Male novine

талвји. која има пушку од калибра 6'5 милиметра. Тамо су многи за то, да се талијанска војска наоружа пушком какву има румунска војска, т. ј. са калибром од само 5 милиметара, док опет други тврде, да једно и друго неваља, него да би се морала талијанска војска наоружати пушком, која не би смела имати калибар мањи од 8 милиметара. И заисга ни једна велика европска војска изузевши талијанеку, није усвојила мањи калибар од 8 милиметара. Истина, чињени су покушаји у том погледу, али је на покушају и остало. Главне замерке против пушака мањег калибра своде се на ово: Ваљана ратна пушка мора да издржи више година и мора бити удешена тако, да се може лако чистити; сем тога мора бити таква да се у њој неразвијају сувише јаки гасови, јер се иначе брзо поквари. То све пак, пра данашњем стању наше технике, може се са пушком од мањег калибра ностићи у врло несавршеној мери. У Француској изашла је, надавно једна бр^шира. у којој се прича о пушкама малог ка либра, које неубијају; и због тога се одлучно устаје против тога, да се калибар још и даље смањује. Чињени су покушаји на човечијим лешевима и на живим лсивотињама и дошло се до резултата, да куршуми, који имају мањи промер од 8 милиметара, у већини случајева, нису кадри да војника, који је од њих ногођен, онеспособе за борбу. Тиме пак постаје вредност пушке илузорна, јер су прилично ретки случајеви, да су војници рањени у такве делове тела, где повреда доноси пре или после смрт, вао н. пр. у главу, срце, кичменицу и т. д., а дру^е ране не спречавају војника да и даље издржи у борби, ако нису јаке. Но такве студије нису извршене само у Француској него још и у Енглеској, Немачкој, Швајцарској и Аустрс-Угарској, а у том потледу стекло се искуство и у последњим ратовима. Енглески извештаји о бојевима у Читралу (Азија) причају, да су тамошњи урођеници енглеску пушку ^ее МеИогЛ прозвали детињом пушком, јер они од њих, који беху рањенп, нису осегили ни болове; шта више тврдили су, да не знају кад су рањени. Одавно је већ познато да се такве ране ванредно брзо излече, а од експедиције др. Џемсона против Трансвала прича се, да је један Бур, којему је куршум пројурио кроз главу, живео пуних десет дана. Не бегае му размрскана кост, него му је куршум једноставно пробио кроз мозак и нанравио само две мале рупаце ка кости. Рана у белоЈ џигерици, ма да је ова погођена из највеће бличине, залечи се у року од једне недеље дана, а кад је проузрочена куршумом од већег калибра, апсолутно је смртоносна. Под таквам околностима, разумљиво је, за што су многи противни пушки мањег калибра. јер у пркос осећајима хуманитета, треба увек пред очима одржати главни циљ рата, т. ј. да се што више протнвника учини неспособнима за борбу. Тога искуства дакле треба да се и ми држимо кад се за нашу војску буду набављале вове пушке. ПОГЛЕД ВА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ЗаЈМОВЕ ВАН ЗЕМЉЕ У животу 1бдеог нзрода, настаје по кадкад прека нотреба, да се »емљл задужи, да би своју сигурност ц безбедност боље очувала, или свом онштем наиретку и раавитку дала јачег иолета. Ово задужење може бити у самој земљи, код њених грађанз; или на страни, — у туђој земљи. Учињени дугови у самој земљи не могу никада постати тешки и несношљиви, и могу се дако уклонити. Али дугоги ван гемље, могу бити врло теретни и несносни, I! за велике и богате народе, а за малеи свромашне, права су беда и н?воља, нарочито онда, када су олако

и непромишљено направљени. — Овакови дугови могу бити највећа сметња и пренона, за даљи општи развитак и напредак земље, и за њено благостање... Услед оваквих дугова мади а сиромашан народ по етаје све сиромашније и назаднија, у место да буде богатији и напреднији, и може со десати, да овакови дугови буду судбоносни и за сам незавасни положај земље. Историја даје нам за то довољно примера. Зато наш народ а каже „дуг ја зао друг". Какви су наши државни зајмови, како су се они један за другим низади, или како су одобравани и уговарани, није наше да ту тему овде расправљамо, а то с тога, што се налазимо у положају да можемо за то позитивнах података имати. 0 овој теми писало се у своје време у нашој јавној штампи и надугачко и на широко, а у народном иреетазништву говорене су дугачке разложне и безразложне, основане и неосноване беседе. Ове носледње нотицале су на сваки начин из некакве нартијске наклоности. 0 томе може бити уверен сваки, који је нажљиво нратио развој нашег уставног и парламентариог жавота, нарочито од 1881. год. када су се тако зване политичке сгранке јаче истакле и боље обележиле, и када су мало доцније, чак и официозно признате, у кратко, када су се створила и засебно према својим тежшама и интересима органиаовала три политичка табора у земљи са за датком, да један против другог, на све могуће начине, дозвољене и недозвољене, и ношто но то војују, а све иод окриљем потраотизма. У једној свечаној нридици, слушали смо од једног виђенијег члана једне иолитичке странке, народног носланика и свештеника, овакове речи: „Ако ми не будемо сдожно стојали уз владу, која је из наше странке састављева, може се десити да влада падне, а то би бидо штетно за нашу странку." Ето коко је овај народни посланик схватао свој посланички мандат! Њзму су интереси партвје били пречи но општи земаљски интереси. — Да лијевећи. на изабраника на иародним скушптинама овако разумевада свој ногланички позив, остављамо, да о томе дела говоре. Можемо само констатовати, да су све досадање народне скупштине од 1881 год. одобраваде владама, да нодмирују држ&вне потребе задуживањем »емље на страни, а било је и таквих државних по треба, које нису мораде бита подмариване спољним »ајмовима. Ми ћемо ове спољне дугове, у једном табеларном ирегледу преставити, на основу више мање тачних аваничвих подагака, просто онако каква су, и како су из годике у годину један за другам ишди , и то у главним њиховим одредбама. До 1867 год. Србија није имала на један дуг на страни. Тек ове гоцине учињен је први зајам у Русији, у износу од 2,350.000 дин. еФактивно — стварно — Овај зајам учињен је за бољу спрему и нзоружање ондашње н &родне војске. Оаај дуг већ је всгтлаћен, и о њему не може баги вишс- накаквог говора. Други зајам учињени је такође у Русија 1876. год. за ратне иотребе. Овај дуг није још исилаћен, зато он и долази као првн, у ред државних дугова. Оетали државни дугови, почињуки од кобаог уговора, и непромишљеиог зајма, за направу нрве српске жељезнице, низала су но ргду, као што овдо изложеви табеларни нреглед ноказујо : (нАСТАВЕИЕ СК.) ПУТОВАЊЕ ЊЕГ. ВЕЛ. НРАЉА Беч, 24, новембра. Њег. Вед. српски Краљ Александа]> свратиће се и у Мљетке. — У иогледу скланања конкордата између Србије и Ватикана дознајемо, да главна тешкоћа дежи у склапању бракова. Последња конФвренцаја Краљева с кардиналом Рамполом, после повратка Краљева из Напуља, била је посвећена томе пвтињу и држи се да је дошдо до споразума. Сада ноетоја у Србији урећење, да је држава нризн»вала брак склопљен иамеђу католика и нравославних, без разлике, да ла је један део прешао на веру другога ила није. У том погледу ставља Ватакан извесне захтеве, на које ће но свој прилица вдада пристати. Флоренца 24. новембра. Њег. Вед. Краљ нрошетао се данас градом и прегледао знаменитости његове. У вече је био у налаги Пити свечан ручак. Краљ Аљександар седео је између принца од Напуља и његове супруге. После ручка разговарао се Краљ са многима од оних, који су бади нозвани на ручак. флоренца. Њег. Вел. Краљ Александар састаће се у ееверној Италаји са својам оцем, Њег. Вел. Краљем Маданом.

ПИСМО КРАЉА МИЛАНА Пасмо, које је унутво Њег. Вел. Краљ Мидан аранжерима нариског митинга против мађарских миленарских свечаности (већ смо о томе донели кратку белешку) гласи у целости овако: „Гоеподину Мирославу Спзлајиовићу. Париз, 18. (30) новембра, Господине! Вративши се у Париз из лова, нашао сам на свом столу броширу, коју ми шзљете

„у име комитета трију народности" и којој јв наслов.„Питање трију народности у Мађарској Ја тај дар не могу примити. Пошто се никако не мешам у нолитачка нитања, то не могу с тим комвтетом имати никакве односе, бала они ма које врсте. Под старост, са мојом седом косом и са иекуством двадесетгодашњег вдадања, не бих могао ни под којим усдовом одобриги политику, која је у нротивности с оном, којој сам ја лично увек следовао. Не бах могао никад пристати уз држање извесних својих земљака, који држе да је иаметно, мудро и натраотски мешати ее у унутрашње прилико суседне земље. Још мање могао би им следоваги на поље непрајатељства против једне државе на коју нас упућују сви иривредни и политички услови Србаје да жавамо у доброј харионији. Нећу да ее иридружим демонстрацији против народа, који со је у прошлости управо као и ми храбро борио за одбрану хришћансгва а који је у садашњосги, под вдадањем свог племенитог Краља, дао доказа своје снажне способности з» жавот. Идеје, које ви заступаге, у мојима су очима илузије, оне чине упечагак Га1а тог§'апе и ви не можете од мене захтевати да мењам своја са свим јаева и иотпуно искрена убеђења. Једно од тих убсђења, које је еавршено утврђено, јесго, да је у свима околноетима најбоље средетво да се конеолидује напредак и будућност Србаје: вераоег п о л и г и ч к и м традицајаиа српске историје и постојано иридржавање тих традиција под егадом заставе мог прасгрица кнеза Мидоша, едавне усномене. ГроФ од Такова.

РЕСУЛТАТИ ПАРИСКЕ ДИПЛОМАГСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ (држане у пролеће 18»6.) за РЕВИЗИЈУ БВРНСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ (свршетак) VI На завршетку ћемо још нешто рећи о ииштој важности ових резудтата. Париска конФеренцаја је на свака начан само доиунила и усавршила садашњи бернски уговор, а својим правилним објашњењем она му је дала нову снагу. Основи бернеке конвенције од 1886 ноказали су се у току година тако животни, да се управо није смедо ни мислити на то, да се та солидна зграда у Паризу руши и изнова гради. Ади нредузетом ревизијом_ зграда је ииак постала много удобнаја и госгољубивија. Учињени нанретци нису огромна. али они означавају ипак озбиљно задовољење тих међународних потреба, бар у границама могућности. мудрости и умеснести. Још је важнија од ових магеријалних ресудтата морална добит, која ће несумњнво проистећи из париске конференције. Заступница појединих земаља, а с таме и њихови правни иогдеди ступили су у ближе одношаје. Множина све новах идоја бада је том приликом избачена и измењана. Већ једна држава, истина мајушна внежевииа Монако. изменила је своје унутрашње законодаветво у смислу ових нариских одлука, а то ће исто учанити и друге државе, те је тако у изгледу и нова, срећнија ера творевинског права. Несумњаво је и то, да ће париска ковФвренција наћи снажии одзив и!у оним земљама, којо еу, истина, изостале иза Уније, али су ипак посдале своје застуннике ас! аиШепДиш у Париз. Већ изаслапик Аргентиније, аргентински министар Кане у Паразу, у саоме извештају влада шјављује, да је и сам од пре био неиријатељски ида бар равнодушно расиодожен према идеји о међунанародној заштити умогвора, али од како је измењао мисли с тодаким проевећеним духовима у Паризу, он је и сам пригрдио ту идеју, и најревноеније саветује својој земљи, да предузме преусгројство свога законодавства у циљу приетупања Унији. И други ће извесно следовати овакоме примеру. Унија се ноказала гако животна; овом нрвом дипломатском коиФеренцијом, која је привидно имала несавладљиве тешкоће, уланчано је човечанство тешње и срећније. Оно се више не може растурити; тиме је већ мећународна заштита умотвора људских, тих најнлеменигијих, за кудтуру и морал најважнијих дедања, оглашена коначно као саиаа засга цивидизованог човечансгва. Ароа Ж. Илић.

Д 0 п и с „Ускок" има овај допис из Солуна. Као пријатељ успеха, као пријатељ суееда, ја сам мисдио да ми је боље очекнути иа резултате потписаних модби за отварање шкода на вам јавити где су отворене српске шкоде, него вам јавколити овда онда одакде су иоднете модбе. Али кад се ствар тако отеже као свака турска работа, морам вас, по ускочкој дужности, известити бар где ее очекује отварање српских шкода по поднесенвм колбама, у колико је то мени познато до еад. Та су места: