвтосги употребвћу нужне мере да се ^очуваЈу правда и дсетојанство судова. Наше судије не треба да забораве, да је по закону о еуд'ја ма њихова одговорнсст двојаке природе: дисцинлинарна и судски: да се по обема налази међу казнам,. игубвтак службе, и судија према §. 127 казн. законика одговара и за пехатну кривнцу. „Оспм све судијске дужности, на нредссднику суда као адмипистратору, лсжп и друга засебна дужност надзора над судским персоналом и управа судским иословима. Имам уверења да је у понеким првостепенпм судовима завладао нерад и разузданост, и за то позввам председвике судова да своју старешинску дужност врше најтачније, ио проиисима о устројству сулова н закону о чивовницииа грађанскога реда. И^међу осталога њихова брига ваља да је унрављена нагочато на азвршење еледећих тачака. 1. Бреке канцеларијског рада. Расппсом од 17 маја 1873. год. који је до сад много пута понављан мојпм прегходнпцима, одређено је: да, се у судовима ради од 1 априла до краја авгјста сваке године пре подве од 8 до 12 а носле п д. од 3 до 6 чассва у радне дане а у остало доба годпне од 8 до 12 пре, а од 2 до 5 часова носле подне. Тачво вршење овог распореда о времену рада мора бпти предмет нарочитог надз >ра вредседникова, који у случају нагомиланог посла може ниредитп да персопал ра*и и ван какцеларијског времена, докле се посао не рашчисти. Да се одржи важност ове наредбе у целпни, кужно је да г. председник и г.г. судгје претходе примером у долажењу на дужност н неуморним рад м. Са чиновни ом, који избегава поеао или га немарљиво вршп, по-

•туниће нредседнпк по закону без иоштеде. Ограничење судског рада до нодне, може бити само по мсјој дозволп. 2. Расноред посла. Правилно вршење судскпх нослова, условљеио је поделбм рада, која се нрема §. 21. устројства првостепенвх судова, извршује писменим расноредом иредседнвка. Знајућп нз вскуства да су многи председницв занемаривали прављење распореда, препоручујем свима да то ураде најдаље до краја августа т. г. и да ме о томе известе. 3. Рочишта и претреси. Саслушање нозванвх лица извЈШује се претходно по реду прпјава, а иза њих д лази пријем и саслушање лица која се сама без позива пријављују. У сваком случају ваља водити рачун од даљине места пријављених - лица и важности њихове стварп. Рочвшта по грађанским нарпицама, морају се вршити према грађанском судском поступку и пре и после подне. Ра-