Male novine
I
Но кад су ми вандали смрвили и иседкали и разбили једну ствар, која је мени потребна, онда ја ту ствар морам поново набавити и права отштета дата ми је само онда, ако ми се накнади цена, по коју могу ту ствар поново набавити. А да ли је и то отштета кад се урачуна: колико Ке коштати док се покрпи свилено канабе, то нек сваки сам продени ? Ето како се спрема заборав оним догађајима који се збише у Загребу. А шта да речемо тек о оним наредбама против српског писма, српске заставе и другог о чему беше реч на уводном месту у јучерањем броју „Заетаве". Јесг, шта да речемо?! А шта друго до ли то : — Све оно што су Србину читаво оставили демонстранти, то је сад прегла да покоси висока земаљска влада.
ИЗ БАДКАНИЈЕ Немири у Шаћедонији. И ако и из Дариграда и софиски орган СараФОвљева комитета јављају, да од устанка у Маћедонији нема ни помена, да тамо нема ни устанка ни усганика, ипак бу гарски листови непреста но доносе извештаје о устанкуТако софиски „Дневник" доноси из Рила под 25. о. м. телеграм, да је тога дана преседник револуционог савета резервни потпуковник Николов прогласио устанак у џумајском, мелнишком, петричком, неврокапском, демирхисарском, дојранском, кукушком, малешевском, струмнишком, скопском и разлошком округу. Ову вест је у Рило донео из Маћедоније нарочити курир. Исти лист доноси из Џумаје ово саопштење: Сељани села Железнице и Србиноваубили су 21. о. м.неколике царинике и спахије због
њихова изазивачка држања. Уследтога је турска власт послала из Крупника и Симитлије силну потеру војске и башибозука. Осим поменутих села, потера напада и суседна села, услед чега су сва села у овом крају у великом покрету. Сељани села Кресна, Љешно, Моштанец, Падеж, Железница, Србиново и др. лаћају се пушке, остављају жене и децу, и бегају у планине и добро оружани нападају потеру блокираних села. Села су веК у отвореној борби с Турцима. Устанак је у потпуном смислу речи. Поменута устаничка села нападнута су из топова. Данас и јуче био је у Џумаји в?јни савет, на ком је решено да се нештедимице убија сваки устаник. ТЕЛЕГРА^И (од 27' сеитембра) Загреб. Јуче је изречена пресуда хришћанско - социјалистичком раднику Хенрику Сироватки и његовим друговима. Оптужени су били за учешће у изгредима против Срба. Сироватка је због штећења туђе имовине осуђен на шест месеци затвора с постом а његови другови на затвор од три месеца до годину дана. Атина. У Хагу датирани указ грчкога краља од 6. септембра, којим је распуштена грчка скупштина и нови избори наређени за 17. новембар, наређује да се нова скупштина састане на дан 9 децембра. Праг. „Радикални Листи", орган радикалне државоправне странке, изјављују, да је ту скоро рођени син надвојводе Фрање Фердинанда једини правни наследник чешке краљевске круне. Једини закон који у том погледи важи, јеете прагматична санкција. Хабзбуршки домаћи ред не може имати ни-
који су морали да избегну од арнаутлука из Загреба и да троше на страни. 0 томе нема речи. Али је просто невероватно, како се врши стручњачка процена оштећеног имања српског. За Фине ормане који су раздрускани бележи се отштета са неколико круна — за оправку. За, гарнитуре, које се никад не могу оправити, јер су изгубиле сву вредносг, бележи се и опет нека Форинта за оправку. За одело које је по цепано и изгажено, такође се рачуна нека маленкостза оправку. Ито да буде отштета. Место новога лепога намештаја и одела, хоће да отштете људе са покрпљеним, а да ли је то право то је друга ствар. Процењивачи веле: „Моћи ће и онда да послужи". Ал да је ко хтео покрпљено одело и намештаје, он не би куповао био ново, него би купио у „тандлерници" па би издао трећину новаца. Најбоље се ово види код слика. Икону Матере Вожије, Христа и св. Јована проценише са 3 круне. А међутим је на тој икони Христова глава изрецкана, а св. Јован је прошао још горе. И кад се то излепи и ваљда уметне парче главе, то би коштало 3 круне, но је ли то отштета за икону која је вредила 10 и 20 пути по 3 круне. Знам слику Сеобу Срба, и Влаговештенски сабор. Просто су подеране на ситно комађе. Испод 60 круна свака не може се добити, а стручњаци оценише сваку 4 круне, Разлупане кревете 2 — 3 круне. Ево вам стручњачке оцене, ето вам изгледа за отштету. Јер не треба да се варамо. Не оцењује овако један оцењивач. Овако оцењују сви. И кад тако раде сви, онда то раде по плану. А план: Нек. „Власи" наопако не добију ново за старо....
ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Клода) (нАСТАВАК) Како је Сложимир начуо проиосили су се врло чудноваги гласови откако је ова радња затворена; а и њему је самом долавило врло загонетно, што Беке-у баш није било ни бригеша што му је нестало рођене нећаке. И ако је само из љубави према својој рођаци назвао своју крчму код мога у)ака, Сложимир му ипак није придавао много нежности и човечности. Њему јв долазило на памет по што-шта, што не само није могло ићи у прилог његовој благости, већ га је у његовим очима обележавало као дивљака и крволока. Кад је једном некакав надничар затражио да види своју жену, слу-
жавку у овој радњи после нестанка ове нећаке, Беке му је место жене показао тојагу. А кад радник ипак остане при овој својој тежњи, крчмар га тако душмански млатне ајдамаком, да му се јаднику од тога ударда за читав месец дана познавала масница. Још је грешник имао и то задовољство. те му је и жена мало вамерила, што узнемирује њеног го сподара. коме није било ни до кога откако мује нестало његове нећаке. Жена овога надничара истина је оваквом тугом правдала и буботак што га је њен муж добио од Беке а, али је при том безобравно лагала. У ствари су газди некадашње крчме код мога ујака биле наложнице све служавке које су једна другу одмењивалеу његовој кући, а онихје зањихову карљивоет често чашћавао онако како смо видели да је својски почастио и овога врло простодушног мужа.
Према овој последњој служавци Беке је био доста милостива срца, јер му је она била љубимица; али је пре ове имао другу служавву која ]е од самога боја умрла Сутра-дан по нестанку нећакином ова се злосретница на пакост изговори. како овога детета није нестало &а цео свет; а Беке је због тога страшно измлати. У исто је доба стане грдити као лажљивицу довикујући свакоме ко год га је хтео чути, како она износи ову клевету само у то) намери што би хтела њега ућуткати и што год му искамчити! Кад пак ова служавка отрпи и ту њагову грдњу, Беке је опет дохва ти, па је окупи душмански деве тати, те она најзад и умре од тога немилосрдног боја. Сложимир је са евојим другом Спуштоњом обилазио јовај крај. те је могао чути све што се зуцкало
какве важности за земље чешке круне. И ако се надвојвода за евоју децу одрекао права наслеђа, не може се превидети да у овом случају долазе у игру основни закони неколиких земаља и да отац не може својевољно одрицати се права у име других. У осталом, како се говори, радикално-државоправна странка узеће ову ствар за предмет своје нарочите акције. Париз. Архијепископи и епископи Француски упутили су сенаторима и посланицима писмо, у комизјављују наду, да ће парламенат према начелима слободе савести одобрити молбу 500 конгрегација за дозволу, па веле да би била заблуда мислити да ће светско свештенство своју ствар одвојити од ствари орденског свештенства. Оариз. У министарству за црквене послове изјављују, да ништа не знају о писму Фра ,нцуских епископа, које су јучерашњи листови саопштили. Али се свакојако мора нагласити, дапо закону немају право да заједнички дају такве изјаве. Берлин. Догађаји који су довели дотле да изостане пријем бурских ђенерала код цара, имаће још даљих озбиљних последица. Тврди се да су ђенерали у овоме опет попустили утицају државног секретара Лејдса, пошто су га се пре тога били ослободили. Али у бурским се круговима сгвар друкчије преставља. На име у тој јестваријош од самога почетка било супротности између цара и министарства спољних послова. Бурски су ђенерали морали еазнати да преношењем ствари на дипломатско поље поступно нестају повољна расположења, која су у берлинским дворским круговима владала према њима, тако да су ђенерали решили да не моле
о крчми Мој Ујак. па су тако рааабрали и о оној служавци која је у овој кући била пре жене онога надничара. По достави ових мојих надзорника предувме се потребна истрага, а суд потом нареди те се ископа мртво тело оне покојне служавке. На овој његовој жртви одиста се лекарским прегледом наишло на тра* гове од убоја, али се ииак утврдило, да смрт само због тога није могла наступити Тако се оптужење овога бездушника свело на пивму онога издеветаног мужа. После свега овога злостављани муж заборави на своје буботке. Било га \е стид од света, а помало се прибијавао од своје жене и од Беке-а, који га је потом много осетније дернуо него онда кад му је на плећкама маснице оставио. (наставиће се)