Male novine

Преки еуд Јавно суђење у Преком суду опшуокенима за ашеншаш и велеиздаЈу, увреду Величансшава и расшурање забрањених сииса ДВАНАЕСТИ ДАН 7. сеитембра, ушорак, ире иодне (иаставав) Али то ни у ком случају не може бити предмет оптужбе за велеиздају, нити као доказ да постоји завера и дело велеиздаје, јер се из писама протиних нигде не види ни жеља да се Краљ Милан уклони а камо ли да се убије. Исто тако не може бити никакав доказ ни протино писмо Аци Станојевићу, јер му је писао о свом незгодном материјалном стању, па се решио да учини крај са собом. А држ. тужилац ту решеност узима као решеност за велеиздајничко предузеће. То писмо није нађено, али оно Сланојевићу није дало повода закључивати из њега какве опасне смерове. И о другим писмима, које је прота писао другим лицима, бранилац тврди да нема доказа за велеиздају и заверу у опште а посебице за протину кривицу. Преписку и односе протине са Стевом и Ђоком Лукавчевићем бранилац брани и тумачи онако исто као и сам прота у својој одбрани. О томе што је прота Ђурић био стављен под суд и осуђен 1886 због убиства Вељка Јаковљевића, бранилац говори као и остали браниоци засвоје клијенте, т. ј. вели да је то дело амнестирано. О сведоџби Радоја Радојловића против проте бранилац вели. да се њој не може поклонити вера, јер сам Радојловић износи своја расположења према радикалној странци и проти Ђурићу. Не може бити доказ против проте ни то што је 1898 писао своме сину да брижљиво чува ако му што преда Аца Станојевић. Држ. тужби је и то сумњива преписка. Нема и не може бити у томе доказа против његова клијента, тим пре кад се узму на ум проти на објашњења о тој тачци. Па ни књижевне објаве за претплату на „Живот и дела Великог Ђорђа Петровића" ни у ком случају не могу бити доказ, а то се најбоље види из саме протине одбране. Из писма Ненадовићевог види се да му се шиљу 5 објава и свих 5 су нађени, дакле прота их није растурао. Из свега види се да је његов клијенат невин, па моли суд, да проту Ђурића ослободи сваке казне и пусти испод суђења, пошто се најпре испитају сви сведоци на које се позвали прота и његова госпођа. Бранилац пита Крезовића колико има браће, како је сваком име и где су живели. Крезовић одговара да има само једног брата Матију. Бранилац после тога питања завршује одбрану и назива Крезовића протувом. Крезовић скаче и тражи реч, а преседник му не да, а браниоца опомиње да никога не вређа. Бранилац наводи како је 22 маја пред вече Крезовић извесним личностима у Ужицу причао да је дошао преко Трста и како није имао пара да у Ужицу плати трошак, продао је свој револвер. Даље вели, да је ово лажни Крезовић, и моли преки судда се о свему томе увери од сведока на које се иозвао. Алекса Васи* Г. Алекса Васић брани оптуженога Крезовића. Њему се чини да се опту-

женоме Крезовићу чини неправда кад се то дело из његовог признања товари њему, јер није он за то дело крив но они, који су га упутили. Његово признање ваља узети у оцену онако како је исказано, па ће се наћи да није он крив за ово дело; свакако он неће овде бити оптужени већ — сведок. Радњом његовом он није учинио никакво саучешће — па према томе не може бити ни саучесник овогадела. Кад, пак, он то није, онда, не може ни одговорити — а најмање бити кажњен, нарочито тога ради, кад он баш тачно на месец дана пре атентата — јавља власти о завери; сад што то власт није предупредила — њена је кривица и, она за то треба да одговара. Моли суд да Крезовића узме као сведока у овоме тешкоме делу. Награде тражи по уверењу суда и то солидарно од свих оптужених. Милан Миловановић Г. Милан Миловановић брани Ивана Павићевића и Таушановића. О Таушановићу је дао писмену одбрану и у свему усваја одбрану Бранимира Рајића у погледу Крезовића. Да не би две одбране давао, он је и за Павићевића и за Таушановића дао уједно писмену одбрану. Пошто је у општем делу тврдио да овде нема завере и велеиздаје, он вели да сви основи против Павићевића или су реФлексије држ. тужиоца или туђа дела, за која Павићевић не може одговарати. Писма Павићевићева ни мало нису сумњива, што се доказује шиФром. од које је кључ пред судом. Бранилац се распитао за ону цедуљу, која је за држ. тужиоца сумњива, па је дознао да је Павићевић њу писао још као ђак V разреда гимназије своме другу Љубомиру Матићу, кога су сви звали „Мато." Тај је Љубомир у Београду (налази се и у публици у судници) у богојављенској улици, па моли суд да се тај Љубомир испита. Предаје десетину писама суду ради уверења о томе. Остале основе тужбе бранилац побија у смислу од бране Павићевићеве. Моли суд да Павићевића огласи за невина. Награду нетражи. Свршетак Претреса. Претрес је завршен у 12 часова а други заказан за после подне у 3 сах. Никола Пашић је нешто слаб, те је око половине претреса изведен из суднипе и одведен у затвор.

7 сеишембра, ушорак ио иодне Пре суђења Публика је пуштена у судницу тачно у 3 сах. по подне, Публике је одмах у почетку било веома много, нарочито женскпња је било доста. У публици смо приметили и три Турчина. Од дииломата први су се нашли у судници руски драгоман г. Мамулов и талијански драгоман а за тим и остали. Почетак претреса Претрес је почео у 3 и четврт сах. кад су као и до сад оптужени уведени у судницу. Одмах је настављено давање одбрана. Пашић је прездранио те дошао у судницу. На реду је: Сита Аћимовић Г. Сима Аћимовић, овд. адвокат, бранилац је Радомира МилинковићаАлавантића, Ранка Тајсића и Антонија Урошевића. Докази у тужби таки су, да не утврђују кривицу његових клијената, против којих се докази оснивају на претпоставкама, што законом није дозвољено. У погледу Алавантића вели, даје и сам Алавантић потпуно обеснажио све доказе који се износе у тужби. Он

је показао логичну везу између Факата и тиме дао доказа да је стао у службу наше полиције и помагао јој у хватању брошура. И пок. Анђелић и Алавантић имали су службених односа у корист династије. Кад би Алавантић имао антидинастичких тежња, не би ступио у везу с Анђелићем нити би Анђелић звао у заверу незнатну личност као што је Алавантић. Ни писмо Алексија Карађорђевић^ није доказ против Алавантића, јер се у њему вели, како је Алексију жао што му не може дати тражену помоћ. А то је најбољи доказ да Алавантић није стајао у ближим односима с Алексијем. Писмо је нађено у Живка, па Алавантић као часан човек није одрицао да је писмо њему упућено. Ни однос Алавантићев са Савом Видаковићем нема правне вредности те с тога преко њега и прелази, пошто је доказано да је др. Симуновић у неповољним односима с Алавантићем, те Симоновићева сведоџба нема вредности. Тражи да се испитају сведоци Поновић трг. и Алекса Поповић адвокат. 0 Ранку Тајсићу дао је ову одбрану: 0 Крезовићевом терећењу довољно је говорено, али напомиње да Крезовић ни по чему, осим свога признања, није завереник,, који тврди да га је Ранко послао у Србију. То је само голо казивање. Ваља утврдити да је Крезовић био у Фактичкој могућности да општи с Тајсићем. 0 Крезовићу даље говори у смислу досадашњих одбрана. Према сведоџбама сведока изгледа, даје Ранкова антидинастичност доказана, али није тако. Сведоџба Милоша Вукашиновића не подудара се с осталим околностима. Тај сведок причао је како је још на Цетињу дознао како ће Краљ Милан бити убијен при изласку из града, на шта му је атентатор Кнежевић рекао да лаже. Даље, сведок вели да му то није казао Ранко но Шаулић, па бранилац то објашњује да је сведок заборавио шта је казао код иследне власти. Ни сведоџба Липовчева не вреди, јер је усамљена. Остали основи, раније осуде, сами по себи отпадају кад за ново дело нема других доказа. 0 Антонију Урошевићу дао је ову одбрану : да се из акта ислеђења не види никаква веза и никаква радња Антонијева у овом делу. Њега терети само атентатор, али се показало већ из ранијих одбрана, да се Кнежевићеву исказу не може поклонити вера. И каква би то завера била кад је Кнежевић, по свом рођеном признању, био свега један сахат у служби. Па може ли се за толико време удесити и завера и вршити служба. Код Антонија претресом није ништа нађено што се на ово дело односи. Моли суд да сва три његова клијента као невине ослободи сваке казне. Чеда Костић Г. Чеда Костић брани Уроша Пантелића, Аврама Савића и Љубу Живковића. И г. Костић у општем делу одбране упуштао се у доказивање да овде нема завере и велеиздајничког предузећа и побија исказе Кнежевићеве и Крезовићеве. И г. Костић доказује династичност и приврженост радикалне странке и њених првака према династији Обреновића. Љуби Живковићу даје одбрану у смислу, коју су дали и ранији браниоци. О Урошу Пантелићу вели да је његова невиност довољно утврђена и на самом суду. Интимне везе Урошеве с атентатором су као и међ свима друговима. Али то не значи да је Урош