Male novine
Тедефон Пере ТодоровЛа 136 БЕОГРАД, СРЕДА 15. ЈАНУАРА 1903. ГОД. Телефон уредништва 228
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. I 3 мес. 18 дин .ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година! 6 мес. ]з мес. 40 дин.ј 20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! б мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. I 7'5о
БРОЈ 5 ПАРА
ЦКНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П© ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА 1 д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 15
К1Е1ИЕ ШТ\)№
Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈВМА1
РОД. XVIII
и/илње
' Друговима ПО сеоским школама необична и то, на жалост, необична 1 стић трг., Васа Јованотћ, апоте| свога ОКруга, одакле би опет У Рђавом смислу. Код нафе јуче де- кар, Сака Арсенијевић трговац итд. на гл *" ли аљи Ј-Јата Л° шла лепа помоћ. А иза дечи- сило оно, што се на оваким светко- а нарочито су били пробрани из сгзе на углу улице раљице ата ОСНОВНИХ школа јамачно не- винама нигде не дешава и што баца три странке, како не би било заЛИје (Ор. (о) И оалканске (Ор. изостати НИ ученици наших најцрњу сенку на наше паланачке мерке ни с једне стрмне. 26.) продаје се ИЗ слободне ру- среД1оИХ И ВИШИХ школа. прилике. Јер кад доће дотле, да се Али још г. управник не бејаше ке. За цену упитати сопствени- Најзад У свима већим мести- Љ У ДИ на Св - Слв У> мес то песмом: НИ свршио читање имена, кад га на ка или У редакцији ОВОГ листа. ма требало би образовати од- » Ускликнимо с љубављу«, поздрав- једаред пресече г . Милић Симић трг.
16
боре, који би живо настали да ља & шама Р има < °ВДа веК можете купе прилоге У својој ОКОЛИНИ мислити докле смо дотерали ! и да свуда објаве, да се при -ј вам У к Р атко испричам тај жамају и најмањи прилози од 5 лосни и стидни догађај. па р а ! Паланачке основне школе имају 1 свој Фонд Сиромашних Ученика, који
ЈЕример за углед т Нд ТЛ1 НЛЧИН би СР бпчп СК\Г | ^ ви Ј ^иримашнил Ј чсмиаа, КЦЈИ Јуче СМО саопштили, како су Па та Ј начин 0И се °Р 30 СК У ; је установљен још 1883. год. Овај ученици и ученице београдских ™ ла новчана помоћ, колика 6и ј фовд данас располаже сумом од 4000 ОСНОВНИХ школа, кад су ОД СВО- била Д° в ° љ ^ а Д а У^ ажи патње : дин. Тпм фондом рукује нарочитиод-
јих наставника чули о патњама
и невоље браће Невесињаца.;
узвиком : — „То нису никакви кандидати!« и истаче се да он предлаже друге. Г. Милић Симић трг. познат је у ГГаланци као страсни радикалац и у опште као уочљив и неуздржљив човек. Од кад су се радикали поцепали на два табора, он врдара, али је душом и срцем са са-
паланачким,
вати, јер патње и невоље су
Ј Ј — — 1 г / КЈКЈ\Ј. VI \Ј VI исХ. У_.Г>О.Г наше браће Невееињаца, реши- Мали, ситии ирилози, али с мно- ^;Ј Ј г Д аниш ли да међу собом покупе од,™* страна, па Је велика иомоћ. . приложници овога гкжпга бап пп ^ плпл чл то' Само с овим не треба окле-1 Ј т / Ј . , свакога о<Јр ПО о пара оа 'У I ; агл а Т1 ^ тт фонДа. Давнашњи Је обича], да нове патничку браћу, и да се обра- " 0 " 7 ' те својим друговима и друга рицама по варошким школама, да то исто учине. Ако би сваки ученик-ца давали по 5 пара,
, - : чланове предлаже управитељ паласве 1аче и све веће, што се ду-' ^ г 1 , о начких основних школа, ко|и се оже чека на помоћ. оа то ваља' ' ; бично претходно договара с грађанипохитати и живо настати да се ма? К0Г Д е кандидовати р СВуда ШТО пре прикупе Прило ј к^ 0 и увек, тако и ове године 110 варошким основккм школа- зи и °Д мах шиљу, а у томе сви- с дуж е божије, велики број ума скупило би се за бедну бра- ма као п Р име Р за углед нека гледних грађана искупио се у школпослуже дечица из београдскик ско ј ЗГ р адИ; да присуствује ћачкој 0СН0ВНИХ школа. прослави и да се изврши сечење коБрза је помоћ најбоља помоћ.'
ћу невесињску 2500 динара, а јамачно ће многи и мГ50ГИ дати много више од 5 пара. Овај бол ндше дечице према невољама Невесињаца треба да послужи као подстак и свима другима, те да се угледамо на њих и свуда прикупљамо ма и најмањи прилог и чим се прикупе веће суме да их одмах ши љемо онима, ради којих се ти прилози и дају. Тако угледајући се на своје другове у Београду, ученици и ученице варошких основнихшкола могли би се обратиги својим
': бор, јјкоји се бира сваке године на ј мосталцима. Према томе и кандидати, које је он предложио, све су његови лични начелни или пријатељи, а међу њима је и г. Ванђел Палшорић, турски поданик и неки Неша Андрејевић, абаџија, који се тога дана »про славио' 1 својим кесеџилуком Стога чим се г. Симић онако грубо изразио о предложеним кандидатима, ови људи напусте свечаност, а за њима оду и многи други отменији грађани, који нису дошли на ову свечаност, да се овде свађају и кавџе! лача и остали лепи обичаји, којисејМилић Симић остане ту са својим на овим прославама врше. ^ присталицама и они после изберу ј Домаћин је би г. Мита Милошевић, неки С вој одбор, у који је и он сам Јкоји се својски трудио да одговори 'ушао Ј својој домаћинској дужности, И до-1 Ко иакојеовако поремећена ђачка Паланка ' иста ' тек;, ° скла Д Н0 и Лепо, I свечаност и ометени збор новога одI док не дође на ред бирање одбора за , бора, дотадашњи одбор био је приНбобична Св. СавСКа ПрОСЛ- Ва јфонд сиромашних ученика. : премио лепу вечерњу забаву свето„Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!" , Тада по обичају устаде управитељ ' савску, за коју би било штета да Као по целом Српству, тако је јуче | паланачких школа, г. Јона Филино- буде покварена због Симићевих иси код нас овде у Паланци слављенј вић, и пошто је прво објаснио, даје ;пада. школски заштитник, наш велики на-: на реду бирање одбора, он предложи Зато и управник школа, г. Филиродни проеветитељ, Св. Сава. Али је ј кандидате. Ови кандидати били су повић, и стари одбор продуже стаова наша слава одвојила, она је била : угледни грађани, као г. г, Стева Кр- рање о забави, и око 6 час. у вече
Из народа
ПОДЛИСТАК
РУСКИ ШВШВШ АПУХЋИН Врати се у Петроград, из кога је до своје смрти ретко кад излазио; ту се понајлак опет преда своме песничком заносу. Али се ипак не одважи штампати своје песме било због тога што му јавност по његовим племићским особинама није била мила, а било најзад и због тога, што му се причињало да не може достићи својих идеала, Пушкина и Љермонтова, а по свој прилици и због једног и због другог узрока. Врло је ретко у овоме или ономе књижевном листу или коме повременом алма наху угледао света какав његов песнички састав, јер су по пра-
вилу само његови наЈповерљивији пријатељи могли завирити у његове књижевне радове с којима је из године у годину доста одмицао. Па и ови пријатељи живу су муку подносили док су у њега искамчили допуштење да по штогод смеју преписати од његових књижевних радова. Тако преписан његов књижевни састав врло се живо распростирао, те се може рећи да се ретко ко од ,,нештампаних" песника тако прочуо као што се прочуо и сувише скромни Апухћин. Сваки образовани Рус зна на памет бар дванаестак његових песама по којима га сматра за највећег песника своје отаџбине. Годином 1889. наступа у животу Апухћиновом на жалост кратко али двојако значајно доба. Дотле је био познат само
као лирски песник, а те се године огледао и на прози. Почео је писати роман из доба Николе 1. ; а за три године доцније јавиле су се три његове новеле: 1890. ,,из архиве грофиц? Д.", 1891. ^цневник Паје Дољског* и и 1891. „између смрти и живота. и Истина није допуштао штампање ни ових новела који ма су очарани петроградски кругови у којима их је сам писац читао, те су угледале света тек по његовој смрти 1895. године. По укусном књижевном стнлу, по словенско-француском пријатноме духу, по скоро ненадмашном хумору у овим списима Апухћин би се, не може бити сумње, и на прозноме пољу високо уздигао. Тада су се први пут појавили знаци оне болести којој је овај песник подлегао 17. августа 1893. године.
По својим кавикама виђао се само с оним људма који су к њему долазили, а одлазио је само тамо где су га жудно очекивали. Живот га није био навикао да на нешто тежи, да нешто тражи. Другови му по позиву пак, забављени својим пословима, нису нарочито тражили његово друштво. Због тога, и ако се Апухћин познавао са свима својим великим сувременицима, ипак се чешће дружио само са Тургењевом и Фетом; а само се овда онда у друштву састајао с Ћучевом, Некрановом, Шчебрином, Полонским, Мајковом, Достојевским, Островским и другим. Тако лични односи према њима нису имали утицаја ни на његов живот ни на његове књижевне цослове, те Апухћин и није припадао никаквој књижевној партији, већ само неговању