Male novine

је повпшена, да негде долази 20, а ј Све.ово говори се јавно и сва је негде и 50 од сто. ! ирилика, да у стварн нечога мора бити. Ма да се Амсрика н до сада кад; * !ГГ0 Немачка мисли п за пгга ее кад служнла заштитиом ђумручином, ! она сво С1 Ф ема ■ никад њене царине нису биле тако Ми ћемо овде да станемо. Наддежвисоке као сад, нити овако ерачуњене, 1 нима ћемо унравити само једпо пита-

личном роду оружЈа , којн Је и у нрошдим војнама носио тежину борбе, а који 110 јо носумљиво у будућим и двојно више носити, имајући оваке изв[)сне тонове, оваку ваљану нослугу

нака. Наравно , да је сретни наследник као први драгоцени комад уврстио у свој музеј стричев прслук. Најчувенији разбојник, Буров, уби-

као што Је то сад учињено. Европа је до сад уводила царине да заштити од американских пољопривредних ироизвода своју земљорадњу. ! На то сад устајс Америка да големом царином заштити своју индустрију од силне навале јевтиних евронских Фабричних производа. И то јс учпњено шподсудније. Американска царннска тариФа тако је срачуњена, на евроиске нроизводе ударени су толпки царннски терети, да им апсолутно неће бити могуће да конкуришу америчким нроизводима.

њс: Кад овако ради Немачка, зар је онда тако невероватно оно, што су нрс неколико месеци код нас износили неки наши листови; на име, да нам наши суседп и с истока и са занада подмећу на железпици такве људе, који ће, у случају каквнх заплета, сручити какав српски воз пун војника где год у Мораву или у какав амбиз '? Отварајте очп, јер видите до каквих нискости долазе бесавесии душмани. и онако израђене возаре, — напојене Ј® н Је у ирошли уторник. Погинуо све духом нуних војничких врлина и је у Аламби. Његова је глава била,

осећаја Ми чсститамо артиљернјским на онако

резервистима 0 д ј } а:;них железничких друштава ко гигантском у

спеху и желимо им да нс оладие, ма

Јима Је он грдне шгете починио, уце-

Изгреди на бриселском свеучилишту. Прекјуче у Бриселу била је ннТо ће пзазвати у трговинн огроман сгала нија свел чилишног ректора Фи-

впком:

лИпсон ђацима.

обрт и велике промене. Евронска тр говина мора тражитн себи друге путеве и тргове, јср у евроиској индусгрији мора настати страгаан ,.крах", кад јој се на један нут затворе тако опширнп тргови као гато је била Северна Америка. У Европи први ногледи евронских инду/стријалаца унравиће се амо к иама нк Балкан п на ^јРусиЈу, као земље ^ где .< индустрнја још нијо развијена. " Ши ле долази Азија. Сва је нрилика да ће и Русија. нод притиском ових догађаја, морати да прибегава великим заштитним царинама, да бранн своју домаћу индусгрију. Нзмачки шпијуни у Русији. Ово дана новнне су изнеле чудне сгварн о шпнјунима у Руеијн, нарочито удешеној за војничке цељи. Француски листови . нзносе, да је Немачка усиела да про- дрема зп саму тури у руску војску многе своје ватрене иоборннке и то на висока и важна меета. Ови људи служе у руској

диисона. Ђаци су међу тим ижвиждали ректора и ирекндали га у говору уз„Доле с Прусима". Бласт је

лакшу н нооораве ове овако дивне црте оеећања дужностина сирамотаџбине. Носле нзршеног гађања, вратио се I. дивизион око 1 7> часа по подне у касарне, а по подне између 4— 6 сах. нродужио је II. дивизион са бившег подожаја, са нредпоставком, да је уведен да ојача ватру I. дивизиона. Још мало на да ночне сумрак, кад је овај дивизион отночео гађање и оваЈ' момснт не да се описати. Батра јс отночела носле 2 минута и била је брза и величанствена и успешна. Руковање

посредовала, при чему јс дошла до шшг0 Ј° изредно, а погодци низалп су

боја између ђака н полицаЈаца, који | V су се морали повући. Ђаци отераше после тога и ректора и начелника, који је преседавао инсталацији. Фикао Немац омрзнут је међу

се нарочнто од шрапнела, као какво

Јато чворака. Онако у првом сумраку,

чннило Је се као да је у највећој грмљави и што код разбојннка нађоше, Очаравајући

РАТНО ГАЂДЊЕ ОВДАШЊЕ АРТИЉЕРИЈЕ.

севању муње. (ЈчараваЈући моменат вредан је кичице каквог вештака. За неиуио 1 и часа нротнвник би био унп штен и да ј - е у збиљи морао би пошго по то наиуштати ноложај. И ако је остојањс бпло знатно мање, но I. дивизпона ипак је резудтат био преко очекивања. Ми честигамо како учссницима тако и руковођн и желимо да

њена с 7500 долара. Последица ове уцене била је, што га од евуда протераше и гонише детективи и ноднцајци. Нрошдог уторника дошао је Буров био у нску црначку кућу у Аламби, где га љубазно примише. Позваше га иа ручак и док је јео, спопадоше га црнци за рамсна тако, да није могао ни мрднуги. Но он им се некако оте, те се заче љута битка у којој Г>уров нодлеже. Свезаше га и предадоше полицајном шерифу Мак ДаФи-у, који је на иољу чекао да види иеход борбе. Овај га даде свезати на коња у одведе у затвор. Марк Да®и и један црнац чували га целе ноћи. Новац, дадоше иодшериФу на чување. У среду у јуС1 Ј тру пробуди се Буров и замоли да му даду јести, јер је гладан. Он наговори шериФа, да мудадс торбу коју су му отелн нри ханшењу, у њојзи, вели, има хране. И доиста он узеде

из торбе нешто Јсла, адн када се но

војсцн , а остали су немачкн поданицн Свој ноложај уиотребљују, или боље злоупотребљавају,- на то, да у самој

: усиЈИ органнзуЈу читаву непријатељзку војску, која ће, у случају рата, наноеити руској војсци големе штете. "Гако сс ово дана миого говорн о неком ђенералу Екерту. Немац пореклом, он јс као ђенерал служио у г руској војсци н ако је био немачкп поданик пмао је важну задаћу, да са осталим руским ОФпцирима из главнога штаба топограФски снима нограничне пределе руеке спрам Немачке. Десн ее, да неком комесару руском затребају статистични податци и тачна топограФска карта о његовом округу. Комесар затражи то од своје више власти, а оне га упуте на ђенерала Екерта, који се баш тим поелом и бавп. Том прнликом комесар опази да је држање ђетерала Екерта веома чудно и тајанпеио. Комесар то достави вишим им вбастима, носле, чега ђенерал _.с;р'Г одмах доби налог, да одлази у један гарнизон на Кавказу. Но ђенерал не хтедс иослушати ову зановест, већ да оставку и оде из Русије. Том нрилнком сазнало се, како ђснерал Екерт није био рЈски ноданик (види се да сунашаруска браћа, као ири Богу и ми, чесго не знамо шта иам под носом бива) После своје оставне ђенерал одс у Берлин. Мало

Обећалп смо да ћемо од сада поклањати ве% пажњу радовпма наше војске, а нарочито оним радовима њеним ко.јп служе као неиосредна нриборбу. Томе обећању ево ће мо ночети да се одазивамо. Ономад је извршено дивизијоио ратно убојно гађање у активном саетаву наше артиљерије, и мн хоћемо о томе хоћемо да прогово1ЈГ1ТГ. "ј } ■

Гађање је трсбало 4 "^_отночис

, ј ОШ у 9 чаеова, алије, из непоШ ат 83с иам узрока, отпочето у 11 чаеова пре подне и то нрви днвизијон. Дивизионом комадовао је сам пуковски командант, са задатком да се на наснрампим висовима од дединачког положаја налази јсдан појачи одред са артил>еријом, којп заклања одстунање нотиснут-е војске еа положаја „Ашик Мијаидо". Дпвпзои је бпо у зборном месту на брду топчидерском, где пут за Тои чидер силази. Одатле је ее кренуо кроз винограде и пошто је предходно ноложај изабрат н мета оцењена, изведен је на положају пред Дединцем, деено од бањичког логора. Како је величанетвено видети 24 топа у једној бојннцн. енремних да отпочну ватру. После ненуна трн минута, ватра јс отворена, али због рђа вог осветдења мете, метцп се ннсу могли оценити. После 1 и часа мета је била пађена и укљештана еа сигурним метцима. Као што смо сазнали, није се могло продужити шрапнедом, јер је остојање било на 4.000 метара. Са овог положаја кренуо се диви доцније виднмо га где се враћа у Ру- знон на предњи положај нсиод крагује-

их ово ооодри, те да не малакшу у настави за будуће нараштаје. У споеобноети наше артнљерије, ми гледамо радосније у нашу будућност. Дао бн Бог да н остали ма н пз суревњивостн, заложе своју моћ на корпст оиадтег српског добра. Дознав да ће сутра бити распуст дошавших р^§рвиста, ми им желпмо ; срећан нут н каО јавно гласнло, чесим иа ионашШЉу^ЈШ^и^Јда:. ду н истрајности. Срећан им нут.

СМЕСИЦЕ

други пут маши у торбу, он извуче из ње два револвера, која му г њевито нанери на своја два чувара. Иретећи да ће их обојицу убити, он нрисили црнца, да му скнне окове. За тим намести Мак Да®ну лисичине и остави собу, јога увек нишанећн на црнца. На иоље примора црнца да оде до собе подшериФа Картера п да га пробу ди. Кад је К артер отворио вратаоиази пред собом револвор н зачу " зив да поврати Бу|)0ву новце. Картер скочи у собу зграби рево и скреса га на Бурова. Кад с размакнуо — Буров лежаше мр' улици, Картер тегако рањен ум1 а црнац бсгае од неколпко напа стрељен. Буров је за свога Блнхер 110 Р° бп0 ^О железничких вла) убпо мноштво људи.

— Б/шхер о Наползону. И ако јс био заклсти, готово лични, непријатељ Наполеонов, онет га је чеето узпмао у т заштиту када бн га нсправедно напалн. Тако се често говорило у другатву о војничкој умешности Нанолеоновој, одричући му дар великог војековође и критигаући на дугачко и иа широко све његове стра- Крагујевац. Можете добнти десет

ОДГОВОРЖ БАДКАНИЈЕ I 1 . Милаиу С. Лазаревићу механџији

тегискс махне увеличавајући их, а заслуге смањујућл па сваком месту. По евоме обичају, Блихер ј - е ћутао и нушио. У један мах екочи: „Чујте од и од мепе неколнко речи, господо. Иетнна Бонапарта јс био велики шерет, али битку код Лајпцпга изгубити тек носде три дана — то ј'с огромно дело! •• — По мишљењу Блихерову требао је Наполеон још првог дана, са свнм што је имао, бити опкољен и

сиЈУ, ка0 управник огромнпх дооара, којс прускн граФ Хенкел од Донерсмарк има у занадним крајевима Русије. На том огромном имању бивши руски ђенерал нодигне огроман замак, снабде га куламаи роворима, тако да вншс личи на какво утврђење, ио на дворац. Око себе ђснерал Екерт скуиио је чптаву војску — то је њсгова насеобина, како он велп, а у ствари

вачког друма и ношто Је се нрикривено н у један мах нојавно на истоку, отпочео је евоју убидачку ватру, прво гранатама, а затим шрапнелом. Овде се тек могло видсти изредно дејство наших топова, готовост наншх топџија п мирно руковање ^ с огромном сан0 на КО мадићу напира: масом топова. Што нам јс нри'овом јако у очи пало, то је да у нашој артиљерији веје нзредан дух, добра из-

то еу све самн преобучени ОФнцири н рађеност, велика озОиљност и чврста војнипи. Француеки диетови тврде да- заузетност како кодвојника и нижистакле, да је ђенерад Екерт команданг је- решина, тако и код виших старешина.

дне војнпчке чете, којој би у ратно Штетноје само, што од нашпхвнших време био задатак, да из иотаје руши | и надлежних нијс ноклонио толико

— ^ираз у прслуку. У Кану умр'о је ових дана неки стари чудн гк, кога су држалп за сиромаха. Кад су отворили тестаменат нашли су напи„Моме нећаку, иравнику у Паризу, осгављам мој прслук." Тај чудни мнраз нослаше нећаку, а овај се тако ражљути, да је ночео цепати ируслук. Али се силно зачудио, кад је на једном ис-

четврти, то I јсст два и по лоза,|састављена од де сет четвртина, а свака четвртина да буде од другс нумерс (броја). Пошљите новац па ћете добити лозове. УЈАЛА И ЗАБАВА У дуКану — Молим, хо^у мало лантљике. — Ковдсо желите? — Један метар, еамо молим нека је што дужи.

руске железнице, мостове и тако да нажње,

смета брзој мобилизацији руске војскс. каже достојна

под иоставс иснао танки свешчић пате да се п овом приликом у- пира, који је вредио лепу и округлу пошта овом нашем от- свотицу од шест стотпна хнљада ®ра-

Изостадо. Малих |подлистак „Дворски капиџик" изостао из овог броја због нагомилана материјала. г 'утра излази.

ИЗВЕШТАЈ Стање воде код Београда 5. 01 Код главне даринарнице '2.65 м. Иролазиспод моета железничкогј Опада за последњи 24 еата 0.2.: - -