Male novine

Телефон Пвре Тодоровика 136

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 3. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 22Б

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10динај 6 мес. 1 3 мес. Г8 дин.| 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. [3 мес. 40 дин-1 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. 7-50

БРОЈ 84

ЕЈГ*ОЈ 3 ПАРА

кшне ттит

Директор и власник II Е Р А Т 0 Д 0Р0ВИ1

1Е РЕ 1 10УВМД1

ЦКНА ОГЛ АСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. Д.

РОД. XVIII

КУШАКОВИЋ« НЦОТЕКД

КОД СВ ЂОРЂА

ВРАЊЕ

уступила Јв стовариште, својих одличних саецијалитета за Аустрију, Угарску, Босну и Херцеговину великој дрогерији Кохмајстера Вудимпешта, за Београд дрогеријама Окановића, Јовановића и Суботића, за Бугарску Кости Стамболиву СоФИЈа и за Стару Србију и Маћедонију г. Ђ. Крстићу ааотекару Скопље. Препоручује најновија мерила чувених физичара Вагнера и Ваимана за мерење јачине: вииа, ракије, коњака, сирћета и нарочито млекомере Галактометре за одређивањс воде у млеку, које се мере у Бечу при трошарини употребљавају, а цена им је свима тако умерена, да их свака радња и кућа могу набавити. Поред тога велики избор плехани и стаклени иригатора са прибором, песарна, суспорзорна и сигмундови шприцева, утегд за мушке и женске по препоруци г г. лекара. Апотеца цод Св. Ђорђа. 34 ВРАЊЕ. ш

т т т т # М) љ "Ир ^дјјј ј ј ј ј ј^ ^јЈЈЈЈЈј^ ј ј^јјјј ј ј^ јјјјјјјј^ 4ЖНЗ& Мајзоп ои Арраг1етеп1

Од 1. фебруара точиће се У ХОТЕЛ КАСИНИ ЧУВЕНО « САЛВАТОР ПИВО « ИЗ ПИВАРЕ ШПАТЕН У МИНХЕНУ У флашама може се добити и код Браће Илића на Теразијама. Ово пиво само кратко време траје. САЛОН БИЋЕ ОТВОРЕН

31

Павле ОбрадовиЋ.

кукд жцж етлк Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, ИЈталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се искључују). Може се видети сваки дан између 11 и 12 пре подне п 4 до 5 по подне. Кнез Милошеиа, улица бр. 1 до Лазарешћеве кафане.

Тгез ће11е тајзоп роиг ипе ГатШе ауес 6 рјесез, апИсћатђге, сијзјпе, ђатз, 2 сћатђгез роиг §епз <1е зегујсе, уегапс!е, есиге е! гетЈзе роиг | УоНигев, !о§етеп1: роиг УоИигез, 1о§е; теп!; роиг соиђег, сопсЈиИез с1' еаи е1 ! ес1ајга§е е1ес1пцие, ез! ои а уепс!ге(; (Оп ехс1ие 1' Јп1егте(Иаге с1ез а§епсотегааих). У1бјђ1е 1оиз 1езјоиг5 с1е 11 а 2 с1и таНп е* с1е 4 а о сЈе Г аргез тЈсИ. ; Кие с!и рппсе МПосће ргез 1е саГе Г^агагеуЛс!). 22

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месецјануар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н."

КУпуЈедо књижиде ^ 1РГ0ВНЧК6 знјјгуге по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог шконта. Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиф ерант 26 ТЕРАЗИЈЕ.

Србија и /У1аћедонија У последње време запазили смо у руској штампи радосан обрт у оцени балканских прилика, где се Србији одаје заслужно признање и признају њена неоспорна права и непобитнн интереси. У такве појаве несумњиво долази и уводни чланак, који је изишао 30. јануара о. г. у угледном петроградском листу „Новостима". У том чланку пада прво у очи, што руска штампа почиње више не гледати кроз пристрасне бугарске наочари на наше балканске прилике, па према томе хладно, беспристрасно и праведно оцењује српско-бугарски рат од 1884.

ПОДЛИСТАК

Једко Дророчакстко

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

05)

7. „Смедеревсна чета" Он прикупи око себе све ове оружане људе и састави од њих једну нарочиту чету, којој је био задатак, бајаги да чува безбедност Београда, и да буде заштита народним људима од подмуклих нападаја, који су могли доћи ма с које стране. Па како је сам Филип био Смедеревац, а и у четиЈе било доста људи из Смедерева, то неки прозову целу ову дружину „ Смедеревска чета и . Та Смедеревска Чета, под командом Филиповом била је управо друга полицијска власт у Београду, и често је радила на

своју руку, оно што ]е она сама хтела и умела. Полицијом је тада управљао Јоца Белимарковић, а врховни заповедник и војске и полиције био је сам Сгевча Мијајловић, потпредседник скупштински. Али, Филип Станковић као да нијо много вермао ни њине заповести и често је предузимао кораке који су стварали велике неприлике и влади и народној ствари. Ми ћемо овде испричати само два случаја, од којих је један испао повољно, а други врло неповољно за Ф. Станковић. 8. Енглесна заионитост. С тога, што је било необично време, Београд пун свакојака света, а сваке ноћи дешавају се кавге и сукоби, полиција изда наредбу: да сви грађани, који ноћу излазе у варош морају носити упаљен фењар са собом, иначе ће их полиција сматрати

као подозриве и хапсиће их. Енглески вице-консул Даиљ наравно није знао за ову наредбу полицијску, и ноћу, у очи Бадњег-дана изађе у варош без фењера. Стража га с тога заустави и као непозната хтеде га одвести у полицију. Енглез се правдао, да није знао наредбу и казивао је своје име. Али стража га није лично познавала, изамоли га да с њима пође до првога кварта. Оду до Гарашанинове куће и ту се увере да је ово заиста енглески вице-консул, као што се и правдао- Стражари га ту замоле за опроштај и испрате га до његове куће, да га не би други ко дирао. Сутрадан, управник полиције, г. Ј. Бели-Марковић оде Даиљу да му се извини за синоћни непријатан скучај. Но Енглез не само да се није љутио, већ упути писмо на г. Гарашанвна, у

коме црилаже један дукат, с молбом да се тај новац подели оним стражарима, који су тачно вршили своју дужност. У писму г. Даиљ вели, да он не само што нема ништа против тога, штога је стража зауставила, већ баш напротив, похваљује ту ревност стражарску, одобрава тако строго поступање и шаље стражарима један дукат напојнице. Сем тога он обећава да ће издати наредбу свима енглеским поданицима, да се строго придржавају наредаба српских полициских власти, а ко то не би чинио, нека само њему јаве. Овако се повољно завршио овај сукоб с енглеским представником. Али није тако глатко могао проћи случај који се десио с г. Гарашанином. Он је имао сасвим друкчије последице. (Наставиће се). —