Male novine
\
БРОЈ 261
ПОНЕДЕЉАК 24. СЖГГЕМБРА 1890.
ГОДИНА III
ИЗЛАЗП СВАКИ ДАН ■
БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ
НА ГОДИНУ . НА НО ГОДИНЕ НА 3 МЕСЕЦА
30 ДННАРА 15 „ 9 „
IX РЕТ1Т Ј0ШША1
оглаод јевтино ii са сликама
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се саи?о код пошта
За Београд нема. претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" цариградска улица број 6. Протилата ее примакод евију пошта у Србија НЕНЕ 0ГЈ1АСИМА На првој страни од петитпог реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. цриштно СТДЈЕ 50 ПЛ?Л ДИН. ОД НЕТКТНОГ РЕЛД
З а свако омашвње пјгаћа се држазне такср. '20 пара д1п1.
већи огласи 110 погодби пзгаа
♦ ♦ Наш мшш и незаборавњени милош иснусти своју млађану душу у 17 ој год. свог живоча данас 21, ов. м. у 11 !/ 2 часова пре подне. Ову тужну вест јавл.амо пријатељима и поаданицима. Ожллошт- ени: мати : Персида Ђ. Белкм^ врапа : Коста Белни1| магистар Фармацијс , Милан 22, 23, 24 Белки^ медецинар.
Т\Т М0ЈУ у Л и * ЈГ« V тињској ул. бр. 10., потпуно онрављену са велнким станом, подрумом, две лепе баште, шталом за 3 коња, шупом за кола и собом за кочијаша, и:;дајем под кирију. За цену упилати у истој кући. 1—3 Др. Мита Поповмк
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ископак темељ. * При откопавању. ради поди:!ања ка. дрме, у крунској улици, наишло се је на темељ некадашњих зграда. По свој прилици биће да је ш римског доба, па с тога би требало да га промотре наши архсолози. * Данас се у 10 часова свечано отвара Фабрика палидрваца. Та је Фабрика на топчидсрском друму и својина је „Српског новлашћеног друштва за израду падидрваца".
ИЗ БЕДА СВЕТА — Дочек цара Виљеиа у Бечу. Коликим је сјајем у Бечу дочекан немачки цар Виљем, видимо из овога дописа, који доносимо из „Н. II." „Светина јс већ у 7 часова ујутру врвела нрема северном колодвору, те је заузела сва места око колодвора и поређало се у густо натрпане редове по улицама. Улаз у колодвор био је дозвољен једино уз улазнице. Иза службеног жељезнИчког особља и уираве дошлн су на колодвор први градски заиоводник фцм . ШенФелд, фцм . Кристиновић, нсм. ноклис. саветнпк гро® Монтс, нсмачком цару придељени часници: фцм. гроФ Грине, пуковник 1!енке, корв. капет. Сахе : за тим иамеснлк гроФ Килманеег, начелник др.
| Прих, редарствени иредседник Краус и заступници штамне. | Од двора дошао јс нрви надвојвода ј Биљем за њим надвојвоДа Рајнер и иадвојвода Албрехт. После Уа 9 дове зао се је уз бу}»по клпцање народа цар и краљ Фрања Јоспф са својим главним побочником, гроФОМ Паром. Цар као и надвојвода Виљем и Албрехт били еу у пруским униФормама. Тачно у 9 сати стигао јс дворски влак с иемачКим царом. Музика јс свн,.НеП сНг нп 81е^е®ђ1'ап/." Цар јс био на нсрону. Иза њега стојаху надвојводе. Цар Биљем стајао је код прозора у првом вагону, одевен аустријском униФормом. Кад јо влак стао, ј изаШао је на поље, загрли је цара Фрању ЈоеиФа и иољубио га. Исто тако ноздравио је срдачно остале чланове царског двора. За тим је сљедила нрестава свите. Особито се јо цар захвалио кмету др. Приксу. За тим изађоше оба цара из коло: двора и седоше у отворене четверо нрежне кочије. У првим кочијама возила су се оба цара, а за тим падвојводе н иратња. Вожња у царски двор наликовала је правом триумФу, парод је поздрављао одушевљено пара, који је био нријатно Iизнснађен леним дочеком. У двору дочекали су цара Биљема принц Хохенлоо и гро® Хуњади, те су га отпратили у његове собе. Мадо за тим, чим се је цар у двору иреобукао, носјетио је све надвојводе, а онћинство да је на тим иутевима симиатично поздрављало. У V. 11 сати посетио је цар Биљем гробницу капусинах. Пратио га јс гро® Бедел. На улазу дочекали су цара гвардијан и два капуцинску те су повели цара у гробпицу. Ту се он заустави код сандука царице Марије Терезије и родитеља цара Фрања ЈосиФа. ! За тим је пришао к сандуку надвојводс краљевића Рудолфа н положио I на њ красан вијспац од лаовра и жутих ружа, урежен црнОм врицом са златиом круном и словма. Измолив молитву изашао ,је цар ганут на ноље,
велећи свом вођи, кануцину: „То ми је била врло тешка поеета." Цар Фрања Јосиф бно је веК у 'А 11 отишао уз бурио клицање становништва у Шенбрун; јсдан час касније ношао | је онамо и цар Виљем, праћен од гроФа Гринеа. И иутем кроз цели Мариахилф 'бпло је бурних овација. У Шснбруну дочекали су цара Виљема цар Фрања, прииц Леополд бајварски и надвојвода Фердинад, надвојкода тоскански. У Чч 2 сатаубио је у малој галерији Шенбурској Лејеипеш-за 42 особе. кому је нрисуствовао и саски краљ Алберт, који је дошао чстврт сата пред немачким царем у Беч. На колодвору га јс дочекао надвојвода Карл Лудевит. Високи гости уиутише се тачно ио нрограму с пратњом у 3 Сата по нодне у ХетцсидорФ, одкуда су поссбним влаком кренули у ЈПтајерску У лов. . СИФИ/1ИС У СРЕИЈИ Од Др. Ми-лоша Кандића икружног лекара (нАОТАВАк) Европски народи упознали еу изближе ову болест тек крајем 15. века, кад је она почела да пуетоши људстђо | но свима крајевима Евроие, и у том добу тек даДоше овој болести свеопште име сифилиса. Од то доба појавише се и разни иисци о сиФилису. Неки од њих тврде, да га јо Колумбо по открпћу Аморике у Евроиу нренео, али сви се слажу у томе, да се та болест први пут у Европи најјаче нојавила у најамничкој војсци Карла VIII кад јо у Италији ратовао и која је била састављена из Француза, Шна-1 њолаца, Швајцарада, Немаца и т. д. Ову су војску свуда пратили читави батаљони иечистог и ноквареног жон-1 скиња које је најмљено било. (Па и! данас постоји тај обичај при ратним ноходима у Индији но тврђењу неких ј иисаца). Кад је Карло VIII освојио са том војском Неанољ с пролећа 1495 годпне, пободоносни војници са својим вођама опијеии ратним усиесима, нредадоше се у лепом и жнвописном ноднебију Италије најразвратнијем л;и воту, док сс с јесени исте годинс не; иојавп нрави бич божији, тако звана „прва велика сиФилитпчна епидемаја у Ев) 1 оии". Бојска Карлова била је тако десеткована, које овом болештином, које самим ратом, да ее тако за ражена набрзо растурила но целој Евроии, а са њоме и сифилис који одночне свуда бссннти са нечувеном брзином и ужасом. СиФилитичан отров I код ове нрве евронске еиидемије као да је много жешћи и приљепчивији био но данас јер су се људи много више распадали и губали од рана него ни данас. По иричању писаца из тога доба, ни једна друга болест не изгледаше тадањим народима тако страшна и не задаваше толики страх као си филис . Но није пн чудо, што је тако било тада, кад се није знало ни за
нриљепчиву прнроду сиФилиса, а јоп. ( мањо што о његовом лечењу. Кад је прошло неколико десетина година од ове ирве епидемије, проматрањем и дугогодишњим искуством. људи мало но мало сазнаде се да јс болосг приљепчива и већ почеше бол,о један од другог да се чувају, те том спрочишс да се болест даље шири. почеше јо локализирати, а тиме и са ма болост ноче да губи у току времена свој нрвобитни и онустошавајућп карактер. Не само што нису зналп стари народи све до 16-ог столећа да је та болест приљеичива, већ и само та дање сујеверје није им дало да на то и номисле, нарочито кад се видело п свуда јавно говорило, да су и највећи духовни и свотеки великодостојници. нане, кардинали и т. д. од сиФилиеа иатили, у чију се чистоту тела и душе нотиуно веровало. Кад сс сазнало, да јо сифилис ири љенчив и да њега ваздух, вода, Јказна божија н т. д. не шири но свету, онда се нојавише и многи учени људи (БалФур, Хунтер, Рикорд, Цајзои и то) који су хиљаде сифилитичних лица у шпитаљима лечили са разним срсд ствима, ток болести и лечења нроматрали и о томе читаве књнге нанисали. но које ни до даиас нису расветлиле још многа тамна иитања о сиФилису. Највећа је њихова заслуга у томе, што су онитима доказали приљеичивост сиФилиса, што су разнолике облике, еиФилиса, — који сс лако са разним кожним болестима могу ироменити. јер су овима веома сличне — одвојили у једну једину засебну болест од свију осталих кожних и венерич них болеети и казаше да сви ти раз ни облици сиФилиса иостају једним нарочитим сифилитпчним отровом (вн русом). (НАСТАВИЋЕ СЕ) '^^\п/\л/\лјллллг^Зулум 1№ахпаут-паше Бушатлије, у Паштрови^игаа 1785. НРИЛОГ К СРПРКОЈ ИСТОРИЈИ од ДИОНИОИЈА МИКОВИЋА (нАСТАВАк) Паштровека је омладина уекинјела гпијевом и хоће да лије крв са српсдим одродом п напасником, али је старији одговарају од светога нрегнућа. Ђецо!нама оскудјева оружја и џебане, а и без тога Махмут би на силу пријешао: јер всли се ријеч: „и два лоша убнше Милоша" а камо лн неће двадесет кад скоче на једнога. Ми ће мо га прије уиитати: миелили зулумом или мирним начином? Ако рече: миј>ним , н нуштимо га, шћедне ли зулумом, а ми ће мо га, чим на границу етупи, иоздравити: из пуша ка гркијих крушака, на нека пријеђо преко напгајех мртвијех љешина. Истина да у Махмуту нема вјере колико ни у нушци без кремена, а.ш ако рече да ће мирно нријећи, мнслимо, да 1н' тако и бити, јер зна да нас има до 2000. а мислиће, да би нам н црно