Male novine

БРОЈ 167

СРЕДА 20 ЈУНд (880.

Г 0 ДНК А 1Н

ИЗЛАЗИ ШШ ДАИ

БРОЈ 10 П.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & ГОД55НУ , , , Н0 ЈШН&рЗ

11исм4 и рукоциск ШАЈВУ ск ВлАСНЕЕУ „М алвх Н овива" Ксл/хчнн вбкац бр. 17.. иа ' рн.&«°спрату

В* но годкн« г ч »псепа

^5 дивасз '■» занзг-!;

12 РЕТГТ Ј0ШЛ1

дакваи јисг вл овакога (фотплата лз уиутр. гшдажв се саме код поштг За &«оград »ема пратплато — Дист т продаје ка број

4 1 II | I ► лркмгс код овкју псапа у Ср^мЈ« ЦЕКЕ ОГЛАСИМА И« ириој сграни од петвт. реда 20. пр. даа, * «а четвртој од петвт рела 10 вр. двш. ГгНПВСЛАКО от аје 50 лр. д. ол петвт режа Ешнв штш

ђттак јевтиио, по пктребм м сг смквжа.

Зв огаке бг.чашеив п*»1»а ое држ. таков 20 пр. д.

ВЕЧ1И ОГЈ1АСИ 110 1ЈОГ.Ј БИ

* М % & * 41. М

5 пара испод таксе м ли II А Р А К И Л 0 Г Р А М бели лебац прве врсте ОД ДАНАС ПРОДАВАЋЕ П А Р Н А ЛЕБАРНИЦА МШО о. ИЈКОБИЋ 2 КОМП. 3—3

Н 0 В Г Р Е X | лази у злом стању и нацртао је јданашље прилике веома мрачним ј Питање о наглом пенсионова- ј б°јама једном речи, <-н је оњу ректора В. Школе још за- | с У ди0 Д а11ашњ с стање. | нима иублику. И ако још немамо и " е знам0 иојединости ове |у рукама цео говор г. Свето- ј г * Светомирове осуде, али у Цг ! миров, ми смо се потрудили да! главн ' ме ми _ се Т У с њим слажемо. у^јчујемо из уста самога г. Све- Могуће је да ће пооуде чак бити и разне; можда г. Све-

томир < суђује ово данашње стање из једних, а ми са свим нз других разлога. Што се нас тиче, ми нај-

!чуЈем томи,)а како гласи Оар пајглавније масто у и>еговом говору, и да ли је тачно оно, што је о тој тачки до сад изнесено на јавност. Г. Светомир рече да. његов! :више . заме Р ам0 Д а нашњој радиговор у опште није ни из да -| КМН0 Ј владавини што нн Ј е н « У лека имао онај оштри карактер, I К0ЛИК0 Р«"1а, што није ни - у колико слооодоумна, него ме| сто мудре, тихе, трпељвве, ира[ТТ . ! ведие владавине, место владавиие Што се тиче места, за ко]е ] ' Ј I широка погледа и широ их груди,

какав му се у Јавносги припи сује.

вожоко®о®квох®»ооооокоокооо® ж т -*0СТИ0НИЦ» и ш.ану «»« .Златтог Крст.- и« Теразнјама, јј | га најмгае окривжују. '• » '»У |, е „ „епршатеље спр'иЈа^ I паоа«« «» »апд глнша. узро саи пол з;.к\п од 1. Мша. се г. Светомир изразио овако : < Ц ј 1 г тељити и нротивни е золижити

~ 1 нознату од више година, узео сам под з..кјп од 1. Мнја. ^ Исту клв>ану преправио сам са собама за иреноћиште и у ^ свему реновирао са сасвим новвм намештајем. Молим иоштоване пријатељс, познанкке п нутнике ,а ме својом ноеегом удостоЈе. ^ 0 добром јелу, иићу п тачпој услуга свакн ће се уверпти. « ж ж Ж 467

Кост и изван каФане даваћу по ннјумеренијој дена. С иоштовањем

ЦЈI „Пошто сам укратко нацртао ц данашње зло стање, и рекао $§ учраво оно што су ло сад сто пута сви говорили и признавали, ' и посланици у скуиштини, и ра^ дикалци у својим седницама клубПетар Јовановић ! СКИМ) и министри Таушановић III пчанив, каФеџија пређе код и Ђаја у својим рас исима, ја сам напослетку додао, како се

Скупштие.

••8Х0е®ХХШ*Ж®ХХХХ00ЖХХХХ0®0 "" Г! тога """ да наш А| '" ^ мг "" : жавни брод лута тамо амо по бурној цоли1Ичк ј пучини, без —— " ~~ икаква правца и циља а да свега тога ие би било да се на крми овога брода налази један Обренонић. Да ли у оводЈе има чега

141

РАСПРОДАЈА!

III

■♦ахжхххх кхкххххсххххкккххкх«*- год бунтовничког, ја не знам,

*Ч о

о г-

К X X X к X ш м к јј X п и м X X X к V«

књижарску — галантериско-нирнбешку исаразним лувсузним стварима снабдевену радњу преселиЛИСМО у кућу господ. Инк. Радојковића кнез Михаилова у.изца број 15 и сву још заоставшу рзву испод коштаи а расподајемо ФИЛИЈАЛ КЊИЖАРЕ Браће М. Попови&а кпез Михаила ул. бр. 15.

469

-20

х х X и м « X X ® 0

о 0 а о о 0

о а

«15ххх> ххххаШШВам <псххххххо» |$| РАСПРОДАЈА! ( ® !

али ]а то не видим На овако тврђење г. Светомирово ми немамо права узимати ствар друкчије. Он је беседио, па ће он, јамачно, најбоље и знати шта је и како је беседио. Још мање би им али права иретпостављати да ће г. Свето мир на банкету говорити једпо а после се малодушно одрицати својих рођених речи и казиваги прија' ељима и новинарима друго Узећемо, да ;ле, да ствар онако сгоји како је г. Свегомир казује, и тако ћмо је оценити и набележити где се слажемо а где се разилазимо с г. Николајевићем, као и то шга мислимо о њего вом пенсионовању. Пре свега да видимо шта ј 'е суштина г. Николајевићевог говора? Он је тврдио да се земља на-

која ће свима Србима биги подједнако своја и наклоњена, која ће све способне снаге ирибрати на ^орисно дело државно. награђујући и уздижући само способност и врлину, која ће завађене измирити, отуђене збратимити, од Србије наиравити доиста узор истинске слободе и истинске уставности на целом Балкану; владавине која ће једиом доиста и на делу посведочши, једном за свагда утврдити да ]е у Србији закон заиста највиша во.ља — јес, ми радикалиу владавину с тога највише осуђујемо, што нод њом место да настане з а и с т а ново, с в е т л о ®«оба слободе и напретка, за кој'им ево пуних 20 година уздишемо, — место свега тога, радикаша се владавина, ево изврже у владавину слепих, запенушеннх партизана, који у иартизаиском буиилуи у грамжењу за личним интересима газе и свој ирограм, и државне интересе, и туђа права. и све што ј *е обично поверено на чување баш једиој влади. Да јји из ових побуда и г. Николајевлћ осућује даиашње стање, иоказаће нам најбоље целина његовог говора који ћемо, надамо се, у скоро донети. Довољно толико, обоје смо сложни да данашње стање не вал>а. Али из овога слагања одмах настаје разилазак у мишљењу. Г. Николајевић налази за умесно