Male novine
/
ТШФОН ОЕРЕ ТОДОШЈШ 136.
ВАНРЕДНИ БРОЈ § Е П Г Р А Д, НЕДЕЉА 2. 1УНА »802. ГОД*Н
ГЕЛЕФОН РЕДНИШТВА 226
,ЕИА ЛИСТУ За Србију Тодива в мес. 3 мес 18 дјш . 9 дин. 4-50 д, За етр. земље: Годила (Ј мес. 3 мес 40 д«н. 20 дин. 10 два< у влату. За Босну и Херцеговииу: Годива 6 мес. 3 мес. ВО крува 15 кр. 7*50 ПОЈВД. ВР. 5 П. Д.
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПШ ОТРЛНА Петит ред ... 20 и .д. ЧЕТВРТЛ СТ5РДНД Петит ред . . . 10 и. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ по погодби Припоолаио од реда I д Ружописи се не враћају Стари Орој 10 п. дии.
К1.ЕШЕ 2Е1ТШС
Директор и вдасвиЕ ИЕРА Т О Д II Р О В И "Е
1Е РЕТ1Т Ј0ШШАЕ
ЗД КОГД ДН ГЛДСА|«0? Еолико сутра, 3-ћег о. м. биће позвани Веограђани, да, према новоме закону о отитинама , даду себи и своме граду нову општинску управу: ново нредеедништво и нове кметове. У часу кад ове редове пишемо, тешко је бити и погађач правога расположења решавајуће масе Београђана, а камо ли пророк исходу сутрашњег гласања. Све што до овога тренутка знамо, то је: да су наше старе „иартије" на посао кренуле, и у ову ирестоничку, као и у сваку другу ОЈнпт^ну у <Ј ]>бији. - тлитику унеле. Да је тај немили Факт само једна нова жалост и штета наша. о томе ће блиска будућност дати српскоме народу горких докаиа — кад му већ искуство прошлости није дало сиасоносна лека. Али, како ми нисмо данас узели јавву реч, да пред ошитинским биралиштем лесимишемо, или и моралне придике држимо, то ћемо се овде ограничити на прост израз сопственога и скромног мишљења: шта Београђанима треба сутра чинити и учинити. Да би били у једно исто време и што краћи и што јаснији. одмах ћемо рећи: да се Београђанима, пре него и изађу на сутрашње биралиште, треба искрено упитати, као што им треба искрено одговорити на питање: шта ће они са овим Београдом својим ^ Разумемо, хоће ли они збиља, желе ли они од истинске, да се у Београду и од Београда уради нешто честито, па и нешто велико? Или само пишу по новинама, и декламују по зборовима, да то сви и хоће и желе '!•
Иа. ако желе — као што држимо да сви једнодушно желе — онда, мисле ли они, да се и то нешто честито, а камо ли то нешто велико, даје постићи без људи посла достојних, или без иара, циљу одговарајућих I А ми стављамо и ово прво, али нарочито ово друго питање напшм Београђанима за то, што нам се на прекјучерањем гласању о регулационом зајму учинило : да ми Орби хоћемо, па и тражимо, све да имамо : и модерну канализацију и модерну регулацију. и париске кеове и берлинску калдрму, али, само да нам је некако да се то може добити без иара, без приреза и без трошарине, па чак и без икаквог општинскога зајма ! Велимо, учинило нам-се. Али, како волимо да се у оваким оценама преваримо, то ћемо узети ону другу и млого пријатнију претпоставку, а имено претноставку: да Београђани одиста и мисле и знају, да за такве ствари треба много и-лра, као год што треба мно1 - о озбиљнога. и домаћинскога и патриотскога, рада. (Ј тим, пак, једном на чисто, никоме неће бити тешко и погодити: какву уираву општинску треба да имамо ? за овај пар, какве л>уде треба да бирамо 'I Па то је лако рећи — одговориће нам се — лако т.ј. грађанству у начелу световати; али је тешко и најсвеснијем грађанину у избору људи погодити. — А ево ми мислимо да није тешко — разумемо ако се збиља хоЛе оно што се вели да се хоће : рад у омштини, напредак у престоници. Верујемо и да је „тешко" изабрати праве људе за такав посао; али се не бојимо и да кажемо: да је нама, Србима. то тешко понајвише за
то, што уз и за сваки оојективни избор везујемо и субјективни услов: да изабрани мо| рају бити наши људи, наши пријатељи и партизани, као на пример, наши „радикали", наши „л и б е р а л и", наши „ самосталци ", ил „ фузиј онапш". То је одмах иолитика , и ту више нема општине — свакако не права ни темељна општинска напретка. Па где ћемо да нађемо људе без такових махна \ И да ли је ова наша весела Србија, бар толико сретна, да их може ма и с фењером наћи 'I — А ми се ево још тешимо, да ни Београд ни Орбија још нису спали на тако очајне мере својих Дијогеиа I Да будемо и |авно искрени. одмах ћемо исповедит своје уверење. Дакле, ми искрено налазимо, да су добри људи, да су чак и крисни људи, сви ови дб сада (о Београду говоримо) истакнути кандидати партијски за иредседништво општине. Али само, и зншо и смело исповедамо, да нигде, па ни у општини, не треба правити излишне ексиерименте. Другим и простијим речма да се нослужимо, ако си наишао на човека који ти је известан посао поштено свршио, или си сретно ударио на другара, с ким си нешто стекао, онда не граби се, брате, за нова пријатељства; или, како би то српска народна нословица рекла, не тр&жи иреко леба иогте Јест, ми смо ево кадри да у напред сваком верујемо: да су и радикални Глшти&и и либерални (Јтшенкови&и људи потпуно дорасли и части и терету, за које их њихови политички пријатељи данас кандидују. Али, ми смо овде Веограђани и чланови престоничке општине, па се искрено бојимо: да не дамо оиробшо за неоиробжо, и већ
стечено име за име коЈе тек има да се стече. И оиет велимо, свака част и свако поштовање истакнутој господи које ми знамо и као лично красне људе, и као одличне стручњаке, па чак и као зжлужне одборнже наше. Али се исто тако бојимо да не погрешимо, и о интересе Веограда огрешимо, ако послушамо радикалне, или и либералне, Љубе Живкови&е, те најуримо из општине човека, с киме смо како тако, али тек —- стекли ово нешто мало Јевроие у Београду: ово мало водовода, и електрике, трамваја и Еалемегдана, лепших школа и бољих улица. Признајемо да то није доста, признајемо да је тзве то далеко од онога што еви желимо, и што друге престонице светске завидно имају — али, понављамо, стоји Факт : да све што ово мало бољега и модернијега у престоници нашој имамо, еве смо то стекли с нашим старим пријатељем општинским, с Кума Милованом. Наравно, он може пропасти, као што може успети, на сутрашњем избору. Али, ако и пропадне, ми ћемо и тада смети свуда тврдити: да само они српски грађани и Веограђани имају права да вичу на Еума Милована, који и кал, покажу и докажу: да су за престоницу своје отаџбине урадили више него он, или. бар, непгго боље од њега. Да ! и са ова кратка и јасна разлога, и из ове иросте и скромне побуде грађанске, ми ћемо сутра — усиели, не усиели — дати свој глас за сгаро нам познанство београдско, за нашега Кума Милована.
X.