Male novine

ТЕДЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЂА 13в БЕОГРАД, УТОРАК 24. СЕПТЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА

ЦЕИА ДИСТУ За Србију: Годвна 6 мес 3 мес. 18 днн. 9 дин. 4-50 д. За стр. земље: Година 6 мес. 8 мес. 19 днн. 20 дин. 10 дин. у злату. За Воену и Херцеговину: Гадкиа 6 мес. 3 мес. •30 круна 15 кр. 7*50 ПОЛД. ВР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВ^ СТР1НД Петит ред. . . 20 и. д ЧЕТВРТЛ ОТРЛНА Петит ред . . . 10 и. д. ВЕЋИ ОГДАСИ по погодби Прилоолано од рвда I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

БРОЈ 262

Х1ЕШЕ 2Е1ТРК6 }

Директор а вдасник ИЕРА Т 0 Д 0 Р 0 В IIII

IЕ РЕТ1Т Ј01ЈК1ЧА1

ГОД.ХУН.

ИОТРЕВНА добра кубарица Упитати уадминистрацији ,, лих Новина".

СТАН СА ВИШЕ СОБА баштом и оеталим принадлежноетима издаје ее под кирију у ул. ,,Кнез Милоша Великог бр. 61. За ближе уелове обратити ее мени. Др. Д. Алкалај адв.

Р Е В И (ПАРАДНИ ПРЕГЛВД ТГУПА) Као што смо већ саопштили чштаоцима, овогодишње јесење маневре завршене су ономад око 3 часа по подне, а јуче, у понедељак, 23. ов. м. био је на Сикиричком пољу, испред Параћина, преглед (Реви) свију оних трупа, које су у тим маневрама учествовале. Ноћ у очи понедеоника била је врло бурна — беснела је страшна ветрина, а на махове и киша пљускала. Изгледало је да ће преглед трупа покварити ружно време, у толико пре, што је Сикиричко поље у моравској долини и иначе

јако изложено ветровима. Орећом, испало је сасвим друкчије. 23. Септембра дан је освануо мутан, али ветар је био ослабио, а киша сасвим пресгала. Што је дан више освајао, облаци су се све више разбијали, ветар се утишавао и време се разгаљивало. Око 10 и по часова, баш у тренутку кад је из Ниша приспео дворски воз, са Њиховим Величанствима, Краљом и Краљицом, небо се сасвим разведрило, ветар престао, а грануло је дивно топло сунце. Воз се зауставио код железничке карауле бр. 106, где је Његово Величан. Краљ узјахао коња; а Њено Величан. Краљица заузела место у колима. Ту су биле прикупљене густе масе народа, који је содушевљењем поздравио Њихова Величанства. Командант Активне Војеке и уцравник маневара ђенерал г. Д. ЦинцарМарковић изашао је ту Њ. Вел. на рапорт. Мало даље, с обадве стране железничке пруге, биле су постројене наше трупе у смакнутом строју, с Фронтом окренутим прузи, а коњица и артилерија налазиле су се у позадини. Њихова Величанства, Краљ и Краљица. прошли су горе и доле дуж постројених трупа, поздрављани бурним клицањем:

Ура! и Живели!, док су војне музике свирале Краљеву химну. Одатле Њих. Величанства, са Својом пратњом, дошла су трибини, подигнутој мало даље у пољу где је био подигнут и нарочити вењак за Њ. Вел. и Њину свиту. Ту је Њих. Величанства дочекала многобројна денутација народа округа моравског и велика множина света обојега пола, из целе околине. У име народа округа моравског Њихова Величанства поздравио је познати народни првак из Левча, г. Милија Миловановић. Његов говор био је кратак, али врло леп и језгровит. Нагласио је како је прадед Њ. В. Краља, са својим народом, ослободио ову земљу и пожелео је да славни потомак великога претка доврши свето дело народнога уједињења и ослобођоња. У извршењу тога задатка и Краљева и народна узданица то је наша храбра војска, за коју &е нирод радо дати и учинити све, да она увек буде на висини свога задатка. У то име он од стране народа поздравља срдачном добродошлицом Њих. Величанства и кличе : Да, живи Њ. В. Краљ Александар I.! Да живи Њ. В. Краљица Драга! Да живи храбра српска војска! На овај срдачан поздрав народни, Господар је милостивно одговорио, и од Своје и од

стране Њ. В. Краљипе гопло је благодаран народу на његово! истинској љубави према своме Краљу и Краљици и према храброј српској војсци. Као потомак Великога Милоша, Он ће свето чувати аманет Свога великога претка и аманет народни, и стараће се свесрдно о његовом остварењу. Необично се радује што види да српска војска оправдава оне наде, које њен Краљ и српски народ на њу полажу, што су посведочиле и ове маневре. Један део те војске, која је данас овде сакупљена, и ако се није од подужега времена војнички вежбао, ипак је у овим маневрима показао изврсну спрему и војничку способност и вредност своју, што се мора сматрати као врло радосна и значајна појава. Речи Господареве пропраћене су дугим бурним клицањем : Живели! За овим су Њих. Величанства милостивно разговарала с многим људима из народа, где се десила и ова дирљива сцена. Један остаријч сељак уверавао је да никад у свом веку није видео краља, па је молио да га пропусте да види свога Краља и Краљицу. Кад му је та жеља испуњена, он је руке Њихових Величанства обасуо пољупцима и изјавио кроз сузе од големе радосги да сад

Једро <||з=5= Дророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (108) (нАСТАВАк) — Па зар тебе то што год изненађује'? Док је човек у добру сви се лепе уз њега и сви му се издају за пријатеље. Чим дође у какву тескобу, сви беже од њега, и они који су се градили најбољи, тада га више и не познају и окрећу главу од њега. Тако је било од кад је света и века и тако ће бити докле га је — рече Гарашанин! — На жалост сасвим је тако — потврди кнез.

— И баш стога што знам да је тако, за то сам и дошао сад амо. Него осгавимо то сад, па да видимо шта да се ради. Догађаји се развијају необичном Гфзином и не сме се губити ни један тревутак. Посланици су се сад опет скупили у седницу и бог зна шта ће вечерас радити и каква ће решења донети — продужи Гарашанин. — Шта, зар ће и ноћас држати седницу?! — питао је зачуђено кнез Александар. Зар неће чекати до сутра на мој потпис оставке?!... Гарашанин слеже раменима: — Ето, сад мало час сви су отишли у Скупштину и нико не може знати на шта се они

могу решити у оваким приликама. Узбуђење је врло велико и ја се бојим да се не учини каква несрећа, што се после не би ничим могло поправити!... — Па шта би се горе још могло десити ? Мене гоне и граже ми осгавку. Шта би могли још више и горе учинити?!... — Ја се бојим да не учине још и што горе. — А шта то, господине Гарашанине? Шта би још горе могли учинити?.... — Па на прилику то, да те ухапсе и сгаве под суд, као оно што су Французи учинили еа својим краљем Лујем шеенајстим!.... Кнез пренеражено застаде: — За бога, Гарашанине, зар

мислите да Је и тако што мо" гуће? — Ја, богме мислим да је сасвим могуће. Занос је велики, узбуђење је необично. Људи чисто већ не знају шта раде!... Оно доцније можда би се и кајали, али кад се једном учини зло —- џаба му све. Ове речи Гарашинове учинише на кнеза необично дубок утисак. Он је после тога позадуго ћутао, а изгледао је као човек који је добио снажан ударац по темењачи па још не може потпунице да се освести ида своје мисли прикупи. Када се мало поврати, он погледа Гарашанина тужно и рече сломијеним гласом: •[ваставиће ее)