Male novine

да је он писац тих брошира. Па зашто онда окривљавати ове људе? Да би дело атентата довео у везу са завером и велеиздајом, тужба Краља Милана доводи у положај престолонаследника; али се Он као такав по нашем уставу не може сматрати. Владар је оличење државног живота и за то је он бесмртан, не сме бити прекида. Али какв владар може умрети, то се одмах одређује престолонаследник и он је онда бесмртан. И онда ко пуца на владаоца или престолонаследника, пуца на државни живот, и онда се то казни као велеиздаја. Осим престолонаследника, сви други животи, па и деца и родитељи владаочеви, сматрај} се као обични Краљев је наследник Краљ Милан, али по закону то друкчије стоји. Кад би се угасио Краљев живот а био жив пок. принц Сергије, онда би престолонаследник био принц I ергије а не Краљ Милан. Принц Сергије није жив; ако би умро Краљ, онда би дошао Краљ Милан али не по праву наслества но по праву избора као једина мушка глава породице Обреновића. Краљ Милан није престолонаследник и тужба је у тој тачци учинила кардиналну пстрешку. Претпоставка је тужбе да се Кнежевићевим атентатом хтела у земљи учинити забуна, направити неред, оборити династију и довести Карађорђевића. Али зашто није претпоставка да се неред направи једновремено с атентатом? Убијен је Кнез Михајло, па ипак није било нереда нити промене династије. То су слабе и неумесне претпоставке тужбине и то је грех кад правник то чини. У атентату нема почетка радње за велеиздају; нема доказа да је и могло бити издаје што је пуцано на Краља Милана, јер он нема прерогативе за престолонаследника. Овде нема велеиздаје ни у атентаторовој радњи, а камо ли у радњи осталих оптужених. Оптужује се Влајко ца је дао Кнежевићу карту на Анђелића за пасош, али те карте нигде нема; она дакле отпада. Влајко је по спреми и по реду постао војни аташе у Петрограду. Завидљиви људи су нашли да јетоВлајку дато као радикалу. Али Мостић тврди ца Влајко није интиман ни с једним радикалом. Пашића је морао познавати, јер је Пашић био посланик у Петрограду кад је он тамо био аташе. Невероватно је да је Влајко могао у униФорми испраћати Пашића, а утврђено је да је Влајко изашао с породицом до Градишта у излет, а тада је путовао и Пашић. На „Делиграду" је контролор Влајков кум, који га је и позвао до Градишта. Дајехтео оратити Пашића, он не би водио породицу; а кад је видео да је ту и Пашић, он се затворио с породицом у кабину све док Пашић није изишао на Дубравици. Крезовићев исказ против Влајка, сам је Влајко најсјајније потукао, кад је Крезовић казао да је Влајко имао по средини обријану браду, ма да се Влајко, како сав свет зна, не брија. Влајко је продао ствари за 130 динара, па зар је то сума за завере и велеиздају? Немогуће је, да Влајко неколико пута свраћа у Димићеву ликерџиницу и да га нико не опази. Па ако јеулазио у авлију, па тек из авлије у собицу дућанску, ипак би био опажен, јер у авлији има 10—15 Фамилија. Стојана Протића познаје од 1882 године. Стојан му је рекао да је незгодно политизирати даље, јер неће моћи бити проФесор зашта се спремао. Он Је то учинио, али га министар одбио, није му дао да полаже проФесор-

ски испит. Ето то га је и даље одвело у политику. Стојана терети Крезовић, а Крезовићу се, рекао је већ, не може поклонити вера. У погледу отказа пореза вреди оно што је још раније рекао. Стојан се морао непрестано бавити у редакцији „Одјека", јср му је то посао. (Држ. тужилац се жали и моли преседника да Мостићу забрани извртање речи из тужбе, јер тужба и не терети Стојана што је био непрестано у редакцији „Одјека"). Стојан одговара за оно што је у »Одјеку"; али се не види да ли је то баш његова радња. Стојан је за штампарске кривице осуђиван, али само је једна пресуда извршна, те по томе тужба није требала ни рећи дајеСтојан осуђиван за више дела. Шта Стојан може бити крив какве су хартије и шиФре нађене код Павићевића? Нађен је код Стојана ироничан дописодочеку Краљеву у Ужицу. Али баш то брани Стојана, јер га није штампао. Крезовић терети и Ацу Станојевића, а он је већ казао какав је Крезовић. Између Аце и проте Ђурића нема и не постоји никаква па ни сумњива преписка. Не знајући да ли је Пашић у Пожаревцу или у Београду, шиље му писмо преко Аце Што Је Аца штампао „Одјек" не може за то бити крив за ово дело. Та за Бога, то му је занат, и штампао би све што се по закону о штампи може штампати. Према свему, његови клијенти нису криви, те не могу ни бити осуђени и мисли, да ће их суд пустити испод суђења. Коста Шпартаљ г. Коста Шпартаљ је бранилац Пере Ковачевића и Томе Рајковића. Пошто је г. Шпартаљ читао своју одбрану, а био је тако добар тз намје уступио, то је доносимо на другом месту.

6 сеишембра, ионедељак ио подне. Пре суђења У 3 сах. пуштена је публика у судницу. Публике је веома много, а женски свет је прошарао скоро све клупе. И дипломатијсу скоро сви на окупу. Почетак претреса Оптужени су уведени у судницу у 3-20 сах по подне кад је и јпочет претрес. Браниоци су наставили своје одбране. Стева Добривојевић. Браниоци Мијаила Димића су Коста Томић и Стева Добривојевић. Коста Томић дао је писмену одбрану, а Стева Добривојевић говори: Он према ономе што су оптужени и браниоци рекли, нема шта много да каже. Све је изнете доказе пажљиво проучио, паје дошао до закључка, да се према доказима државне тужбе изнетим на претресу, оптужени деле на атентаторску дружину с атентатором, Влајком, Ковачевићем, Димићем, Анђелијом, њеним мужом и Урошем Пантелићем, и у другу групу с осталим оптуженим. Казивање Кнежевићево пресеца сваку везу између те две групе. Бледа је веза Крезовићево казивање, али оно је већ побијено и уништено. Зашто су ови из друге групе дошли на оптуженичку клупу? Њих је оптужила власт и ту довела по претпоставци да Кнежевић као скитница и по својој ниској интелигенцији није могао сам доћи на мисао о атентату, закључујући да је имао интелектуалне полбадаче, да некога има

иза његових леђа. Али ко је то? Према оптуженим радикалима нема апсолутно никаквих доказа да су они то. Све оне споредне околности које им се стављају на терет биле су раније и кажњене, али немају везе с овим делом. Он ће покушати да пружи прст на тога ко је стајао иза леђа атентаторових. Мисао о атентату зачета је на Цетиње, одакле је пренета у Букурешт богатоме Алексију Карађорђевићу, коме је наређено да изврши убиство, и за то му није требало ничије помоћи у Србији но да нађе једнога зликовца, да му плати и да га упути да убије Краља Милана, па ће онда Краљ Александар или напустити престо или доцније и њега лакше убити. Дакле није ни било потребе за заверу, нити је ко у њој учествовао. Овде је тајна, ко нађе Кнежевића за тај посао; то треба истраживати и расветлити. Атентатора нико други није могао наћи но пок. Живко Анђелић, који га је и послао у Букурешт а тврди се и доказима изнетим против њега и у неколико исказима Милинковићевим. Али Карађорђевићи су се преварили, јер кад би пао Краљ Милан, Краљ Александар има и мудрости и храбрости и енергије да стане на пут сваком антидинастичком покрету. За велеиздају гребало је наћи новаца, оружја и плана, а свега тога нема. Против Димића стоји казивање атентаторово; а оно не може служити као доказ. Кад би Вајфеот, најугледнији грађанин, сведочио против Димића, не може се узети као потпун доказ, а камо ли Кнежевићев исказ, који непрестано неједнако говори. Атентатор вели да је пренео 2000 наполеона и половину предао Димићу. Пре свега не би му нико толико поверио но само обећао. а види се и по томе што једе само киселе краставце и шкембиће и што у хотелу не плаћа стан, па ни кад је ухапшен ништа није нађено код њега. Осим тога 14 кила напоЛеона није могао носити око себе и у недрима. Осим тога теретио је Анђелију, а на претресу пориче. Даље је казао да је 21 јуна у вече казивао, док је утврђено да је Димић био у Земуну и тек у 9 и по сах. у вече се вратио. А то сведоче још и сведоци, а налази се и визиран пасош од тога дана. Кад атентатор така неистину говори, не може се узети као доказ против Димића. Што је атентатор видео собицу Димићеву и описао, није чудо; собица је саставни део дућана и свак је може видети а није ни мало погодна за држање завереничких састанака. И Фијакеристи и општински служитељи утврдили су, да увек и у собици и у дућану има муштерија. Димић је од добре породице, скроман човек, који не води бригу о политици а све то утврђује да против Димића не постоје докази и да је он невин. Моли суд да Димића ослободи као невина Милутин Марковић Милутин Марковић је бранилац Пашићев. Он прво говори о квалиФИкацији самога дела па тврди да не цостоји дело велеиздаје, јер се § 87 крив. зак. не може у овој прилици применити наКраља Милана као што је добро објаснио Мостић јутрос. Држ. тужба сматра Краља Милана као престолонаследника, а по уставу он то није. Говори о томе у смислу, у коме су говорили јутрошњи браниоци. С тога је држ. тужба погрешила што је за основ велеиздаје узела ово дело овакво какво је. Атентат је извршен и за осуду је. Али поред атентатора којејошсњим. Овде се према свему што је на претресу из-