Male novine

Телефон Пере Тодорови1а 136

БЕОГРАД, ПЕТАК 10. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредпиштва 226

ЦЕНА ЈШСТУ: ЗА СРБИЈУ: Го;шна| 6 мес. I з мес. 18 дин.| 9 дин. I 4*50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. |з мес. 40 ДИН.ј 20 ДИН. I 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I з мес. 30 кр. | 15 кр. I 7-50

Ж1

БРОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Иетит ред 20 н. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Иетит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ЖРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не врвћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 10

К1ЕШЕ 2Е1ТЦМС

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1.Е РЕТ1Т Ј0УВНА1

РОД. XVIII

Извештавамо овим путем своје сроднике, пријатеље и познанике да ће се у недељу 12. Јануара у 7 сах. у јутру у Крагујевачкој саборној дркви Венчати моја кћи Венчаће се * ?ужица <А Драгомир Чулк* књиговођа акционарске рипањса господином С ке фабрике цемента Драгомиром чупићеж са госпођицом књиговођом акционарске рипањ- ^ РчгдаттттАти Ш ске фабрике цемента. X уШ1Ц()М У& ћерком госпође Ракиле К. Драгићевића удове.

Нарочитих позивница неће бити због краткоће времена.

Ракила К- ДрагиЋевиЋ удова, Крагујевац.

Драг. Ч\?пи1| Београд.

|Адреса за телеграме : Драгићевићка, Крагујевац.

15.000 Динара

устава продужен за годину 1903. ! мора се поднети скупштини *§|; пре почетка 1904. године. Било Ц; како му драго, кабинет Цинцар| Мзрковића држаће се и у томе ~ • погледу строго устава, те ће се користити само оним уставним ј правима, која му садашњи устав јјасно и разговетно допушта - " | Овако бечки лист. Као што ! наши шт. читаоци виде, овде се јјизноси гледиште, које је потпуно сагласно с гледиштем, што смо ми одмах у почетку заузели према овоме акту владином о закључењу седница Народне Скупштине. У осталом тако на тај поступак владин морају гледати и ово мишљење делити сви непристрасни оцењивачи, којима није стало до тога, да изврћу јасне прописе Уставне и да силом натежу закључке, којима се противе и реч и дух основнога закона земаљског. Тај „патриот

У СУМАМА ОД ПО ц 5.000 Динара дају се под интерес на непокретно имање. За услове и остале погодбе обратити се г. %оки Ка» рајовановићу, овд. адвокату са канцеларијом у новој Савчићевој кући на варопх капији. 9

Теки с посао остао је за сад са' мо нашој беспосленој опозицији.

6

нашмм лрклхкама

Бечка „ Политичка Коресконденција* доноси о нашим приликима овако обавештење: „ГТређашња скупштинска већина почела се још за Вујићева министарства распадати, јер је чак и Вујићева влада, која је поникла из те скупштинске већине, не мање него пет пута била надгласана од стране својих неверних присталица. Кабинет Велимировићев, који је затим дошао и који је тако и-

предњачка фузија пропала је, а радикали су се поделили на разне фракције. Кабинет Цинцар Марковићев био је дакле принуђен, да одложи народну скупштину на два месеца, за које је време то по уставу без пристанка народнога представништва могао да учини. Овај рок од два месеца истиче 8. јануара и сада је влада стојала пред алтернативом, да или

Угнсци из Софнје Велико питање. Видсли смо како се Бугари привидно ратосиљају Маћедонаца. Та тактика за њих је згодна у многом погледу. Њоме су се они послужили и у својим односима према грофу Ламздорфу. Нарочито то им је ишло на руку онде, где је требало уверити г. грофа, да маћедонски покрет није у рукама бугарске владе, већ у рукама маћедонске емиграције. Истина, ми смо већ раније нагласили, да се не зна поуздано ни шта је г. гроф донео, ни шта је из Бугарске понео. Али ипак зна се бар то толико, да је Русија тражила већу дисциплину и већу стегу према Ма-

месеца, или да садашњи сазив скупштине закључи и други са-

сто постао на основи радикал- 30ве У смислу устава од 1. ок

ско-напредњачке фузије, и који је такођер састављен из људи из скупштинске већине, једва је имао времена да се прикаже српскоме доњем дому и г. Велимировић дошао је још у пр вој седници до уверења, да је већина овог колебљивог народног дома противу његове владе. Зато је и он дао оставку. Од тога доба достигло је растројство у скупштинској већи

скупштину распусти и нове из боре распише у току од три ^ ед " ОН ц Има / тражено је да се устанак не распирује у таким размерима, да на пролеће у Маћедонији неминовно мора планути. Врло је вероватно, да се прилике могу и тако стећи, да се на пролеће мора мировати. Мир је данас непрестано на уснама и Русије и Аустро-Угарске. И ово што се сада говори може на нролеће затребати и да се твори ; може се јавити

тобра ове године. Влада се решила на ово последње, а на то ју је у првоме реду принудио разлог, што на догледу догађаја који предстоје у Маћедонији, не жели да изложи земљу трзавицама изборне борбе. Када ће се Народна Скупштина сазвати, то за сада још није решено, али се она свакако у течају месеца октобра о. г. мора сазвати, јер буџет,

ни свој врхунац. Радикално-на- који је у смислу члана 93. грација буде потпуно у рукама год хоће од њих и да их са

бугарске владе; да је она може и задржати и пустити — како кад затреба. А браћа Бугари баш то не би хтели. То јест, они хоће да маћедонска емиграција буде потпуно у њиним рукама и да они њоме потпуно крећу и располажу, алл неће да то тако изгледа пред светом, и неће да се зна да ^е у дстини тако. А лако је и разумети зашто Бугари то неће. Просто зато, што је ту онда велика одговорност њина, и то не само пред Јевропом већ и пред Турском. За све те случајеве много је згодније представити Маћедонце као немирне, разуздане елементе, које нико није кадар држати у корди, и који су са своје разузданости и пустоловства већ и самим Бугарима изишли на врх главе. Ако ствари пођу добро, Бугарска ће се већ сасвим природно јавити с рачуном да прими награду и благодарност за успех, и неће јој бити тешко да докаже своје првенство и свој пресудни утицај у тим пословима. Пође ли пак наопако, Бугарска ће се отрести од свега и оставиће сву одговорност маћедонској емиграцији и маћедонским комитетима, који су свуда и нигде,које цео свет зна и опет их неће бити нигде, кад затреба одговарати и испаштати. Ето, у том смислу ствар је представљена и високоме руском царском нраћенику. И кнез и влада труде се што боље могу, да покрет одрже у својој власти. Али бунтовни елементи и сувише су шарени и сувише самовољни, да би се могли с поузданошћу држати и контролисати. Дакле и овде излази на оно : „Чиниће се што се највише и најбоље могне" !... „Чиниће се!..." Алиипакније се могло гарантовати, да на пролеће неће бити бунтовна покрета у Маћедонији. Сви ће запети да га не буде; запеће да га сгхрече, кад то већ Русија жели. Али да ли ће успети, да ли ће моћи? То не знају ни кнез ни влада. И то нису ни могли узети на се ни обећати. А да би се и сам г. гроф лично уверио, да ствари у истини тако

прека потреба, да се на Балканском Тропољу збиља морајстоје, понуђено мује да се саочувати мир. А за тај случај|стане са самим вођама маћедоннеопходно је да маћедонска еми-1 ске емиграције, да избере кога