Male novine

Т"

Или зар то ннје атентат кад орган једног руског еловенског добротворног друштва тврдн, да је бугарскн крај чак и косовски внлајет, бугарско Еосово, које је у срцу српства, српско Еосово, на коме је пре 500 година сатрвена сила српска! Нама је непријатељ сваки онај, који тако говори и ради, па то ма био и брат Рус, на ма то био и не унам какав орган ма кога благотворителног опшчества руског, и према непријатељу ћемо ненријатељски и ноступати. Да су оваки нокушај и на српску народност првина, да су они усамљенн, зар бисмо и могли прећутати, али они нити су првина нити су усамљени. С времена на време учини се атентат на српску народност часу овом, час у оном органу руске штампе, и ми вишс не смемо ћутати. Ми морамо бити на чисто с тим, с ким имамо посла, с пријатељем или ненријете-] љем, па према томе и радити као | према пријатељу или непријстељу. Србија и српски народ нити смеју више да се заносе празним нријатељством и некаквим братством Русије. Србија и српски народ морају знати на чисто игга имају очекивати од братске Русије. Л кад се из н .е скојјо сваки час проглашује час овај час онај српски крај бугарским, онда престаје свако н])ијатељство, већ се за времена старајмо да нас то пријатељство и скуиље не хсошта. Ми морамо бити на опрези од таквог руског „иријатељства"- веК • и с тога, што нам се поричу на ; јжнвотнији интереси наши. А кад се још узме на ум положај руске штампе према руској влади, иоложај који од сваког руеког листа прави полуслужбени лист руске владе, јер руска штамиа еме нисати само оно што одобрава руска влада, онда је та опасност још већа, јер према томе изгледа да тако хоће и руска влада. Мнтереси Србије и Српства захтевају да једном будемо на чисто с Русијом, да знамо шта она хоЈ1е и шта можемо очекивати од ње, те да се још за времена саетарамо како и на који начин да обезбедимо наше интересе од „братске" руске н бугарске грабл.ивости и насртљивости; те дајош за врсмена тражимо такве пријатеље, који ако нас не]1е помагати, неће нам бар одузимати ни оно што је наше. Руској штампи оном приликом рећи 11Смо само толико, да су њине жалбе на Србију увек неоправдане, јер она, пихцући овако, ни на који начин не може у Срба изазвати какво веће расположење према Руснји, већ на против ностиже иротиван успех. И Србија и српски народ биће увек расположенн н]>ема ономе, који му од његових ирава неће ништа крњити, ако му већ неће што помоћи, јер је „братство за братство а сирење за паре." Ово изнесмо само као један прилог „руска браства." Хармакиз

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Општина београдска неће да штеди. У 31. броју „Општинских Новина" читамо распис за лицитацију односно рспарирања следећих улица; Узун-Мирковс, Васине, Цариградске, Кнса-Михајлове, Краљ-Миланове, Крагујевачке, Југовића, Кркинс и Каменичке. И ирочитавши ово, морали смо се јако зачудиги морском економисању наше онштине, а ево ма што : један кв. мс- • тер изнова подигнуте калдрме кошта 10 динара: онштина Ке морати — у лицу својих предузимача —' прво да рунш на иосле да иодиже калдрму у свима гцре-иоменутим улицама, што значи да ће сваки кв. метар такве калдрме коштаги 12 динара. Ренарирати поменуте улице (а кад би било могуће п све) нрека је нотреба, јер је београдска калдрма већ ушла и у ев- ј ронску нословицу, али ренарирати тек онда кад онштина сврши иосао са канализацијом и водоводом. или бар са овим иоследњим, да се за исту ства.р нс би излага а двогубом трошку. што и не сме да чини, јор пред и.ом стоје још тако млога тешка опшгинска питања, која су тесно скоичана с великим трошковима. У оеталом, чекати на швршење канализације изгледа доета смешно, јер ће, судећи но познатој заузимљивостп, бити готова јамачно кроз десетак година, а дотле: бисмо ми комотно ноге поломилп. Али причекати извршење водовода, не само да је наметно, него и преко потребно, само ако општина збиља водп рачуна о својим интересима, Пројект за водовод, као што је нознаго, готов је и скоро ће ее у дело нривести, а кад ои се усвојио нпоо-подиесоми иршмтни пјзојект , што ће омнттича јамачно п учинити, онда бн ствар још и пре била готова. Према томе, за што се излагатн двогубом трошку бсз нотребе? Сад, друга јс ствар, ако је општина рада да да нешто мало носла својнм можда беспоелеиим нредузнмачима. Друштео Св. Саве приређујс на дан 2. Августа о. г. у 87» часова у вече у ново нодигнутом еалону г. г ]"зорћа ВајФерта — у башти Коларчетове гостионе — Велику забаву. ГЈриступа имају сви чланови и нријател.и овога патриотског друштва. Свака особа добија при улазу бееплатно једну срсћку II. друштвене лутрије, а улазна је цена од особе 3. динара. Чл. 15. Наши читаоци сећа ће се, да мало којн, дан да у нашим листовима не чтггамо, како тај и тај телеграФиста из тог и тог места није хтсо нримитн таку и таку депсшу „на основу чл. 15. закона о телеграфу." С овим чланом чини се толика злоупотреба да већ прелазп сваку меру. Да ово наше тврђење и докажемо, навешћемо овај скорашњи случај. Про 5—6 дана. у Ариљу убијен је ноћу кроз нрозор један човек. Породица убијенога сумња за убиство на Средоја Крчевинца. Она телеграФише о томе министру унутрашњих дела н тражи заштите. ТслеграФиста на делтсши одговара како „на основу 15 чл. зак. о телеграФу", не може да ношље ову депешу г. минисгру унутрашњих дела! Другу депешу породица, шиље брату убијенога, јавл.а му се да му је брат иогииуо и да гајеубио Средоје Крчсвинац, и телеграФнета онет на основу горњсг члана не нрима депешу н одбија је. Како је смео телеграФиста да не нрими депешу, адресовану г. министру унутрашњих дсла? Какав је основ имао телеграФиста да на овај случај нримени 15. члан зак. о телеграФима? Је ли то казнимо што сс неко жали министру да му је неко убнјен, шго се каже убн га тај и тај н што се тражи заштига ? Какву је кривицу нашао г. телеграФиста у томе те не примио депсшу?

Па онда како је смео, опсг на основу тог истог члана, одбити и дспешу, адресовану брату убијенога? Зар је кривица јавиги брату да му је брат убијен, зар јс кривица рећи ко га је убио ? Јест, како је смео телеграФиста одбити ове деисшо. Ваљда нородица сме посз т мњатн на тога, и тога, да је убнца њеног члана. Или је можда кривица у томе, што со у депешама вели дајеубица Средоје Крчевинац, један од нрвих пријател.а данашње владе ! Ако је и то кривица, онда на тај начпн телеграФисте могу да не нриме ни једну деиешу, која им дође на отправљање, Овај случај однста најбоље илустрије злоунотрсбу чл. 15 зак. о телеграФу инајбољи је доказ како он, овакав какав је, нема смисла .да ностоји у закону. Ми сс надамо да ће г. министар нар. привреде укинути овај члан, којн се тако јако злоуиотребљује на штету приватног нрава. а номенутог телеграФнсту најстрожнје казниги :>.а ово одбијан.е номенутих дсиеша. * Класна лутрија. Као што је „Д. Лнст" извоштен, Унравни одбор н всћ образована Унрава класнелутрије, раде живо на1 остварању те лугрије. Чине се све нужне, нрипреме у вслико. Кроз крји дан већ бнће званично објавл.ен цео план и нздавање срећака прве лутрије. Тада ће сс нозвати сви они, који оће да се нриме продаје тих срећака, нрема одредбама чл. 30. и 31. нравила унравс срн. држ. лутрнје Пбр. 2999 од 8. Јуна о. г. шгамиани у зван. Срнским новннама, да се иријаве Управи класне лутрије с изјавом, колики број срећака ове лутрије жели свако од њих да узме, те да сс према томе удеси и даљи рад. За ту иријаву бнће остављеи кратки рок од највише 15 дана, и за то хитамо, да у ингсресу шнрс нублике ово раније саопштимо, те да тако еваки добије рише времена и да се за пријаву снреми благовремено. - Ево у главноме начин ностунања: Кога Унрава нримн за пренродавца њиних срећака, добиће од Управе званичну дозволу за тај рад, бићс сматран као лугријскн орган н ноложиће претходно кауцију нрема броју с])ећак*а које за 1-во коло (класу) буде узсо на продају, кауција износи но 3 динара од сваке осмине срећке, ако исту иоложи у готовом новцу, а ако кауцију ноложи у вредећим артијама, као што су: срнски 3 % држ. лозови, сри. дувански лозови, срн. златна рента, срп. жељсзничке обвезиице и акцнје срп. народне банке, онда ће се исга рачунати по 4 '/з динара од сваке осмине срећке 1-ве класе, а те артије биће примљене за кауцију но њиховој иуној номнналној (писменитој) вредности. На основу ове кауцнјс, иосла ће се свима препродавцима срећке за прво коло, (класу, вучење) на веру. Чим нренродавци узете срећке продаду, послаће новац управи класне лутрије, и ова ће им на 2 дана пред нрвим вучењем нослати срећке 2-го коло (класу) оиет на ве})у, и тако ће се терати све даље, док се извлачења свију 5 кола (класа) не обавс. Иснод 200 осмина управа нсће ником дати мање на нродају, а преко тога броја, колико ко оће. За овлашћснс нрепродавне овај јс носао прост и лак, а накнада за њихов труд одређена је врло повољна, тако, да онај ко раснрода 200 осмина за свако кодо, нстреба већу кауцпју од 600 динара, и са тиме зарадиће годишње најмање 360 дииара; ко ])аспрода 400 осмина, код кауцијс од 1200 дина]>а, зарадиће грдушње најмање 837 V« динара: ко раснрода 800 осмина, код кауције од 2400 динара зарадиће годншње најмање 1675 дин. и сем тога и нма 1 % од сваког до битка срећке, коју јс он продао; ко расирода 1600 осмина, код кауције од 4800 динара зарадићс годпшње нај-

мање 3350 динара и сем тога има и 3 % од сваког добитка срсћкс, коју је он продао. Ко продајош вишо, много му је већа и зарада. Према труду и обрту награђује се сваки праведно и за то ће умешни, вредни и заним љиви пронродавци бити у стању, да себи, са сразмерно малим каииталом, уложеним у кауцију, обезбеде велики и сигурни дохотак, код готово никаквог ризика. Засада предузимљивих и строго рачунских људи, који буду увнђавни, иа узму од једном 1 најмање но 1600 осмниа, на нродају, и те срећке даду онет својим вредним иренродавцима да их они расиродаЈу самим играчима, иа и на иартијс од само 60 до 100 осмина. кад од њих узму док унрава иснод 200 осмина ннком нродавати неће, устуие њима по 3 до 4 °7о зараде, ти ће л.уди бити у стању да и но 20000 осмнна нротуре но и њехова јс асна непрорачунљива. Радиће ио све сигурно, јер ће за цео свој квантум имати сигурие подпродавце, а ови ћс опес имати за себе своје познанике н пријатеље као сигурну мушгерију на поједини комад, и тимс ће бити нрепродавцу цео промет готово иотнуно гарантован. Оваку ситну иродају на нојенини комад, можо свако као споредно занимање да врши, и да тиме прибави и на поштен начин заради по више десетина динара мессчно. Иренродавац овако, еамо иреко својих преиродаваца иротури 2000 осмина, срећака зарадиће годишње, ирско горње (нровизије) за]>адс њима, јошт ио 20.000 динара а сем тога имаће и 3 % учешћа у свима добитцима, који иадну на с])ећке, које су онп нродали а ова се добит у напред израчунати неда, јор иета износи на сами главнп згодитак (хауптреФер) од 150.000 динара но 4.500 динара и то 2-пут годишње. Ево ненобитног доказа, да у данашњим нашим тешким трговинским приликама, нигде боље нн сигурније зараде нема. Уеталачни потнродавци могу да још сада образују удр ужења из 20, 50, 100 и више лица, на да свако узме но 1. илп више удела, ко колико оће, н да за свакн удео нлаћа ио 7ј 1, 2, 3, 10 н вншс динара месечно н да тнм новцем купују срсћке ове лутрије у већсм броју, да заједнички нграју, а нослс да добит заједнички деле, но сразмери учешћа у улогу. Корисги оваких удружења ове су: за сваког нојединца је неосетно скупиће се велика сума новаца, моћи ће узсги велики број ерећаке, тим је лакше и учинитп већи згодитак, јер ће се у сваком удружењу наћи н понеки Срећко, на ће поред њега и они, који среће иначс нсмају лако доћи до среће. По урсђењу ове лутрије, на 3000 срећака, морају бити 1500 извучене са добитцима, н нрома томе губп а иола добнја и еато се код већсг броја срећака може са математичком сигурнушћу нредноставити, да јс улог само у нола рсскиран, а са мало среће може се иети и утростручнти на и ухиљадити. Сматрамо за нашу нублнцистичку дужост, да упознамо нашс вредне н усталне грађане са великом коришћу, коју ова установа пружа на да се сваки, ко се њомс користитн жели благовремсно нобрине за кауцију, те да се може одма лутријској Управи јавити с молбом за право нродаје, чим ова званично иозове на иријаву.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Баварски краљ, као што знају наши чигаоци, паги од душевне болссти већ дуго. Сад јављају да стањс овога несрећног краља бива сваким даном све горс и околина његова једва може да му да џеваиа, јер је сад уобразио да је лав и нагрне на свакога, ко му се нриближи, и уједа га.