Male novine

Пренето у Врању. Јуче у 4 часа у јутру пренето је тело покојнога Томе Јовановића, трговца из Врање, из болнице зи душевне бо лести у Врању, по одобрењу санитетског одељења министарства унутрашњих послова. Спроведен. Начелство зајечарско спровело је Адама Пековића. трговца из Зајечара, управи града Београда, због дела Ф<*лсиФНката. Забрањена радња. Кварт варошки забранио је Дојкосу, ћурчији, даљи рад, зато што нема-право на ћурчиски занат. Стављен под истрагу. Кварт теразиски решењем својим ставио је под кривичну истрагу и у притвор Мицка и Косту браће Крстиће, хлебаре, абог преваре и ФалсиФиката.

ОДГОВОРИ—РАЗГОВОРИ Под суд. „В. Глас" тражи „од власти земал»еких, да узму на одговор све оне бивше власвике, који су злоупотребл.ујући свој високи положај и проневеравајући Крал.ево поверење, тако ниско били пали да су из државне касе од новаца, намењених најсветијим задацима народним, здипљавали, управо крали, огромне суме новаца." Према ономе, што други владини орепци штампи доносе, јасно је да се ове речи „В. ласа" односе на бивше чланове владе. И доиста их треба дати под суд и осудити их, ако је у истини да су „здипљавали, управо крали" огромне суме државног новца. Али за тако што није дввољно само голо тврђење појединих листова, но треба изнети непобитна Факта. А кад би тих Факата доиста било, у првом би реду за њих знала влада, те би јамачно предузела судске кораке против тих лопова и постарала се да се од њих дрисавној каси накнаде „украдвне" суме. Кад то влада не чини, значи или да су сва она изношења појединих листова неистинита или да влада хоће да заштити те лопове." Једно или друго, треће не може бити. Међу тим,/За све ово од интереса је белешка „Извршен преглед", коју су донеле „В. Новости" у свом прексиноћњем броју. Оне у тој белешцн дословце веле ово: „Главна Контрола, одмах по доласку нове владе, извршила је преглед свију каса, књага и рачуна у министарству Фннансија и нашла је све у исаравности. Пре неки дан била је суиер ревизија и констатована је исправност по свима граа&ма министарства Финансија и сви рачунополагачи и одговорни службеници добили су разрешнице." Сећамо се, да је један овд. лист донео једну белешку против бив. г. мипистра финансија о некоЈ покрупнијој суми, а сад из поменуте бекешке „В. Новости" Главна Контрола па и супер ревизија нашле су у министарству Финансија све у исправности, дакле је белешка поменутога листа лажна и клеветничка Према овоме могло би се ценити, колико истине има и у осталим белешкама поједаних листова о „покрађи" државног новца. За то би влада умесно учинила, кад би ради умирења духова изишла с изјавом, у којој би казала шта има у истини од пронесених гласова. Својим ћутањем чини рђаву услугу и себи и земљи. Ако је ко крив, треба га доиста судити и осудити; али ако није крив, не треба никоме ни дозволити да га разним неистинитим белешкама клеветаЈу и излажу неприликама. * Ко дира ? „Мали Журнал" говорећи о познатом саопштењу о ЕЕ>. В. Краљици Наталији, вели: „Оставите дакле дом Краљев на миру, он треба да је свакоме светиња. На то он има права и по природи и по закону". Не знамо, коме се „Мали Журнал" обраћа, кад вели „ оставите" Краљев Дом на миру. Али што знамо то је, да до сад у Србији нити је кога било нити ће бити, који би Краљев Дом узнемиравао, јер је он неприкосновен и по законима и по природи својој. А ако је „Мали Журнал" оне речи хтео упутити на неку нарочиту адресу. онда то треба изречно и да каже а да не оставља поље неоснованој сумњи, као да у Србији некога има, који чак ни Краљев дом не оставља на миру ! У осталом, интересна је појава, да се „М. Журнал" тек сад сетио, да Краљев Дом треба оставити на миру, јер он треба свакоме да је еветиња. * „Саануло им". Онима око „Београдских Новина" био се на очи навукао мрак од 8 до 12 јула, те им тек сад свануло ! Они и сами признају, да „није чудо што се они, обични људи, неколико дана не могоше отргнути из заблуда" у којима су дотле били. Само су требали мало опширнији да буду у погледу речи „заблуде", те да нам објасне, да ли су

те заблуде они односи, које су до сада имали према Бијарицу и оно благовољење, које еу отуда уживали. Заиета, чудна иоола. кад им је свануло тек сада, после 12 јула! * Освестите се ! — довикују „Београдске Новине" неким „поквареаим душама" , које су се у последње време „почеле служити анонимним писмима, паеквилама , претљама и интригама". Ако доиста има таких „покварених душа", које чине све оно, што „Беогр. Новине" тврде да чине, интересно бн бало и публици би се учинила голема услуга, кад би „Беогр. Новине" приказале поаменце те „покварене душе" и све оно што оне раде и због чега их тај лист осуђује, те да нико не буде у недоумици, но да се свак може придружити осуди и гнушању, којима „Београдске Новине" дају израза у поменутој белешци. * Интејзесна, јуначка борба!.... „Н. Дн. Лист" одноено његов арамбаша, канда је попустио у борби с људима, па се сад ухватио у коштац са — жанама. Ко не верује нека прочита бр. 193. ,,Н- Да. Листа", а у њему уводна члана« — „Женска оиозиција". Он нам ту лепо и исцрпно износи како је он не само људима еего чак и женама нешто намигивао, „саветовао" их и „опомињао" —али стара је ствар да је са жвнама тешгао изаћи на крај. Кад оне себи нешто уврте у главу, јок, брајане, не истера ти то њима из главе тако лако као што се то може људима, а нарочито кад еу — изгладнели. Па исто тако дееило се и арамбаши „Н. Дн. Лиета". Жене ко жене; неће ни да чују да им он памет соли.... хоће оне, боме, да ми сле својом главом и да саме удесе како ће д<* искажу своје осећаје... и арамбаша просто да прсне од љутине! Па шта би најзад? Ба оно ието што је покушао с извесним људима. Он их проето на просто — депунцира, како би осумњично и њи• хову лојалност. Но ето ти нове муке: п Жсти узроци рађају и исте аоследице!* Арамбаша није успео са својим „красним" нослом код реченах људв, још ће мзње успети код — жена. Оаасна је то ствар — женска „опозиција!" Није мајка још родила јунака, која се најзад, жени није повановао, ма аако се праћакао !.... Треба се само сетити оног дивног историјског призора кад је прамајка Обреновића, кнегиња Љубица , која онда кнегиња још није била, довикнула људима: „ Прииашите кецеље, а ми жене да ударгшо на Турке /' (Ј заср.шљеаи људи вратише се у борбу и победиша непријатеља ! Узалуд се дакле праћака и арамбаша „Н. Дн. Листа". Узалуд он хоће да смекша женску „опозицију" стидно сумњичећи лојалаост српских жена ! Биће боговски призор кад га нестане с видика, јер ће га претрпати женеке — кецеље! А верност, лојалност и оданост српских жена Краљу и Огаџбини показаће се и овај пут у сјаЈној светлостп, као што се увек показала од кад Србин памти да је Србнн ! Он друкчији свршетак није ни заслужао. У оеталом да сачакамо даљч разглаголствија арамбашина * Од стакла куЈна !.... Тако узвикује „Н. Да. Лиет", јер му је веома незгодна она његова стаклена кућа, о којој смо говорили. И сад нас „охоло" цозива: да „ јасно и отворено кажемо, без увијања и , шта смо у тој његовој стакленој кући видели. Бог буди с вама! Та не чиаимо ли то скоро у сваком броју „Малих Новина ?" Не чанамо ли то и савршено јасно и отворено, без свакот увијања ? Не рекоемо ли, да у тој вашој стакленој кући видимо једног арамбашу у Фраку са његовом бандом у Фраку и без Фрака, који је прегао да лажима, подвалама и стидним денунцијацијама отме част и поштење мирних и лојалних грађаиа? Не рекосмо ли, да у тој вашој стакленој кући видимо Једну банду гладница, која не може дочекати да јој се што брже напуни невајажљиви трбух? Не рекоемо ли, да гу видимо продрту врећу, из које се измигољила фамозна комианија, која експлоатише српску публику у корист једне — стране си ле? Не рекосмо ли, да ту видимо Једну главурду, К0Ј*а миели да служи — радикалима, а у ствари служи — аустријском пасошу?,.. Не рекосмо ли... но, зар вам и ово није доста? Па шта бисте још хтели од нас ? * Еспап говори!... Јест, тако је; еспап говори. Ми рекосмо што се тачно зна, како су

ваши људи харали диспозицзони фонд . Рекосмо нешто мало и обећаемо да ћемо рећи и више, док потање прегледамо рачуне. Но за данас можемо још и оволико додати Упитајте мало вашег човека, који је управљао диспозационим фондом до 9 јануара 1894 г., куд је део паре, кад се у њему онда нашло тек око једанаест хиљада динара. Куд )'е део онолике паре и то у току од циглих осам дана? И шта су ималв да значе оне његове признанице, које су нађане? Еоме ј 'е он те паре дао? Е, е, „наши" су министри узимали, па „нису ником давали!" А ваши? П1та значе баш поменуте признанице, па оне паре, које су нестале 8 јануара г. 1894., па оне паре, које су нестале 8 августа г. 1892. и оних 140.000 динара, који нестадоше 10 ок • тобра г. 1897? Очистите пре свега свој праг, па тек онда прелазате на туђи ! Је л'те да је тако „право и Богу драго?*

С М Е С И Ц Е Чудноват догађај. Међу многим догађајима којих се држе различити народи при просидба и при жеиидби и удадбд, вреда саоменути те обичаје код Негрита на Филиаинским остЈјвима. Негрити су сој од праседилаца филипинских и путници веле, да су то најмањи људа на свету. Врло су ситни, имаЈ"у пљоснат нос, дебеле усне, гуету коврчасту аосу, ноге су им као трске. Кад Негричић хоће да се ожени момом свога соја, мора наЈаре добити присганак од девојчиних родитеља. Чам то буде, гледа он, да се приближи љубљеној моми. Ала то није тако лако. (Јтари је обачај, д* се девојка, докле год узмогне крије од момка и да га избегава. Сукоба ли се с н>нм изван дома, мора она што пре да умакне. Оа потрча за њом и стигне је, али она се отме од њега и опет бежи даље. То се маневровање понавља неколако пута. Најпосле се преда поноеита Негрићанка и момак )е онда у тријумФу одаесе натраг у родитељску кућу. Огац девојчиа одвуча онда момка уз лестваце у „салон" од колибе, а мата учани то исто с „постиђзном" ћер.сом. Момак и девојка клекну, а мати им излиЈе низ плећа љуску од кокосова ораха пуиу аоде. Огац дохвати за тим љубавнике за перчин, удари им главе трааут једну о другу и церемоннја ја готова. ГЕДЕГРАММ „МАЛИМ НОВИНАМА* (од 29. авгуета) Лондон. Газелер телеграФише еледеће: Ми смо заузели Чинг-Хај и владамо линијом ка Пао-Тинг-Фу. Пекннг. Команданти руских, јапанских, енглеских и америчких труоа издали су прокламацију, којом се регулише уређење судова у покрајинама које су заузете. Изјављује се, да ће се одржати ред и позива се становништво, да отвори своје радњз, обећавајући му сваку помоћ. Очекује се прокламација, да је поверење повраћено. Улице су за сада још пусте; но има доста хране и огрева. Лондон. Маршал Робертс јавља из БелФаста под 27. ов. мес. да је ђенерал Френч у своме наступању ка Бабертону потиснуо непријатеља из три позиције. Губици енглески велики су. Булер је сузбио непријатеља са висова, где су Бури имали веома осетне губитке. Енглези су имали 13 погинулих и 25 рањених. Вечерњи листови доносе из Јоханесбурга, како се проноси, да су Кригер и Стајн побегли у залив Делагоа. Хаг. Одговарајући на телеграме заступљених сила на конФеренцији приликом ратиФикације закључених у Хагу аката, руски цар телеграФом изјавиоје жељу, да би Бог дао, да овај рад буде основица за утврђење општега мира, за којим тежи цивилизација.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Чегвртак, 2 септембра: Варница, комедија у једном чину, од Едуарда Паљерона, превео Н. Н. У бунару (Г-ђа И. Полакова, као гошћа.)

СвраЂамо пажњу да „Мале Новине" имају најјевтинији начин еглашивања са својим „ситним објавама* где један оглас (од 20 речи) кошта само пола динара. '"*Џт<