Male novine

сад има тако исто мало заслугс што св родио у хришћанској вери и сриској народносги, као што госнода ВолФнер и Голдштајн мало имају кривице што су рођени Јевреји- И бар ири крају девотнајестог века ие морамо, богу хвала, тек потекар доказивати даје Јеврсјин човек као и сваки други, и да један Јевреин може бити најноштенији човек, као што и један рођени Србин може бити највећи кајишар, гори од сваког Јуде Искариотског! Тако исто знам и то, да г. г. 1>олФнеру и Голдштајну њино јеврејско порскло није ништа сметало да изађу на глас као врло угледна и врло вредна и солидна Фирма београдска. Па шта замера ппсац овим трговцима. Криви их што Мацари њине свиње нропуштају, а другим трговцима српским не даду. Писац хоће равнонравност на ако је увоз слободан онда да је слободан за све, а ако је забрањен, онда оиет свима, а не' ВолФнер и Голдштајн могу да увозе а други трговци не. Јес, у начелу кад се говори оно је | као што велп писац и ту је та равноправност врло леиа. Али нека г. нисац изволи доћи код нас свињарских трговаца, да нас уиита да ли нам је све ј једно илп да извозимо сви или да не извози нико. Ја знам шта је са мном било и тај ме случај нагони да напишем ове рсдове. Ја сам имао на врату великп чопор зрелих свиња. Покушао самдаих огиравим у Иешту — не даду.Мислио сам да сам нронао. Нудио сам их у нола цене — нсће нико. 11омишл,ао сам да кољем и топим маст — па и то не иде. Вно сам у очајању: пшао сам као луд. Види се, писац „Днев. Листа" није но занимању трговац и не зна како је то кад сс човек нађе пред страшном провалијом банкротства, кад гледа како хоће нањсгове очи за 5- 6 дана да му пропадне свс што јс целога века крваво текао! Као побијени нас неколико трговаца седели смо тако једно вече, јадајући се узајамно. У томе дође човек и донесе нам глас да Фнрма ВолФнер и Голднггајн купује свињс јер је израдила да јој пронусте хиљаду брава Свн полетимо тамо. И тада нс само да нам није било криво што ВолФнер и Голдштајн могу да извезу, већ баш на против благодарили смо им од свсг срца. И људи су трчали тој Фирми гомилама и унраво је прсклињалп да пм откуии свињс. И она јено могућству куновала и, да бог поможе, она јс многима нама красно помогла н сачувала нам ово мало канута на леђима. Наравно. ми би волели да јс

могуће да сами терамо наше свнње у Пешту, алн кад то пс можемо, онда нама није све јсдно да то и други не може. На против онда је наш големи интерсс да наше свиње нађу купца па ма то био и Абдул Керим, а не ВолФнер и Голдштајн. Камо, гдс су друге наше јаке трговачке Фирме ? Камо Крсмановића, Хаџи-Томића, браће Ђорђевића камо их толикп други, што ови нису нотрчали и нробилн нам лед, на да идемо за! њима. И зар нисмо били сведоци како су на београдској пијаци суве шљнве продаване по 6 динара метар цента — а више коштају сама ногорела дрва ј за сушење — на су наше велике трговачке Фирме то мирно гледале и онда су оиет тако морали да дођу неки ВолФнери и Голдштајни, неки Филипи н други ца дижу цену и дададу ! коју цркавицу више нашем јадном | нроизвођачу. Тако је п еад. Шта ћемо кад смо ми Срби госнода, имамо колац у хртењачи, а Јеврејин лак, окретан, брз, довитан, отрчи, нрокопка, нађе, нротури на заради и себи и да зарадити и живети и другима. Цисац вели да ВолФнер н Голдштајн узимају по 3 ФОр. „мито" од брава. Кад би то баш н било, не бп био никакав грех — ношто је чак и сама вдада била вољна да једном странцу ј да чак 10 од сго нровизиона, ако може израдити да преко њега пролазе све српске свиње '•) док би ВолФнер и Голдштајн за тај случај нримили сс да врше исти носао са 1 по сто. Али у ствари не стојн да су ВолФнср и Голдштајн узнмали „мито" да комс протурс свиње. Двојнци тројици својнх нријатеља они су то учинилн за љубав алн микоме за иаре. Онн у! опште нису нрогурали ту(је свиње, већ ноштено, као трговци, куповали свиње у Београду и носле вознли у Угарску ! своје свтм. Ннје ни то истина да иронуштају само њине свиње. Последње недеље провезено је .'50 вагона свиња и ту је било само 4 вагона ВолФнеровпх и Голдштајнових, а све остало других наших трговаца. Друге су сасвим личности које су уцењивале наше трговце п узималс им „мито" да им израде пронуст, и нисац „Д. Л" требао бн да зна те лнчности, а да не напада нраве људе. Ја сам једнако на станици и е трговцима, знам шта оде и како одс, и ја ево нонова тврдим да ВолФнер п '.) На жалост г. мипиетар је нехотице ; овде учинио врло р1 ; ав из Л ој ), јер је дотична личноет повната као нр.то еумњива п онаена. Ако устреба могу ноелужити и неким податцима. Голдштајн ннсу никомс узимали мито, да туђе свиње нису иротурали, да су од трговаца куновали свиње поштено, трговачкп и плаћалн добру цену;једном речи да су у свему поступали као иоштени трговци, који, наравно, тргују да зараде али никога не уцењују, никоме нс отимају; никога не глобе — јер су и са мном пазарили, и ноштсно ме трговачки намириди. И ја се ево нозивам на све свињарске трговце нека и један изађе и рекне да је друкчнје а не тако. Што говорим, говорим из искуства и по чистој савести. С тога вас молим, господиие урсдниче, да ово штампате у вашем цењеном лисгу, а за све вам јамчи ево моје име. За сад мислим ннје нужно да га износите, а доцније, ако устреба — изнесите га слободно. Ко нраво говори ннкога сс не боји. Један свинмрскп тршва.ц.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Кнез Бисмарк отишаоје23. о.м. у Кисинген, где су га становништво и оппггинске власти дочекали с одушевљењем. ■■■>&>$

ТЕЛЕГРАМИ 27. ЈУЛА Неаиољ. Суд је изјавио ненадлежност у аФери Капоралијевој. Услед тога је порота решила да Капоралија преда грађанским|властима да га затворе у завод за поправку. Париз. Уредници „ЈГЕстаФете" и „Пти Републик Франсез" стављени су под суд за увреду адмиралу Обеу. Али како су оба листа донели часну нсправку адмирал је изјавио да је задовољан. Веч Изишла јс службена листа о жртвама железничке катастроФе ко ја се десила ирекјуче у Чешкој. По тој листи су четворица мртви, од којих два чиновника; десет особа су тешко рањене а тридесет и две лако. Генерална унрава државних железница обнародовала је ресултат истраге двају последњих железничких догађаја у Чешкој и Тиролској. Излази да су узрок овим несрећама једино ванредне елементарне незгоде.

ј ГОСТИОНИЦА 1 „ДЕЛИГРАД*

НРВЕ КЛАСЕ НА САВН ВИШЕ ЂУМРУКА издаје се под закуп одма или од идућег Митрова дана за једну или више година. Опа гостионица имаде 14 соба за иреноћиште путника са тридесет и пет намештених кревета, каФана и трапезарија са кујном, један подрум, три собе за млађе. једна шупа за дрва и једна шуна за прање веша, једна магаза, пространа авлија сва калдрмисана, са бупаромОва гостионица имаде сав свој једнк како кавански тако и собни намештај, које се све уједно са каФаном иод закуп издаје. 2. Августа 1890 год. Београд. Милан Јанковић МАКЕДОНАЦ. 85, 29, 4, 8. 12, 1Г,.

I а!«> А Т ! и

♦ I ♦ ф Ј

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золз ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(64)

И на то се осмехну сетио: а њена братаница изидс хладно прва, само се малко ноклонн. Кад госнодин Денизе остаде еам, он одахну мало. Стајао јс и размишљао. За њ је ствар бивала јаснија : за цело је било насиља од стране Гранморанове чије је владање нознато. Истрага је ностала деликатна, он се зарече да ћс удвостручити своју опрезност, док не стигну барем извештаји од миннстарства које је очекивао. Али је ликовао. Ухватио је најзад траг зликовцу. Кад је сео на своје место, за писаћи сто, он зазвони те у1>е одахија. — Пустите госнодина Жака Лантија. Рубо и његова жсна седелн су још једнажо на клупи у ходнику. Беху чисто задремали чекај ући, кашто се тек нервозно тргну. Кад о-

даџија зовну Жака, то их пробудн, као да мало задркташе. Пратили су га забезекнутим ногледом, гледали су га како уђе код судије. Па онст се смирпше, чекалн су ћутећи. Има већ три нсдељс како ова ствар толико пече Жака, као год да ће се најзад на њему сломити кода. То није имало смисла, јер он није имао шта ссби пребацивати на чак ни то да јс ћутао. Али кад је ушао код судије, подишла га је мала зебња коју обично осети кривац кад се боји да му злочин ннје ухваћен. Он се бранио од нитања, пазио је на се, бојећи се да нс каже више него што треба. И он је могао убитн: зар се то не познаје но његовим очима? Ништа му ннје било ненријатније од овога зивкања у суд, то га је љутило; да се само ножуре, мислио је, те да га не муче више догађајима који га се не тичу. У осталом Денизе јс сад наваљивао да се само нокаже убидац. Једшш свсдок којн је видео убилца беше Жак, и само је он могао казати тачно како изгледа. Али Жак није остуиао од свога нрвога казивања. Онет је поновио, како је призор убиства био за њ тренутна слика, слика тако брза, да му је остала у памети као неразговетна, непотпуна. Спазио је само једнога човека како дави другога, више ншпта. Судпја га јс цедно читаво по сахата, лагано и унорно, за-

питкивао га за све могуће знаке: је ли био висок, је ли омален? је ли имао браду, је ли имао косу дугу илн кратку ? какве су хаљнне биле на њему? из ког је сталежа по изгледу? А Жак збуњен одговарао је једнако неразговетно. — А да вам се нокаже, би ли га познали? ј упита Денизе напрасито и погледа га у очи. Жак затрепта очима, од тог ногдеда прође га, неки сграх скроз. Пита се његова еавест. Бих ли га познао .... бих .... може бнти. Али већ се нобоја да се не огреши у незнању, па поче околишити : — Али опет не бих, не верујем, не бнх смео никако потегнути на душу. Та иомислите! ј Воз што ирејури осамдесет километра за еахат! Судија му махну руком да уђе у споредну собу, да га нричува на меги, док се нромнсли. | — Осганите ту, седитс. Па зазвони; одаџија опет уђе: — Пустите господина и госпођу Рубо. Кад Губовљеви спазишс Жакајош с врата, у њиховим очима онази се немир. Да ли је Жак ! казао? Да га нису задржали да се суоче с њима? " (НАСТАВИИЕ СЕ)