Male novine

СМЕСИЦЕ — Демокрација и хигијвна. У будимцештанском хигијенском друштву држао Је проФесор др. Фодор предавање о „демокрацији и хигијени," у коме је изнео низ врло заиимљивих (Iодат .ка. На основу многобр(јних примера доказивао је преданач да у Угаг ској људп, који раде умно ма на ком иољу, живе мпого мање но њихова душевоа браћа у осталим земљама. Кад би и у осталим земљама Јбиле такве санитарне прилике као у Угарској, рекао е др. Фодор, Дарвич не би могао написати своје спохално дело, Михед Анџело не би могао направпти монуметалну Петрову цркву, М лтке н: бн могао постићи сво;е вгјвеће триумФе, Бисмарка би већ Д51ВНО морало нестати с политичке позорнице. Но предавачу, томе је од чести узрок и то, што је угарска књижевност и наука врло мало рвзвијена. Тако је и у индустријској грани,"и што се она вигае буде ркзвијала, можда ће бити горе злревствеве прилике. С тога би требало увести хпгијенску политику. НаЈпре би власти требале да прикупе материјал. по коме би се могао извршита тачан статистички иреглед о врло важној чињеници, колико годнна живе чланови иојединих друштвених редова и јавпих звања. Тако би се нажло где је седиште велвког помора и где би требало кајпре помоћи

ДАРИНСКИ ГЛАСНИК Јула Стојковаћ, пиљарица, из Земуна, прикрила је у једном празнОм џаку десет тегли помаде ЈГеманове и пет стакла водице за Фарбање косе у цељи да избегне илаћање увозне иарине. — Ухваћена није хтела да Јлати четворогубу царииу, већ их је уступила царинарници да сањима надлежно поступи. Реза Зорчић, пиљарица, прикрила јеупразном џаку један пар папуча али је и она у свему прошла као и Јула Стојковић. На исти начин нрошла је и Марија Бибеш, пиљарица, из Панчева, која је прикрила један пар обућа дечијих. Помаду, водицу, папуче и обућу. издожиће царинарницајавноЈ продаји,

пред својим здањем, на дан 23-ег Марта тек. године. —

ИСПРАВКА Господине уредниче, V јучерашњем броју вашега листа изашла је једна нотица, у којој се, између осталих, спомиње и Друштво Св. Саве -— да је за свој дом, норучило столарски посао на страни. У колико се ова нотица дотиче Друштва Св, Саве, она је некоректна јер ово друштво, још ии дннас, није поручило столарски посао ни овде ни на страни. Лено вас молим дч, у хатар иетине ову исправку у вашем пггованом листу изволите"штаипатн. Д.С.С.Бр. 53. 31. Јануара 1890 год. Београд. Споштовањем Тих. ј. Шркозић. I. бдаг Др. Св. Саве.

ТЕЛЕГРАМИ 30 Јануара Софит. — Нањица и три остала ухапшена оФицира: Чавардов, Татев и Ризов избрноани су из војске и предани цнвилној власти, али ће им судити војени суд, гсоји ће се саставити за 15 дана. Извешће истражног судије није још предато надлежној власти, с тога се и не знају појединости. И^трага јот траје. Власти су скинуле оптуженим официрима „еполете" јер се ствар тиче издајства. Тврди се да ће бити кажњени најстрожије. - Лисабон. — Како је истекло месец дана од кад Еаглеска нредаде улткматум, у спомен тог догађаја, сви су дућани били у пола отворени а заставе у пола скинуте. Званични лист доноси указе, којима је влада овлашћена ј да изда облигације да нокрије трошкове за одбрану земље, као, ФортиФикацзју Лисабона, набавку' ратни лађа и торпеда, иредустрој-1

ство војске н опшгинских стражара. Лондон — Иарламенат дзнас отв ррн — Престолни говор спомиље нријатељске однотаје. са страним силама; говори даље о поетуику једиог португалског оФицира у насеобинама енгдеским, који се би маио не слаже са иоштовањем које треба да ее ода еиглеској застави, и каже да је Португалија обећала да ће п^вућн своју војску. Говор се нада добром успеку конФеренције Вриселске, спомиње трговачку конвевцију са Мисиром, привремену конвенцију са Бугарском; јавља да ће се поднети уговор са Самоа и уговор о екстрадицији са Америком; јавља да се побољшнло политично стање у Ирској, гато ће дати могућности да се стегне унотреба насилног закони; јавља о предлозима законским, оместним самоуправама у Ирској, о нобољшан >у стаеова за раднике, о побољнтању касарна и уонште војничких обпталишта. Париз. Комора је усвојила предлог о радиичким књижицама. У 1-еиату Холгар и БиФе коре владу шго је изнела да постоји сувишак који није истинит, само да вара народ. По примедбама известиоца Буланжеа и министра Тирнра и Рувјеа сеиат је иримио кредит. Министарски савет бави се цретресом парнице војводе Орлеанског. Ако буде осу! ђен, биће послат у један про' випцијалви затвор и држан као -политични нрестуиник. Рим У комори је Криспи ■ изјавио, даће парламенат бити већ обавештен о уговору са Абисинијом, кој« је Негус већ иотписао. Овај уговор неће донети никакав Финансијски терет. Додата конвенција тиче се абисинског зајма. Користи тог угов ра танве су да ће превазићи свако очекивање.

Вврлин. Босе наименован је за секретара државног савета. Кајцер ће га заменити. Јошдруга деветорица наименована су за чланове државног савета, који ћебита отворен царским говором. Државни савет бавиће се предлогом радничког нитања. Лоидоп. Комора Лордова примила је предлог адресе. Лорд Сол)бери говорећи о спору с Португазијом рекао је да се није могдо поступати друкче. Јав»о је даље, да не може да обећа да ће скоро изаћи закон о шећеру. Лисабон. Власти забраниле један патриотски збор. Три републиканца покушаше да говоре сакупљеном народу. По шција је растерала скуп и ухапсила 28 особа. 31 јануара. Париз. 1Дзишао је план руског зајма. Курс емисије је 93%. Рио-де Жанеиро. Министар унутрашњих послова Лоро, услед једне препирке са Фонсеком поднео је своју оставчу. I Лондон. Комора општина одбацила је предлог Харнуров. Петроград. „Журнал де Ст. : Петерсбург" говорећи о догађајима у Бугарској каже: све то доказује да земља није задовољна. Владавина Кнеза Кобурга тако је мало стална, да је морао променути заповеднике гарниЈОиа. Нападајући „Фремденблат", који каже, да незадовољство и узрујаност у Бугар ској нису иаперени против владе већ иротив агитатора, руски лист иита: Ако је то истинито зашто Стамбулов калази за нужно, да иде против својих аггната, од којих је један ухапшен, други уклоњен са службе?

Протвву ових радикалних агвтација влада је предузимала све строжије и оштрије мере. Врој гоњених радикалаца множио се, и ја истакнем мисао да се оснује з&себаи фонд за гоњене раднкалце, што ускоро буде и остварено. У томе дошо је и 15. Мај и мн смо однели на изборима сјајну победу. Сви стари носланици били су поново изабрани. Ово је био за владу осетан ударац, Овде се показала њена немоћ, јер је пред изборе била употребила све што се могло употребити. Чак се нотрудио бно и сам нови краљ Милан да пред шзборе пропутује по »емљи. Пропаст на изборима, после свију тих мера, бележила је голему слабосг и непопуларност владину. Међу тим раднкални посланици нису хтели улазити у скупштину и они поново даду оставке. У четвртак 27. Маја „Самоуправа" је донела акт радикалних посланика, упућен одбору за пријављивање посланика и испитивање њихових пуномоћија, у коме о г 'јављују да немогу у скупштину ући, јер бн тиме одобрили њене незаконе и неуставне ноступке, што се упуштала у решавање без довољног броја посланика.

Влдда као да је била сиремиа за ово изненађење. Она одмах телеграФели нареди нове накнадне нзб >ре за 31. Мај. Ова мера прилично нас је забрн^ула. Стрепили смо да се бирачи не помуте с тога, што посланици из Београда нису могли стићи у своје крајеве да бирачима објасне ово поновно давнње оставке. Међутим избори од 31. Маја испадну оаако исто као и 15, Маја. Оиозиција није изгубила нигде ни једно једино место, шта више одзив бирача био је јачи него и 15. Маја. Ова поновна победа изазвала је неопксано »душезлење у радикалиим редовима; вера у народпу свест ојачалаје и ми смо се осећали као јака снага. Но и влада није очајавала и оаа се била регаила на крајне мере. Она објави да сви гласови ко]и су пала на радикалне посланике иронадају и не броје, се те но томе да су посданици они који долазе по реду нрви па ма да су добиди само неколиио гдасова. Пошто је међу тим посланицима било и таквих. којч ни избору нису добили више од два гласа, то их прво штампа па после и народ ирозове двогласцама, иа се то име поеле пришије и

целој тадашњо) наиредњнчкој скупштини". 4 Радикални посланици дођу тада у Београд (не сви) и понуде скупштини своја посланичка нуаомоћаја, ал< нх скуашглна нехтеде цримитн, објављујућч да су прави посланици — „двогласца". Но и са самим двогласцима није ишло влади лако. Бавало их је, који ниеу хтеди доћи у скупгатиау, сматрајући да ниеу изабранн кад нису добилн правилну ввћину. После ових бурних дааа, задовољни сјајним успесима на изборима од 15. и 31. маја, радикали су, за неко време, дигди руке од скуаштлае. Осгдзнди су „двогласачкој" скуаштааи нека ради, огласив у нанред сав њен рад као незаконит. Главна иажња страакчаа счраћена је тада нанринрему нрве вслике рчднкалне скупштнае, , која се ио сгатутима иичха састага још] •ге године.

1) Наалв двопасди чоји је доцдије постао тако популарак прво ј9 уиотребљеи у ^Борби"акум лујвг = Сг. Видаковнћ. (Наставиће се.)