Male novine

ТЕДЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВНЋА 136

БЕОГРА4 ПЕТАК 29. НОВЕМБРД. 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

\"НА ЛИСТЗ За Србдју: бадива 6 иес 3 мес. » дан. 9 двн. 4-50 д, 3» етр. зеиље: Г::даиа (> мес. 3 мее. 48 гнв. 20 дин. 10 див. у вдату. Босиу и Хврцеговину: Гадана 6 мес, 3 мес 80 круна 15 ар. 7'50 ЗД. ВР. 5 И. Д

ВРОЈ 328

ШИ 2Е1Т0Р0

Директор II К Р А Т 0

КОНКУРС

Одбор за подизање споменлка блаженоупокојеком Краљу Милену I, ослободиоцу Ннша, — у Нишу, расписује конкурс за израду скице у пластици (модела) иетог спомекика; по.т овмм условнма : 1; Скице треба да буду две; на једној да је споменик који представља Краља Оелобздиоца на коњу, а на другој да је спомеимк кајн оредставља Краља Ослободиоца стојећн. 2; На рељефима дв буду предетављени ови догађаји: а); На једној страни: улазак Кнеза Милана врховнаг команданта са н&челником штаба врховне команде ђенералом Протићем и осталим члановима исге команце у Ниш; б) На другој странм: победоносна Горичка битка код Ннша; в; На трећој страни: долазак ђенерала Бзлимарковића са војском; и г; На. четвртој страни: ђенерал Леш]анин прима од туреког паше кључеве граца Ниша и аобеђена турска војска излезји из града без оружја а испод победокосног оружја српске војске. 3; Одбор за подмз&ње овога споменика раеполагаћ. сумом од 150000 динара, што ее има сматрати за ггредрачунску суму. 4; На конкурс могу се јавити (конкурисати) и моделе поднети само Срби уметници — вајари. 5; Рок је за подношај скица: 1. мај 1903 год 6; Конкуренти ће своја имена поднетн у затвореним коверт^ма са знакбвГ који" ће и на скиц&ма озпачити; и 7; Одбор је одредио по две награде за обе скице; прве су награде од по 800, а друге су награде од по 400 дин. 24. ноиембра 1902 год. Председник Одбора у Нкшу, Т. Милозановић Секретар одбора, Благајник, Р 'Д ^ил. ВоЈинови^ 591 Ставра Ђорђзвић, преметарац

^родавцма » унутрашњостн Молиио све наше продавце И8 унутрн - јљоуј И, да до 8. дедембра завључно дошљу новац, обрачун и непро дате бројеве за месец новембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судсвим дутем тражити. Админ. „М, Н."

НАЈПРЕНИ ЗДДДТДН Да се раговоримо даље. Јуче смо видели шта нам је донео најелободнији Устав од 1888 год. Место да нас ојача за сдољне задатке, ми се под њим у м а л о нисмо Формално искрвили, као две непријатељске војске. А већ онако надохеат проливено је много крви, и многа је српска мајка у црно завијееа. Ено штамданих књига, са стотинама имена људи, који су п> клани као крвави курбан „најслободнијем усгаву". Вто како

смо се најширим слободама користили, да се оепособимо за ослобо^ење браће. У осталом није тако било само код нас. Тако је бивало и код многих других народа. Сва прошлост и цела повесница сведочи, да се остварање народног јединства и ослобођење испод туЦнског јарма не изводи широком уставношћу и великим слободама већ иримерном дисциилином и сте• гом и чврстом руком иоједи наца. Сетимо се великих имена из црошлости: Француског кардинала Ришељеа , енглеског лорда протектора Еромвела, руских царева Ивана Грозног, Петра Велжог,' Еатарине П. Шта? Њима су „широке слободе" сграшно биле прирасле за срце, и то баш оваке какве „Одјек" хоће! Али ови велики људи знали су шта хоће и немилосрдно су ругаили све што им је сметало. У Француској, Енглеској и Руеији падале су главе најмоћ-

и власниа | * Г? П!?Т1Т Д о р О В № Ђ | ГИ* 111

наје властеле под мачем др■ жавног џелата. Но да не идемо тако далеко у прошлост. Погледајмо рад је> днога Кавура за уједињење Италијо и рад једнога Ђисмаршза уједињење Немачке. Шта? Ови су људи јамачно „најширом уетавношћу" и „неограниченам елободама" изводили своја велика дела 1 Нису ли у Вилхемовој и Висмарковој Немачкој чланови најугледнијих аристократеких породица просто били смлављени, само ако су се усудили да кваре кругове Висмаркове нолитике? Није ли у Италији кодАспромонта краљевска војска пуцала на обожаваног народног јунфа Ђузеиа Гарибалди, који је присаједињењем обе Сицилије управо и створио уједињену Италију? Али у тој нрилици он се ииј хтео подвргнути потреби државној, и државна војска пуцала је на њега, ранила га и од те ране до емрти је остао сакат. Ниеу ли и против Кавура и Бисмарка грмиле оптужбе, да су „реакцаонари" „самовласници" „џелати слободе народне" и т. д. И још какви су људи тамо устајали, Та није ли чак и један Вирхоф, научар коме „Одјекови" проФесорчићи нису достојни да одреше ремен на обући, у сред немачког парламента довикнуо Бисмарку да је варварин и да срамоти немачку културу својом стегом и угушивањем слобода. Па ипак Бисмарк је седам пута узастопце распуштао парламенат и без његова одобрења трошио буџет државни, противно уставу и закону а ВирхоФу је одговорио: „Ви сте велики научар у природним наукама, али ви се ни најмање не разумете у политици. Међутим и политика је наука, и ту науку разумем опет ја. С тога гледајте виваше микроскопе, а оставите мени политику." И то се све колико јуче дешавало у високо културном немачком народу ! Чак и њему је требала стега и челична рука

ЦЕНА 0Г/1АСИИА: ЕСР84 стши Петиг ред . . . 20 п, д. ЧБТВРТЛ 0ТРЛЕ1 Пвти® ред . . . 10 в. д ВЕЋИ ОГЛА СВ пе пагодбк Припооданв од рвда I д Рукописи се не враћаЈЈ Стари број 10 и. дии Ј01ША1 Г ГОД.ХУП

једнога „железног канцелара", да 6и усаегино могао извргаити своје народно уједињење. А наши жалосни политичари „Одјекови" хоће уставном гунгулом и разузданим, анархистичким слободњаштвом да оспоеобљавају Србију за њен велики народни задатак!... Влаго Србији с вама! Но да идемо даље. Ми не помињемо ове историске примере с тога, што бисмо желели да се они и код нас понове. Дао би Бог да се једном и ми умеднемо користити туђим иекуетвом и прошлошћу а да не морамо увек рођеном главом зид пробијата. Али ми ово иетичемо, да се чује и да се види- да државе не ствара и народе не уједињује уставна и иарламентарна расиасаност, ве&, како рекосмо, иримерна дисциилина и стега, чврста рука и железна воља и тергија богоданих иоглавара и вођа народних. А то је велика и света истина, коју нарочито нама Србима треба што чешће понављати. Јер који народ не уме да схвати и у своју душу пресади ту велику иетину, тај се не може надати никаквот бољој и великој будућности; њега неминовно чека жалосна судба — Пољске и оних многих словенских народића, који су некада живовали на обалама садашњег немачког Ђалпта и на обалама Одре и Лабе, па чак на обалама Рајне и Горњег Дунава, а данас им нема ни трага ни гласа, сем једпе шачице Лужичких Срба!... То је велика и евета иетина, коју цела повесница потврђује. Треба имати куражи да се народу отворено у очи погледа и да му се у очи ова истина каже. Треба му отворено и поштено рећи, да му уставне и парламентарне трке и гунгуле по Србији никад не могу донети тако жуђено и тако потребно народно јединзтво. На против, наша унутрашња трвења само слабе нашу епољашну снагу. Што нама треба, то је поштена и чврста управа одозго, и строга дисциплина и