Male novine

рад чим ее исти поЈавп у немачком оригиналу. За нрвих година Коховог специјахног рада на бактеоролошком пољу, иснитивања његова иростираху се на ноквареност крви и занаљења ј елеуннс!. Нарочито с ногледом на последњу врсту бодести рад његвв беше крунисан сјајаим уснехом, и служи као објашњење развоја и напредовања бактерија у исгој болесгп, За тимје следовало откриће прилепчивости ио вратне грознице и ступња до кога се може доћи. Овај нроналазак номогао ј је много Коху у нроналаску и утврђивању методе боја микроскопских предмета, нарочито бакгерија, услед чега ее ове оку човечјем прес/гављају ј видне и онакве какве су у ствари, или невидљиво и са свим различне. Увођењем методе боја у бактеороло- 1 шку технику много се носгигло и велики је полет дат исгој ствари: а шго ое тиче медицинског рада у том погледу за иоеледњу доцонију, једино ј се има Коху унисати у заслуге. Проналазак нак методе боја код микрос-! конних предмета учинио је даје Кох све даље и даље радио у том нравцу, док ннје пронашао туберкулне бациле које су и у човечијем и у животињском телу ироузроковачи јехтике, и док није најзад нронашао и сигуран лек протнв тог* бича човечанства, о вековечио ееби име, а људству дао у аманет једну од најкапиталнијих те ковина науке. Године 1882., 24 марта билаје у берлину чувена седница „Физнолошког друшгва", на којој јс Кох читао свој предлог „о етиологији јехтиксј" Он је у том своме раду изложио упутство за изналажење и нрецизирање нлућне јехтике, као н јехтике кожне, коштане и многих других а у пето је врсме с тим довео у везу и жљезде у говеда. С ночетка је Кохово саопиггење наишло на приличну сумњу, а нарочито од стране оних његових етручних колега , који | с њим ниеу делили мишљвње о инјекционим болестима. Тако на пример, у наточ његовом доказивању ностављене су претиоставке, но којима поменуте бациде могу бити само пратилац, а нпкако и узрок туберкулозном процесу. Алн неумитна сила разлога Кохових истраживања брзо је ућуткала свако испарављање. Ироналазак туберкулних бацила је један читав нвв свет у медицинској науцп, што свакојако искључно служи на част Коху. Кохов нроналазак јс благосховен Ј е Р Ј е учннио да се у медицини стече прави и одређенп појам о туберкулози. Не само то, он је у испигивању тако далеко донрео да је чак сазнао узрок и иочетак те несрећне болести, њен развој н све могућне размере развоја, као п начин, којим се то напредовање може сузбити, ограннчпти, иа замишљаше и нешто дал>е. Још при пронадаску туберкулних бацпла, Кох је говорио о могућности некаквог ерества, које би било у стан>у да те микроскопне животињице, које се еиатрзју као узрок јехтике, учини безопасним. И ова Кохова нерспектива била је претеча великог иро наласка, чим су се још у напред одушевљале стручне колеге неуморног раденика. Али свеоишта нада осга за неко време јалова. Прођоше године, употребише ее каква не срества против поменутих бацила али теранија јехтихе не крочи ни корака напред. Поред миогобројних раденика на томе ноелу, најзад се и творац бактеорологнје, који је и изнео свету на виднк страшни бич човечанства —јехтику, најзад се и он искључно посветомс нослу, тражећи какво снасоносно срество против те сграшне несреће људске. Њему је иепало за руком, и тим је сјајно крунисао сав свој труд, и учинио свету божанску услугу. (СВРШИЋЕ СЕЈ

ИЗ БЕЛА СВЕТА Поводом Визите. Ненадна визита наии од стране принцесе Јелене, ћери гроФа иариског, дада је новода разним тумачењима у европској штампи. Између осталога „Оаи1оГ8" прича, да је главна цељ принцесиног нутовања у Италију, да лично изађе пред пану, да ако не бп на тај начин нзмолида дозволу брака с принцем КлаФалским, сгаријим енном ведиког принца, и на сваки начин будућим иаследником енглееког нрестола. Тај нар младих људи већ се одавно пази и милује, и једина смегња, која им нречи ступање у брак, јесте раздика вероисповеди. Баш и да добије дозволу, каголичка иринцсеа да пође за протестанског принца, евакојако се ту иеминовно рађа нитање о деци. Деца будућег краља енглеског не могу се друкше образовати до једино у духу прогестанске религије. На све њене молбе, папа се осечно успрогивио да деца једне католичке принцесе могу и смеју бити про гестанти. Сирота принцеса се са раздробљемим ерцем и повелим надама вратила из Рима, готова да пре жртвује драгоценоет срца свога него веру! Чудновата крушиа. На воћарској изложби у Кајену изложена је крушка, којој је било внше од 100 година. Она је сад својпна нородицс Теве, чији је иредак још 1775 у евојој башти с гране одвојио заметак крушчице, уву као гд у стакло, где је исто расло док није већ готово цело стакло испунидо. Кад је то било, плод је већ био зрео, и он одреже гранчицу, а стакло нанунп чиетом ракијом иа га лено и херметичао затвори, како је и остало сто н вшне година. Абат Мантон, иотомак породнце Теве, данас је сопственик те особите реткости. Интересан дијалог. Из Бердина иишу о сдедећем интересном дијалогу између младог цара Виљема П. и некаквог старца, њсговог ноданика. ' — Ну, старче, задовољни сте са мном, надам се ? —- Пре него што вам одговорим, дозводите, господару, да вас упптам: да, не ћете имати ништа нрогив истине? — Ништа осим благодарности. — Кад је тако, ондаја нисам задовољан с вама, господару. — А као зашто? — Зашто, господару, што ви нс пој клањате довољно пажње равнотежи између владаоца и човека. — У корист послсдњег! Јест, истину сте казали да се особито човечно оссћам нод владарским шлемом... — Дивно, и то је ваша реч, господару. Историја и народ благосиљају оног владаопа, који на нреству уме остати човек ! Али, господару, ја сам ; казао „уме", и све је у тој речи... Ко :је IIод именом владаоца недовољно ; човек, тај сс може одушевљавати за славољубље, частољубље, и потребе свога народа заслужпватп својом личном славом. Али је невоља за народ и тада, када се монарху прохте да буде одвише човек; тада он всћ вшие не чезне за славом, већ за нопуларношћу у маси; тада мора употребити све да би морао поласкати дажном ин| стинкту човечијем: тада је дужан обратити на сваки свој корак особиту нажњу, нуну мудрости и такга; тада је принуђен, раније или позиије, да рече, маси: „Ја сам тидао свс, ја сам ти све учинио, ади ти мени ниси показала ни једног тренутка, у коме бих видео твоју благодарносг." — 0, не, такви ми се призори већ указују... Зар сам једном видео сузе благодариостн у очима мојих подчињених... — У толико боље. Сачувао ме Бог да се Фалим обесцењивањем таквих оеећаја таквих суза... Али ја сам старац, гоеподару, н ироживео сам толико дуго и тодико пажљиво, да сам уснсо да сазнам цеиу еу.«г, осмсјака, осећаја

и мисли савременог човека. Свака суза ; Ово Јв најприроднпја п најиростија има своју будућпост, као и свака ми-; слика државног уређења, а то би ио сао. Ко зна да се неће данаши.а суза: данашњем начину бихо министарство иреобратати у сутрлшњи снуждеи*: унутрашњих нослова, рагно (војно), погдед? Не праштате ли ви младост* Финансије и нравде. Траг од ове исзанос за миелима и осећајпма већ и точне прастаре иреставе задржао се по томе, што свака мисао има своје и данас у наслову „наша." будућности, и свака ће дотерати до Нов лоповлук. У једној америчкој своје природне старосги, ирошав дотле варопш ових дана ушло се у траг кроз многе модиФикације. Онћеножи- ј'сд10м иовом и носве оригинадном веги и оиаметиће се — говорите ви нрогурању лажног новца. Неки осо0 младом човеку. Госнодару, извините бито елегантно одевен господин с некашто ће вам ваш стари елуга и ср- квом елегантно одевеном дамомвенчао дачни пријатељ ваше домовине рећи, се једног истог дана шест пута, и да не жели то време, када ће се за то у шест разних цркава. После сваваше речн и ваше мисли рећи: он ће ког венчања џенглмен је пружао свепоживети и почеће друкше да говори. штенику банку у вредности од 20 И неће ли те речн тада ноеити на долара, од које је свешгенпк нанласебн карактер Фантасгичне вер е мла- тио колико му нрипада — 5 долара, дости, сумњичење зрелих година и ј а 15 му са захвалношћу одмах вратужну неверицу етараца ? ћао натраг. Тек у шестој цркви, даБи, размишљавајући, не ћутите, што кле нри шестом венчању, приметило значи да вам сваки може ма какву I се да је банка лажна. Трагањем досвсју сањарију нодметути као вашу знало се да је и у осталим црквама мисао. подваљено. — Варалице еу успеле да И сами сте признали да нисге за- се брзо сакрију. довољни данашњом рсчју, н сутра дан 1 одмах тражиге нешто ново. Незадо вољии данашњим даиом, гледате на сутрашњи с тугом октобарског дана. _ И још поеледњу реч, госнодару. То, лг што вам налаже да будете човек на Уредништво Је дооило на приказ престолу, да ли је ваше добро и то ове књиге и лисгове :

>'-.)> •

књижжвност

ило срце ч Поверујтс сгарцу и не бу- V 1 п а /. Бр. 50. — Преторијанацдпте раскошни у тој својој сопстве Крајисница и комети. — Обитељска ности. Сачувајтс то за даље зрелости, тајна. — Листак. када је ум, измучен разним разочара- ј Голуб Бр 12> Садржина . 0да На . ди. — Нозив на претнлату. — Српском оцу. — Чудотворна трава. —

њпма, ладан. Данас за излив доброг вам и топдог срца маса ће клицати од радосги и нризнања, хвалећи вас, али то нсће нмати никаквих особитих . Итице селице. — Сиомен. I осетних последица. Ади доцније, кад свака вгасао зрелогч мозга буде згрејана топлотом гаквих осећаја, тада ће се народ још бурније одазвати, а за иоследицу ће то иматп, ништа „друго — до благоетање народно." Овде се дијалог прекида. Ко јс тај старац, тај саветодавац, вшнта се не вели, алн свакојако да се сгвар од новећег интереса.

Здатна књнга. — Праведна казна. Највсће богаство. — Преко ноднс. — Шедше трије цара. Орашчићи. — Сваштице. ДРУШТВО СВ. САВЕ

СЖЕСИЦЕ Бацили познати још прз 2000 го дина ! У спису Теренција Пара „Кеј

Књижницп Друштва Св. Саве изволели су поклонити од П. дела Гоп^"' вићеве Маквдоније и Старе Србије Г. Мих. Павловић, трг. 20 ком. Божа С. Живковић, трг. 15 ком. Г. Ђорђе Павловић, трг. - 15 ком. Г, Милорад Иавловић, трг. 10 ком. У име Главног Одбора Друштва Св. Саве, потписани изјављује дародавцима срдачну захвалност. 1 Децембра, 1890 У Београду Књижничар Друштва Св. Саве Ј о в. Ђ. До к и ћ. с. р.

гшн гивМсагит" (I. 111.), које ,је наппсано на 30 година пре рођења Христова, измећу осталога, важан јс овај насус : „У баровитим нределима живе некакова мада бића, која ваздухом: долазе у нос п уста, а одатде у човечији организам, где нроузрокују тешке болести." Нема сумње, да је сгари римски писац нод тим невпдљивим бићима разумевао оно, што ми данас зовемо „бацилпма", а које се данас могу видети лупом. Зола и Француена акадзмија. Ма да су други имали вишс изгдеда на | кандидатуру, ннак се Зола није хтео одрећи кандидатуре за члаиа Францу- Омбоди*. Рад« смвања истиве, 1 . т 1 Ј модико уредн. „Слободе". да нам пошљз ииемо ске академиЈв. „Ја мислнм — рече он г Ду1ШМ живојноеика, у коие )е ре, у 125. неким репортсрима Француских НОВИ- броју „Слободе". Посде увиђаја пиеио I.« ее на — да ће свакако битн Фрејсине ј оиет „Слободи" вратнти.

ПОРУКЕ УРЕДНИШТВА

ШАЛА И ЗАБАВА 1Га евз одмвор лч млшце. Ноко је у друшгву

! изабран (што јс доцнлје у ствари и било). Али то ме ни најмање не одбија нити приморава да напустим своју кандидатуру, премда ни најма ље не сумњам да ћу бити одбпвен. • .1.1.1.о VI}о џигиаии •/'// . уокј И ј Ч I I | Свакад кад со у академиЈи упразни тврдио и доказнвао, дгје^у сгаљу за минуг место ја ћу се кандидовати и мнрно одговоритк на смко питаше, опреде.Бив тачио чекати док дође на мене ред. Бар ће| СИ11еао одговора. и ово тога е< изроди ннтдва ми јасно бити да мс одбпјају из на- рамш Р ича ' неки ®У одобравали, а неки еаврЈ „ ■' Ј шено оепоранали. Дов Ке га Јвдаи од иплеут| чела. Виктор Хиго четири сс пута них упитати: кандидовао. Следети стонама таква _ Е лепо шта је то ша ? човека није срамота. — Шамар је — одговори овај брзо — сврШта змачи рзч паша? Ова реч ,је шетак разговора и почетак туче. спојена од перснске речи пај и шах О јљж о варошп. Неки сељак први пуг доа то значи шахова нога. То је оста- шао јв у варо, "> задншго 08 и °Д« ах " а[ум маЈЦи: ,.овде еу вуће тако велике и таво утак прастаре нерсибке државне уста- д ш30 !!И д Ме , да клд не бибило удица, проето иове, но којој јс владар своје држав- не би се шшо куда проКи". не чиновнике звао својим ногама, ру- Оштроумни крпвац. Неки судија рече и.)векама, очпма н ушима. Надзорници сиом хсривцу у једиој прмици : унутрашње управе беху очп, тајнс — ви ми врдо често бивате у суду. уходе уши, а ратниии, војници ноге Нашго кривац одговори: владареве. Суднје беху језици правде: _ Свакојако ре1 >е, г. судијо, ш«