Male novine

Телефон Пере Тодоровића 136

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 2. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 238

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Јодинај 6 мес. I 3 мес. Г8 дин.ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година| 6 мес. |з мес. 40 дин.| 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: ГодинаЈ 6 мее. ј 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7 -50

]БР»ОЈ 3 ПАРА

ДКМАОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петих ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 83

К1.ШЕ 2НТЏ&6

Директор и власник II Е Р А ТОДОРОВИ1

1Е гЕТИ Ј0УВМД1

РОД. XVIII

Од 1. фебруара точиће се У ХОТЕЛ КАСИНИ ЧУВЕНО м САЛВАТОР ПИВО 8^ ИЗ ПИВАРЕ ШПАТЕН У МИНХЕНУ У флашама може се добити и код Браће Илића на Теразијама. Ово пиво само кратко време траје. САЛОН БИЋЕ ОТВОРЕН Павле Обрадовић.

сошегсјаих). УЈзШ1е 1оиз 1езјоиг5 сЗе 11 комесар железничке полиције у а '2 сЗи ша«п е! (Зе 4 а о сЈе Г ар- Београду; Милан Д. Недељковић, гез гпЈШ. бив. писар среза врачарског ; Кие <1и рппсе МИосће ргез 1е саГе Илија Пантић, бив. писан среза Га^агеуЛсћ.^ 22 колубарског, окр. ваљевског ; ДУ шан Димовић, бив. писар начелства окр. ваљевског; Сгојан

Е:Ј Ново 3

^ т Тш*

Николић, бив. писар среза пчињског; Алекса Д. Милојковкћ, бив. ПРОДАВЦИМА писар среза власотиначког; Миу УНУТРАШЊОСТИ хаило Рашковић, бивши писар Л/Г среза алексиначког; Радивоје Молимо све наше продав Влаховац бив. писар начелства це из унутрашњоети, да до 0 пиротског; Станисав Гоб.фебруаразакључнопошљу бовић бив п новац обрачун и ненродате ђевског . Ми лан Ђорђевић, бив. бројеве за месец Јануар. Јер п еза јадранског; Гаврило ко то не учини, лиет ће муј Дабић) бив . пис за ее одмах ооуетавити а Д.уг ; чевског и Ми - е х ћ бив оудеким путем тражити. Ј писат среза кључкоГ1 од којих Админ. „М. Н. се лица, према уверењима надУуУУТт ^ тТ ^ УУТТУ ^ лежних власти, — наплата није ... Iмогла извршити ј Наш министар финансија нека Чета деФидитлија ! изврши ово решење. ј 24 Јануара 1903. год. у Нишу Јјлександар с. р. Министар Финаксија

Врло лепа кућа за породицу са 6 ј ^ 23. броју Службених „СрпНово Е >-ј соба ' предсобљем, кухињом, купати- ј СКИХ Новина" ОД 30 Јануара ОВ. ј Милован Р. Маринкови* с. р [>-1 лом, две собе за млађе, верандом,; ГОД. ЧИТамо ОВО! '

[>=

~<ј У Кафани код староц. -'кмајдана ириспела у ПетакгЈи -<п 31. о. м. а ирког фебруаригЈ-<ЈУ Суботу почела свиратирИ -<] прва бечка Даменкапелак-1А у Недељу другог одпочећ)к-Јјточити и Салватор ниво. =3 п С поштовањем Стојан К Тодорови1? -3 29 -Ц 2? -/"V '/' V '/"/ V" .' V ' / / V '/"< /"'/ V V у""у V V V" I II I I II I I I I I I

I шталом и шупом за кола, кочиЈашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се искључују). Може се видети сваки дан између 11 и 12 пре подне п 4 до 5 по подне. Кнез Милошепа улица бр. 1 до Лазарегзиће-ве кафане.

! = Мајзоп ои Арраг^етеп! г>— ! Тгез ђе11е шаЈзоп роиг ипс 1атП1е [ЈИ ј а\-ес 6 рјесез, апИсћатћге, сиЈ51пе, [ ћатз, 2 сћатћгез роиг §епз с!е зег1>-1 у1се, \ г егапс1е, есиге е1 гетЈзе роиг

, И ово није ни први ни поМи Александар I, по милости следњи пут, да наше службене

Божјој и вољи народној, Краљ Србије. На предлог Нашега министра финансија, а по саслу шању Нашег Министарског Са

новине доносе овако ужасне ствари. Јер ово је збиља једна и страшна и ужасна ствар, да српски

вета и у договору са Државним народ оволике суме мора да Саветом, на основи тачке и. вати једино на попуњавање каса, члана 85, Устава, решили смо и ко ј е С у чиновници-лопови порешавамо : «Одобрава се Министру финан

сиЈа, да може из државне касе

харали и опљачкали. И, како рекосмо, ово је само један пример, а њих има много,

ј 7 ' *■ ]\ ј уоКигез, 1о§етеп(; роиг УоИигез, 1о§е.■,-м ~ ' теп1 роиг соићег, сопдиИез с!' еаи е1 | ес!ајга§е е1есШцие, евЈ ои а уепс1ге. I (Оп ехс1ие Г Јп1егтес1Јаге <1ез а§еп1

издати, а из партије на в.шред јмного више. »Српске Новине« не државне потребе за 1902. почешће украшавају своје ступгод. дин. 26.861.09 на попунујце оваким кобним указима, а оних каса, код којих су учинили покрадене суме, које се на овај дефиците: Милан Татаровић, бив. 5 начин попуњавају, често су мно-

ПОДЛИСТАК

Једко ЈХророчанетзо (историски роман из српске прошлости) књига II. (14) 6. „Збогом за навек" * Двадесет година доцније, на једном банатском спахилуку, моглисте видети једнога пуног, здравогстарца, избријане браде, обучена у обично чохано рухо, какво носе тамошњи богатији сељаци, где, с лулом у зубима, иде крај пуних кола сена, или седи горе на сену и одатле разговара влашки са својим радницима, који аргатују на његовом спахилуку. Тај старац — то је негдашњи

кпез српски Александар Карађорђевић. 7. „Смеде; свсна чета" Бурна времена увек избацују на површину гомилице свакој аких људи, којима обично ту нијеместо, и који се у редовним приликама често налазе дубоко у друштвеном талогу. Као год што се гавранови купе на мршу, тако исто разни пробисвети лете и искупљају се онамо, где се поремети друштвени ред, и где на једаред опасно замирише на крв. Тако се нешто слично десило и у Београду, приликом Светоандрејске Скупштине. Услед нереда и опасности, које су тада завладале, у Београд се бејаше скупила маса оружаних људи, који су подолазили како из унутрашњости Срб^ је, тако и са стране, и туда се врзмали, готови да послуже оној страни која

их прва позове и придоби^е за се. Овде у Београду нису имали велики избор. Једино могли су пристати уз народни покрет, и послужити либералној странци против њених противника, који су били још јаки и у добрим положајима. Оваки људи и иначе, увек иду уз оне, који нешто ново траже и доводе, и који стари ред и навике руше и обарају. Па тако је било и овде у Београду. Још одмах у почетку, ови људи стали су на страну Народне Скупштине, и сваки се дан скупљали око ње, наоружании спремни да је бране, помажући у томе београдске грађане, који су били главна заштита скупштинска. Али. када се доцније ствари уредише и супарништво између војске и Скупштине престаде; када се најзад и државни Совет

предаде Скупштини, онда мало по мало престадоше и ова скупљања оружаних гомила по сокацима београдским и грађани се опет повратише својим редовним пословима. Тада настадоше незгоде и неприлике за ове придошлице. што се бејаху скупиле у Београд са свију страна. То су управо били као неки добровољци, који су дошли с разних страна и за које се сад није знало шта ће управо с њима и куда ће их? Но, ту се сад нађе ^један човек, који се побринуо да створи лека за све ове неприлике. То је био познати Филип Станковић, Смедеревац, у то доба рачунат у највеће и најжешће Обреновићевце. (Наставиће се).