Male novine

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13© БЕОГРАД, НЕДЕЉА 8. ДЕЦЕМБРА1902. ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

ЦЕНА Л.ИСТУ За Србију: Љдина 6 иес. 3 мес. 18 4ин. 9 днн. 4*50 д. §а етр. земље: Година 6 мес. 3 мес. *0 дин. 20 дин. 10 дин. у вдату. т Босиу и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. 30 круна 15 кр. 7*50 1ШВДВР .5П.Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА: ПРВЛ СТРАНЈ. Петит ред... 20 а. а» ЧЕТВРТА 0трш1 Петит ред . . . 10 и. &. БЕЋИ ОГЛАСИ по погодби Нрипоо«ано оа рода I д. Рувописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

ИРОЈ 338

Ш№ гвтомо

Директор и вдасник ПЕРА ТОДОРОВИЋ

1ЈЕ РЕТ1Т Ј01ЈКЈМА1 ГОД. XVI!

/ОСХХХХХХХХХХХХЈХХХХХХХХХХХХХ X « СГРОМАН ИЗБОР ЗАВЕСА * штофакнх, чипканих, аплицираних, плишаних и жаиилСНИХ, свију врста, сввју квалитета, свију боја и свију цеиа. X ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ ТЕПИХА од кскеса, јуте, вуне и ж« ниле готових, у свима величинама ва метар у свима ширинама; а у ценама на ме* X тар од 70 п. д. па до 10 дин. и готови од 12 до 300 X динара комад. X Тако исто: Ц Чгршаба п мебл шшофа 8 у ванредно лепим и најноввјим мустрама добила је у взобиљу ПЈ1АТНАРСКА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИИА И ЈОВАНОВИЋА улица Ннез Михаила и „Теразије" Роба је из прввх светеких Фабрика, Цена је веома - умерена и утврђена. Норуџбине из Србије извршују X се најбрижљивије и најбрже. М ^ххххххххххххтооосхххххххху

Ђ. КАРАЈОВАНОВИЋ примио је адв. канцеларију г. Веље Тодоровића, сада Министра Унутраш. Дела, и отпочео адвокатску праксу. Канцеларија је у стану у новој Савчићевој кући на варош капији.

СРЦЕ И РАЗУМ Спремају се велики догађаји, који ће бити судбоносни за цело Валканско Полуострво. У те догађа1е тесно је уткаеа и наша целокупна судбина, и као народа, и као самосталне државе балканске. А наши успеси или неуспеси у тим догађајима поглавито ће зависити од нашега рада и држања, од нашега мудрог одмерања шта ћемо и.како ћемо? Куда ћемо, с киме ћемо и са чим ћемо!... По себи се разуме, да ће исход ових догађаја зависити и од многих других крупних чињеница, од суделовања других сила и народа. Али ипак непобитна је истина, да је у главноме сваки народ сам ковач среће своје!

А какви ли ћемо ковачи ми бити сада? То ће зависити од многих, врло многих околности. Али, сем свега, то ће завиеити и од тога, колико код нас буде здраве памети и мудра, хладна процењивања. Јер ми Срби показали смо у многим врло важним приликама, да се умемо толико одушевити и занети осећајима, да хладно расуђивање сасвим престаје. Тада ми више не радимо по памети, већ по срцу. У таквим приликама ми заборављамо и напуштамо наше животне интересе; презиремо своје најкрупније користи народне, у Једној јединој страсној жељи и заносу, да послужимо каквом узвишеном, племенитом начелу братства, љубави, пријатељства итд.

Лепо је одушевљавати се и великвм начелима љубави, добра и правде, братства и узајамности; лепо је неговати братске племенске везе, помоћи пријатељу и суседу, одушевљавати се и за туђу слободу — у опште, потребно је неговати и осећајну сграну у животу, јер еароди не живе само од хлеба. Добро је, дакле, дати места и осећајима и помоћи туђем добру и напретку. Али нас повесница учи, да су у мучној борби живота увек зло* пролазили они народи, код којих је срце претезало мозак, који су се више подавали својим осећајима, но своме хладном разуму! Има озбиљних историчара, који државну пропаст пољскога народа тумаче баш овим преовлађивањем бујних осећаја над хладним разумом и рачуном. У осгалом, шта ће нам Пољаци као пример?! Погледајмо на нас саме и на нашу рођену историју. Штага ли смо пута ми Срби чинили тешке повесничке погрешке једино стога, што смо се поводили за осећајима место да смо наше држање удешавали према хладном рачуну. Штага ли нас кошта само наше Словенско братство с Бугарима и с Хрватима?! Колико ли смо пута напуштали наше очигледне животне интересе народне, само да се покажемо пред светом као племенит народ, који се одушевљава за туђу слободу и независност?! Ми овде нарочито избегавамо набрајање примера и конкретних случајева, као што не помињемо ни то, како нам се и чиме нам се после обично враћало то наше одушевљено жртвовање за ту^е интересе. Довољно то, да смо ми Срби небројено пута пренебрегли наше крупне народне интересе, поглавито с тога што смо се поводили за осећајима, место да смо се управљали према хладном рачуну.

Срце је код нас врло често односило победу над разумом! И то смо увек скупо плаћали. Крајње је време, дакле, да једном и код нас разум буде старир од срца. 0 путовању грефа Ламсдорфа Бечкоме „Цајту" пишу из Берлина: Из гласова немачке штамие, која је близу владе, оиажа се неугодност. У Немачкој не гледају радо, што ће предстојеће путовање гроФа Ламздор®а у Беч дати могућност да се Русија и Аустро-Угарска објасне а можда закључе и какву погодбу о маћедонском питању. Да ли се Немачка овим зближењем својих двеју суседака осећа запоетављена или се сећа познатог еастанка у Рајхштату 187 6., где је између обеју источних сила без звања Немачке углављено, да Руеија може покренути источно питање, али да мора као цену за то дати да хабзбуршка монархија узме Босну и Херцеговину? Ништа не показује да ће се у разговорима Ламздорфовим с Голуховским говорити о сличним пројектима; на рат с Турском не мисли ни једна од од заинтересованих сила. Од берлинског кабинета није мудро што се прави, као да се сад ради о сличним стварима, које доводе у опасност светски мир. Али пада у очи, што немачка влада већ и сада стоји нерасположена према предстојећим погодбама о Маћедонији. У овој оцени ништа не може изменитж чак ни та околност, што Немачка живи с Портом у најбољој сагласности и што султан сматра цара Вилхелма као најбољег пријатеља. Зна се да је кнез Бисмарк изјављивао д& је корисно да се Аустро-Угарска и Русија споразуму о балканској политици, иначе би Немачка дошла у мучан положај да мора бирати између обеју својих суседака, па би се могла чак увући и у рат међу њима. Ово велико гледиште треба и сад да је меродавно.