Male novine

ШВФ№ ПЕРЕ ТОДОРЈВШ 136

Б Е 0 Г Р А Д, НЕДЕЉА 3 ФЕБРУАРД 1902 ГОДИНЕ

ТЕЛЕФОН уредништва 226.

1ЏШЛ ЛИСТУ 8» Србмју Годива 6 вес. 3 н&с 18 дии. ;• »пп. Ј-б^, д За етр. зелље: Година 6 мес. 3 мее, 0 дин. 20 дин. 10 див у адату. Ја Боену и Херцеговину: Гедина 6 мсс. 3 мес. 30 вртаа 15 кр. 7-50 ПОЈЕД. ВР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА 0ТРДЕ4 Иетит ред . . . 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАВ' 11етит'ред. . . 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛ.АСИ по погодби Прилоолано од реда I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

ВРОЈ 34 | ШШ 2Е1ТТО6

Директор и вдасник II Е Р А ТОДОРОВИ Ћ

1Е РЕТ1Т Ј0ПМА1 јгод. хуп.

8 х

НА ЗНАЊЕ И ПРЕПОРУКУ Дрзкатим канцеларијама и надлештвима, Војним командама, Цркпама, Опшшинама, Школским одборима и осшалом и. п. грађансжву. Најновије слике Њихових Величанстава Краља и Краљице које су одобрене и препоручене решењем Господина Министра Унутрашњих Дела од 29. децембра 1901. год. ПБр, 30.235 примила је наша радња на распродају. Слике су врло лепо и укусно израђене масном бо]Ом и на илашну а уоктрене у финим иозлаћеним октрима. Цена им је: У фином позлаћеном оквиру пар, два ком. за 32 дин. „ п позл.овалном „ в , п 45 , Издавач је наменио тридесет процената од чисте добити на овим сликама Црвеном Крсту за набавку санитетског материјала па и< стога најтоплије препоручујемо, а оне су доиста најлепши украс за све Канцеларије и поједине домове. Београд, Јануара 1902 год. С поштовањем 45 ЈРТА И. ПАВЛОВИИ И КОШПАНИЈЛ

! ■ X I

X ж 6

УДАВАЧАМА Наша галантериска радња добила је за ову сг зону најновији и ванредно леп избор спреме за ваче и продаје по цени утврђеној и тако јеФтиној, да је без конкуренције и то: женсних кошуљд за дар од памучног, батистаног и кончаног платна са дивним и најмодернијим везом, између којих и са ручним радом; ЖВНСКБЖ КОШУЉА, рекли и сукања за личну потребу у солидној изради и особито лепом најновијем укусу; МУШКИХ КШУЉЛ за дар од памучног, пикетског и кончаног олатна, клот и украшене са модерним, а врло лепим порупчићима и ручним везом. МУШКИХ га1а сваке врсте; марама цшитах свилених за дар; марама бшх полусвилених и свилених, за увијање дарова од 1, 2, 2"50, 2-90, 3*50, 4, 5*50, 7-50, 10, до 18 динара комад. Отштампани ценовник, у коме су јасно објашњене све врсте робе, са одређеним ценама, шаљемо свакоме на захтев, а поручбине из Србије извршујемо одмах најсолидније и најтачније.

КОСТА НИКОЛИЋи ДРУГ Београд.

Ксмњак „РгипЈвг" светска марка постоји од 1769 г. основана у ООШАС-у — ФРАВЦУСКА У Београду се добија код: Ст. I. Танасиовића и БогдановиЈна трг. м Атаиасија Субашића дрогеристе.

породицу може одмах у Смиљеву.

МАЛЕ НОВИНЕ нијбоље је претплатити своје месне лоште.

НАШИМ ПРОДАВЦИМА Ми наше продавце у унутрашњости сматрамо као озбиљне и поштене људе, којима немамо шта много причати, који и сами знају своје дужности и који ће и лако разумети и тачно извршити ово што следује. 1. До 8. Фебруара најдаље треба послати новац, обрачун и непродате бројеве. Ко то не учини 9 Фебруара лист ће му се обуставити и то свакоме без разлике. 2. Ко одмах с обрачуном не пошље и непродате бројеве, доцније му се неће примити и сматра ће се да је све продао. Ово је нужно стога, што без непродатих бројева није могуће контролисати тачност обрачуна. 3. Ону господу, која су због ранијег шиљања обрачуна за Децембар остали што дужни, молимо да то пошљу сад, иначе лист би им се морао обуставити. Апелујући на наше вредне продавце, да све ово тачно изврше, ми им шаљемо наше искрено поздравље Администрација

1|јссоооооооао«хжжжжжжжжжжжжжу

ТАН ЗА САМЦА или омању се добити 71

код

Руска штампа о Валкану Путовање аустриског престолонаследника надвојводе Фрање Фердинанда дало ]е прилике руској штампи да изнесе своје гледиште на односе између Аустрије и Русије, своје жеље о што јачем политичком зближењу између те две велесиле и најзад њихов однос према Балканским државама. Тако су петроградске Нобости, у свом броју од 29. пр. м. донеле чланак, који говори баш о овом последњем питању. Новости се у Русији сматрају као либералан лист, а уз то зна се још да руски листови о оваким питањима пишу увек по нарочитим инсиирацијама. За то је тај чланак поменутог листа од велика интереса за балканске народе, те га ми овде и доноеимо у преводу. Ево шта вели тај руски лист. „Путовање надвојводе Фрање Фердинанда у Петроград и њиме изазвана тумачења руске штампе о аустро-руском зближењу учинили су јак утисак на Балканском полуострву. Тим поводом су српски и бугарски

листови осули жалбе и не крију своје незадовољство. Да би им угодила, Русија би требала да стоји у хладним, скоро непријатељским односима с АустроУгарском. То традиционално гледиште балканских Оловена на Русију и Аустрију, као на урођене и непомирљиве непријатеље, побијају сви догађаји новијега времена, и то се не допада балканским публицистима. Такве су оцене у толико чудније, што је не тако давно, но тек 1894 год. престала важити тајна војна конвенција, закључена 1882 год. између Аустро-Угарске и Србије. Те исте 1894 год. завршио је своју политичку каријеру и Стамболов. И Орбија и Бугарска биле су кроз десет година тако блиске Аустрији, да су сасвим неосноване њихове жалбе на аустро руско зближење. „Још ових дана је бивши српски министар Финансија Чедомиљ Мијатовић изнео у „Дневнику" писмо, у ком категорички тврди, да је 1882.

год. оез знања напредне"стран^ ке потписао заједно с Краљем Миланом тајну војну конвенцију с Аустријом и тиме својој отаџбини учинио највећу услугу. То писмо чини крај сваком колебању. Несумњиво је да је конвенција постојала, а несумњиво је и то да је она имала потпуно одређени смисао. Није бадава што ју је сопски народ сматрао и сматра као дело издаје. „Свак зна шта је Бугарска била за време Стамболова. „Српски и бугарски политичари рачунају да таком политиком обезбеде опстанак својих држава. Ми овде нећемо расправљати да ли је и у колико таква политика одговарала циљу и у колико је одговарала приликама. После 1894 год. настављен је у Србији правац, који јој је дао Краљ Милан, а Бугарска је ступила на пут зближења с Русијом, с којом се упоредо почело развијати и зближење АустроУгарске с Русијом. 1897 год. углављен је аустро-руски епоразум о одржању в4а(из ^ио на Балканском полуострву. Ресултат је тога споразума био учвршћење мира и политичке равнотеже на Балканском полуострву. Престала су ненрестана колебања. Нестало је глуха страховања, које је изазивано непрестаним гласовима о том. да се балканске државе