Male novine

п У>

ТЕЛЕФОК ПЕРЕ ТОДОРОВИЋЛ 13©

БЕОГРАД, УТОРАК 10. ДЕЦЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22®

-ШНА ДЕСТУ ' Србмју; ... Г -#ин» мес 8 мес. 18 див. 9 дкн. 4*50 д. ш ■ етр. зежље; 6 кес. 3 квс. г4) н«в. 20 днн. 10'де«. у ш&тч. *. Восву в Хердеговмну; 1Ч»дша 6 хес. 3 мес. >0 јрува 15 вр. 7*б0 101ЕД, ВР. 511« Д,

ЦЕКА 0ГУ1АСИМА ПШ СТРШ Иетит ред ... 20 и. д, ЧБТВт СТРЛЕ1 Потит ред . . . 10 п. л ВЕЋМ ОГЛ.АСВ пе погодби Припоо«ано од реда! /ц Рукописи се невраћај) Старн број 10 п. дии.

ВРОЈ 340

ИЕЈЖЕ 2ЕГПШ6

Директор и к л а с н и к НЕРА ТОДОРОВИЛ

.Е РЕТГГ Ј0ШША1, | год.хто

ГРОФ ЛАМЗДОРФ и наша унутрашња политика

Од кад се сазнало да руски канцелар, г. гроФ ЛамздорФ, долази у Србију, код нас се почињу ширити тако бесмислени и лажни гласови, да човеку управо памет мора стати пгга све беспосленим људима не долази на ум. Још је најжалосније, што те гласове шире баш они, који би, по своме образовању ш по улози коју хоће да играју у ерпском друштву, требало да су неприступни за таке простачке измишљотине и клевете. Тако, на прнлику. последњих дана с извесних месга непрестано се протура каво ће садаптња влада пасти за који дан. како је њен пад не» »инован, услед доласка руског канцелара, који управо сгога и долази да данашњу владу обори. У том правцу тера се чак дотле, да неки жалосни Срби отворено тврде и јавно се хвале, како г. гроФ чак носи у џепу готову листу нових министара, који ће колико сутра заузети своје положаје на влади. И ако смо поуздано знали да су све то просте бесми ■■ слице и празне измишљотине неколиких амбициозних болесних мозгова, ипак смо се постарали, да о свему овоме добијемо обавештај на најпадмжнијем руском извору И ту смо добили потврду онога, што смо и сами унапред знали. Ту смо чули: да, се долазак поштованога гроФа ЛамздорФа ни најмање не тиче наше унутрашње, већ једино наше снољашње политике. У нашим унутрашњим стварима ми смо сами потпуни господари у својој рођеној кући, и садашња руска политика никад неће дати да је ми увлачимо у наше домаће партиске ствари и да после њу градимо одговорном за неуспехе, ако их имаднемо у нашим унутрашњим пословима. Русија неће да зна и да чује за наше унутрашње

партиске поделе и заваде. Она води рачуна о једној и јединственој Србији, престављеноЈ и оличеној у узвишеној особи н а ш е г а пресветлог Краља Александра I. Шта више, Русија би морала сматрати као узреду и понижење за се, кад би јој се приписивало да она нема никакве друге веће и озбиљније задаће, већ да води бригу о томе, ко ће бити министар у Србвји. То је питање чисто унуграшње српско, о коме имају да воде бригу српски Ераљ и срнски народ. И како год они ту ствар реше, Русији ће бити право. Што она жели, то је да види Србију срећну, задовољну, богату и Финансиски снажну, а војнички довољно јаку, да молсе у даном тренутку снажно стати на браник својих народних великих и животнах интереса. Бако ће се пак и којим путем до тога доћи, то нека мере, цене и бирају сами Срби. Русија у то неће улааити. И тако, наша унутрашња иолтика потиуно је мскључена из онога делокруга, који има мисија грофа Ламздорфа. Светли гроФ долази да се, по по-

СЛПБОДНА ЗЕМЉА СЛ0Б0ДНИХ ЉУДИ Наш народ нији писмено и књижевно образован и васпитан, али ипак зато, он је културан, питом и врло углађен народ. Та висока народна култура наша етворена је поступно предањем, а однегована је у дивној школи живота, каква је била наша значајна народна установа, позната под именом Задруга. У задрузи, и мушка и женска чељад, стицала су не само читаву масу разноликих и багатих знања, већ су добијала и солидно домаће васпитање, па и лепо етичко образовање — т. ј. да знају штаје лепо, да умеју у свачему погодити праву меру и држати се онако,

шину пада и који ти угађа из страха или из наде. А то баш и јесте оно, што је у нашем српском гостопримству тако топло, тако срдачно и примамљиво, и што чини, те страни гости одмах осете, да је ово истинско гостољубље , а не иритворм удвориштво. А свакоме племенитом и истински цивилизованом човеку то се баш и допада, кад му почаст указују и гостопримно га дочекују истински слободни и поносни људи, а не престрављена Фукара (па ма била и у цилиндрима) која се пред њим у прашини ваља. Знајући све ово, ми смо уверени, да ће наш народ и у овом елучају, приликом дочека драгога руског госта, умети да буде предусретљив, услужан и гостоприман, да поново даде како доликује достојанствуI доказа о своме истинском, све-

руци свога цара, с нашим

Господарем споразуме и дого вори о држању и улози Србије у нашим спољним односима. 0 нашим унутрашњим стварима неће бити ни речи. И чак кад бисмо ми и хтели да увлачимо Русију у наше унутрашње партиске борбе, оеа сама неће у то да улази. Ето, то је право и истинско стање ствари, иоцршно на нај надлежнијем меродавном руском извору. Све остало празне су Фантасије пустих беспосличара, о чему озбиљни људи не треба да воде никаква рачуна. Сматрали смо за своју дужност српеког новинара, да баш у овом тренутку упознамо наше јавно мишљење с овим несумњивим Фактима, који су толико важни за правилно схватање целокупнога данашњег положаја нашег.

човезш. За то ћ виђамо ову значајну појаву: да нашинајпростијисељаци, из добре сеоеке домаћинске куће, умеју се наћи у сваком друштву и свуда умеју подесити своје држање и понашање тако, да се никад не осрамоте и не понизе. На њима ее познаје да су просги људи, али се увек види и то, да су људи од части и образа, да су иристојни и питоми. Ова лепа црта нашега народа, да и у радости и у жалоети, и на муци и на довлету, и у добру и у злу, увек уме наћи праву меру, увек зна докле треба ићи и зна подесити своје држање онако, како приличи поносу и достојанству човека, та лепа црта огледа се и у еародној красној оеобини гостопримства. И ту наш народ уме да нађе оно што је најлепше; уме да удружи највећу предусретљивоет и услужност са чувањем свога поноса и достојанства; уме да ти да све, да ти направи, што но реч, меета на глави, али опет зато увек да видиш, да знаш и да осећаш, да је то слободан човек, који ти добровољно и од мила ерца служи, а не роб који пред тобом у пра-

срдном и топлом гостопримству, које из душе потиче, а опет да не учини ништа, што би било претерано и без укуса, и што би бацало ма и најмању сенку на његово лепо име поносна и слободна н р рода, који се оеећа свој у о Аа слободној кући, подигн г1 пот " јом рођеном крвљу- они ^' костима. . се члаНека драгоме руша и осбављење у Србија оЗрјиславу милој успомени; \ Н деод нас одушевљен тко вреширином српскога госткЈФЈни ства, топлином срнске братсР љубави и дубЂном искреносгг с каквом се братско српск« срце отвара пред братским рг ским срцем; али нека оде с дубоким уверењем, да у целој Србији није срео еи једнога јединог човека, који не би био свесан свога достојанства слободна човека и који се не би дичио и поносио што се зове Србин и што као Србин живи у својој с л о б о д н ој српској земљи. НАША КАСАЦИЈА (Писмо из публике) Господине Уредниче. Молим вас да у вашем цењеном ли»