Male novine

не привреде предложио аустро-угарском посланику барону Темелу, да се образује једна мешовита комисија, која ће се уверити о стању здравља стоке у целој земљи. * Наредба. У недељу је у службеним новинама изашла наредба управе вар. Београда којом се забрањује продавање књига и новина као торбарење. Јучерашњи орој службених новина доноси другу наредбу управе вар. Београда, у којој се вели да се она горња наредба има разумети овако: Продаја ствари у опште, кад се то врши у виду торбарења, забрањује се са свим, јер је то казнимо по § 387. крив. закона а продаја списа развих књига и растурање новина може се вршити по вароши улћцама и другим јавним местима, само тако, да се то не чини са нуђењем, виком. изговарањем еензационих вести, и у опште радњом таком, што би било на досади публици и са чиме ба се грађанство узнемиривал> и рушио јавни мир и спокојство. И који би протпвно овоме поступио, биће кажњен по §. 326. крив. законика, и у томе случају не ће му се дозволити, да и даље врша продају поменутих спаса идп иовина на овај начин. * Ослобођен. Јуче је у суду вароши Београда био претрес МатиЈу Штимцу, сара®у на жел. станици, оптуженом за убиство своје жене. Суд га је ослободво као невина. * Испит зреласти у I. београдској гимназиј Ј свршен је јуче. Од 42 прииравника положалоје испит с одличним ресултатом 13, с врло добрим 19, с добрим 5, двојица су одбивени на 3 месеца због слабог усиеха из појединих предмета', а један на годину дана због слабог успеха из живог језика. Двојипа су одусталп од полагања због болести. * 0 пресбироу. У вези са нашом јучерашњом белешком о преском бироу при министарству спољних послова саопштава нам г. Бресниц, да њему о такој комбинацији нпје ништа познато * Правдање. Г. ЈХудввк Вандорн, дописник страних новина, који се од више година бави овде у јјБеограду, днлазио је јуче у наше уред-

нпштво услед нашег чланка^ „Безобразан гост" у ономадашњем брчју „Малих Мовина. Г. Вандори клео нам се свим на свету и уверавео нас својом чашћу и тврдом вером, да он није писац онога дописа у Пештанском Хирлаиу о коме је била рвч у нашем чланку „Базобразан Гост". Уједноје из]авпо г. Вандори, да с пештанскпм листовима, како с онима што на мађчрвском, а тако исто и онима што на иемачком језику излазе нема никакве ни посредне, ни непосредне везе, нити и једноме Од њих ма шта и ма којвм путем јавља и дописује. Умољени од г. Вандорија ми^предајемо јавности ова његова правдања а ствар ће се доцаије свакако потпу-10 објаснити и ми ћемо о њој пмати још да говоримо. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Херцеговина. Из Дољ. Тузле „Србобран" има ово писмо: Услед ових неирилика између Срије н Аустро-Угарике, овде је пастао прави хаос. Сипњама је нашим цена носкочила и врдо се траже. Тако исто купп се и рана — изгледа ми као да се нешто кува. Трчка се около, али ни од ког гласа. Нека та,јавственост завлада. Забрањено је сакунљање људп у хрие и ноћно ходање На врат на нос пописују се кола и коњи, а нико живи не зна — за што. Окружни предстојник Вуковић нчредио је, да морамо рушити школску зграду, а нема се пара. Општпна очекује да о.јача пнтерес од капитала, кога су грађани уписали за школу, па од тога новца да се зграда иодигне. Сиротиња даје алп наше газде као Јовичићи, ето н'е д<.ју ни капитала ни интереса. Бога ми ако се не скјпи новаца, бојпмо се да ћс нам затворити школу и да ће нам деца бити нриморана ићи у комуналну школу. Летана је добро понела само ако елементарне неирилаке не наступе, моћи ће се бар варод покрпити и платати још ове годппе повећану порезу. —■ Црна Гора. Усљел; разних вести о путовању кпеза Николе но инос транству, изјављује службени лист црногорске владе ово: „Страии лис-

това разнели су гласове, да је Његово Височанство наш Госмодар и Књаз наумио овога лета путовати у инострансгво. Једна се спремају да га дочекаЈу у Петрограду, друга у Бечу, трећи у Паризу, Цариграду, па и Београду. Овпм нека им је на знање, да Његово Височанство није наумило, кретати ове годпне никуда ван Своје државе". — Санод руека поново је послао у два маха, за црпогорску сарошњу 124.074 франака 95 санти.ма, као нрилог хришћанске милости рускога народа. Осам тога, још је нослао кмет града Пскова у корпст ећромаха црногорскпх 541 рубљу. — Црпогорска влада договорна са отоманском владом траже друштво, које би бало најподобније, да што пре предузме радње око уређења реке Б >]ане и осушењЛ великога дела Скадарскога Блата по утаначеноме уговору и плану између Црне Горе и Турске. с> ИЗ БАЛКА.НИЈЕ — Руска нота. Како из Царпграда јављају, руски посланик Нелидов, нредао је 9. о. м. Иорти нову ноту, у којој изјављује, да ''одговор Портпа нн мало не задовољава руске захтеве. Неладов у овој ноти тража да Порта одмах исплати Гусији ратну оштету. Ако Порта то не учина, онда ће Гусија бати нрапуђена да предузме друге погодне и строго мере те да својим захтевима прпбави важност. ^<0» ■ИЗ БЕЛА СВЕТА — Такмичење у јахању постало је сада у Гусији модерни спорт те ће н жене у њему учествовати. Како јаиља .један петроградски лист, нека госпођа 0. и. Лубаиовска, позната амазонка у Петрограду, ускоро ће на киргиском коњу, кога је пр ; две годане купила п неОбично јеиздрнсљив у јахању, нројахата од Петрограда до Одесе. — Зелики пожари. Гуски листовп доаосе извештај о великим пожарима у руднпцима на Уралу, где је више људп и главом платили. И)горело је 2000 кућа за становање, 4 школске зграде, 3 цркве, 3 болнице,

маоги магацина и друге зграде и нредметп. Све је то жалосаажртва пожара. Штета је <>громна и неироцењива. Колпко се до"сад зна, погинуло је 40 људп а 18000 душа остало је без крова. — Оригинални дар Гледстону. Амереканци су у свачему орагинални, па такви хоће да су п у даровима. Сад су наумили да пошљу ш го на лар седоме државааку енглеском Гледстону. Онп масле да ће најбоље развесилитл старца тиме, ако саи миннстрп сједињеннх држава ступе с њим у везу помоћу ФонограФа. Тим најбржпм путем ће он из далеке Америке слушати иоздраве и симаатачне изјаве званачне Америке. — Лечвње физичких недвстатака. Једиа женска лекар у Њујорку изабрала је за своју специјалпост да лечи физи чне недостатке код женскањн, ида другам речима да „ружне жен! ске начини ленима." Као што се у јнапред могло очекпвата, она је створпда огромну практику, која јој доноси веднке приходе. Гади бољегуснеха, лечења, она се спрема да отаори саецајалну косметачку Оолницу, где ће се црамата на дужа пла краћи рок болеснице, којима је потребно помеиуто лечење. Лечење веле има успеха. пајош изаенађујућег (!) Счољашност се измени иа боље тако, да се просто не може познатп.Одебљале женске оиршаве и добијају грацију после лечења, које им одреди „ доктор лепоте." То се лечење састоји у хладном стољном купању изјутра, па се онда тело добро истр" Љч вуненом материјом каквом; мора се спавати на тврдој постељи, држатн се веома строге дијете и пити миаералне воде. ^ршаве подебљају кљукајући се материјама, које потпомажу наслагање сала. Погрбављепе исправљају се посведневнои гпмнастиком а тешке и неспретне женске вежбају се сваки дан у скакању преко х .рин ЈОнталае препреке.; Оне, које су сувише руменах образа, морају употребљавати веома топла кунатила и пити шаФрени чај. Оне које су бледе морају свакп дан да попију по Флашу вина бордо и да уаотребљују хладно кунатило. Свашта као у Америци! — Покретна црква. На западу северо американског савеза евангедски колоности још су тако раштркани да још ни на једној тачкп те огромне нросторије немз довољан

П0ДЛИ01

ЕРВА Б А Г0ДН1А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(102) Прво што нривуче моју пажњу у ћелији, био је један мали мишић, који је трчкарао тамо амо по ћелији а носле, на његово зло, дође и узе грицкати ђон на мојој ципели. — Мало ме ови џелати једу, но си сад дошао и ти, гаде мали, да на мени, живоме још, обућу глођеш! — тако помислим у себи и решим се да мишића убијем. Скинем кајиш, којим сам подвезивао окове, и почнем вребати мигаића да га кп јшпем убч.јем. Али чии се магаим к њему'

он утече и сакрије се у своју ру«>у. Мало за тим ето га опет, промени се два три пут, разгледа како стоји ситуација упаоколо, па опда полако, ето га опет мојој цппелн. Морало се, дакле, мисшти на какво војничко лукавство те да се мишићу доскочи. Откннем лист од лозе, те њиме за пушим рупу мишићу, док се он шетао но другом крају ћелије. Кад еам га за тим потерао, он опет нобежи својој рупи, али је нађе затворену и то га збуни. И док је он туцао около да се провуче, дотле ја стигнем, ошипем га кајишем и убијем га! на месту. Сиромах мој мали мишић! Он се изврне одмах нолеђушке, диже у влс своје мале вожице и опружи свој беличасти трбушћим. »А Менига је еад било жао и тешкао сам се што сам свиреио поступио с овом маленом невином животињицом. Шта мпјеона скрпви ла?И гле какоје био леп, чист! Чисто му се сија она мека длачица. И он ми је био још

| једини друг у овој самоћи ! То је било још једипо живо створење, коме нису могли за| бранити да к мени дође. И ја, крвник, ни крошто ни загато убих овога јединог пријатеља у самоћи, који би ме веселио својом трком, забављао ме својим грицкањем. Ја бих му бацнуо коју трогаицу хлеба, а он би дошао да, је с благодарношћу поједе па би се јамачио поступно и припитомио. А сад је све свршено, Још мало час тако је весело трчкарао и радосно скакугао, а сад већ лежи мртав и непомичан. Сиромах мој малп миганћ! И ја сам био готов да се од срца заплачем за овим мигаићем.

(Иастакиће се)

■ =5ао;»=-