Male novine
ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. | 3 мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4'5о д.
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година! 6 мес. |з мес, 40 дин.ј 20 дин. 10 д.
ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес30 кр. | 15 кр. I 7'5о
Директор и власник МЕРА ТОДОГОВИЂ
1Е РЕТ1Т Ј8ШШ&.
К1Е1НЕ 2Е1ТУМ0
БРОЈ 49
Телефон Пере Тодоровика|Ј36
БЕОГРАД, УТОРАК 18. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
Телефон уредништва 226
ЦЕНА ЛЖСТУ:
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 и. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
РОД. XVIII
Кародка Дакк а
ПРИВИЛЕГОВАНЕ НАРОДНЕ БАНКЕ КРЛЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
биће 1-ог Марта 1903 ће године у 9 сати пре подне у згради Народне Банке. ДНЕВНИ РЕД: 1.) Извештај Управног Одбора о раду, и полагање рачуна за 1902 год. 2.) Извештај надзорног одбора 3.) Одобрење биланеа и радње управног и надзор ног одбора за 1902. год. 4.) Нредлог о подели добити 5.) Акт Миниотаретва Народне Привреде по акцијама, на које друга уилата нијје на време подожена. 6.) Предлози акционара, ако их буде поднеоено по пропиеу отатута (чл. 66.) 7.) Бирање три члана за управни одбор 8.) Бирање два члана за надзорни одбор. Акционари који желе да учеетвују на овом збору, треба да иоднесу своје акције, као и друге иеправе где и оне требају, најдаље дееет дана пре збора, дакле до закључно 18-ог фебруара ове године, и то : У Београду Народној Банци, одељењу за зајмове на залоге и оетаве. У унутрашњости новчаним заводима. Пооле дана, кад ее збор закључи, може сваки акционар своје акције (и оетале њима приложене исправе) на повратак признанице узети натраг, онде, где их је положио. На оенову члана 25. ж. закона о Народној Банци напомиње се, да је код суда тражено унвдптење акције под бр. 13264. Л'§ 1790 Гувернер Народне Банке Београд 27. Јануара 1903. 25 Тих. Ј. Марковић.
Магко 5. Ре1.гоп1уе^Ј1Сћ ТаЈИеиг роиг ћоттеа Кие Ргтсе М1сће1 31. а Гћоппеиг <1е рог<:ег а 1а ооппа188апсе (1е 8ез ћопогбз сћеп<;8< ^и'П 1Јеп(: к 1еиг зегујсе, роиг 1а 8а18оп ргосћајпе-ои^ге ип ^гапсН сћојх с1'6(:о1Те8 &апса18ев е1 ап§1а18е8 (1е <;ои <:е поиуеаи^ е1е^ап!;е8, Ц) с1е ргетјбге ^иаШб.е*: роиг 1:ои<:е енрбсе <1е со§(:ите8 „1а соире'@ рап81еппе". Л а еп^§е а се<: е!Ге(: ип 8р<зс1аНз1е ауап! 8 шу 1 1ев<@) соигз к 1'Аса<36т1е ргоГе88к>ппе11е <1е8 1а1Пеиг8 а Раг18. Керопс1ап1; ајп81 аих (1е81Г8 зоиуеп! ехрптез раг 868 ћопо- ■ г§8 с -Иеп1;8 И сгој Ч роиуоћ 8е гесоттак<1ег 1:ои1: рагИсиИегетеп!:; а 1еиг ћГепуеШап1:е сопИапее. 45
-Л;
Наша добра и нежна мајка
пресели се у вечност данас 15. фебруара. Јављамо ову тешку жалост нашу својим сродницима, пријатељима и познаницима. Синови : Жиленко Ђ. Поповић, прота окр. ужичког, Страхин Ђ. Поповић, адвокат и нар. посланик.
ШјЈНСШР Шмтт Марковкћем, о маћедонским реформама. О том разговору поо маћедонским реФоржама менути лист доноси овај изве-
Бечка »Н. Сл. Преса" донела
штај Српски
министар преседник
;је у свом броју од недеље, 16. г. ђенерал Димитрије Цинцар | фебруара, разговор једнога сво- Маркввић био је љубазан при| га сарадника с министром пред- мити у Веограду једнога нашег ! седником ђенералом г. Цинцар- сарадника и с њим разговарат*
ПОДЛИСТАК
Дророчанатво
(историсни роман из српске прошлости)
књига И.
(3°)
13. Влашно село. Знајући, да ће туда нроћи српска депутација, Капетан Миша био је поручио, да надзорник с његове мушије изађе пред српску депутацију, да је одведе на тај његов спахилук и да је ту добро угости и почасти. И доиста, по заповести Капетан Мишиној Предић замоли и иозове депутацију да сврате на имање Капетан Мишино и да се ту мало одморе в господеки прочасте. Нек* члановм депутације, а
нарочито Јова Илић , одупирали су се томе, говорећи да они нису дошли у Влашку да се часте по Капетан М ншним спахилуцима, већ да иду књазу Милошу у Букурешт и да свршују народни посао за који су и послани. Али други депутирци били су за то. да се не одбија ова почаст, коју им нуди сам председник Народне Скупштине, и тако су најзад одлучили, да сврате на спахилук код Капетан Мише где су били царски дочекани и почашћени. Интересно је било видети, какав је утицај на Србе учинило једно влашко село, и то је појава, која заслужује да нарочито буде записана. Елем, ствар је текла овако: * После дугих спорова, депу тирци се најзад сложе и сви за-
једно крену се на спахилук Капетан Мишин. Већина депутираца били су људи из народа, који су навикли на слободан сељачки живот, и који су знали како живи српски сељак у Србији. С тога, чим су наишли на Капетан Мишин спахилук, прво су били изненађени величином тога имања. Човек са спахилука, који ихје водио, показивао им је где су међе и докле хвата атар ово га имања Капетан Мишинога, и они су се веома зачудили, да овде један човек може имати тако ведико имање. Још више су се зачудили, када су видели богате дворе и конаке Капетан Мишине на том његовом имању, Па још кад су ушла унутра у конаке и видели оне богате намештаје и сјајне наките, није било довољно
речи да се нахвале тих лепота и тога богатства господскога. — Баш је то лепо и красно, кад човек има тако велико добро, и уме тако господски да живи на њему. Благо земљи где има оваких газда и богаташа говорили су депутирци. — Тек кад ово човек види, онда знамо како смо ми у Србији мали, сиромашни и немоћни! Где ти код нас има овакога газде и богаташа? — говорили су једни. •—■ Е, па ми смо још млади и нови; ми смо, што но реч, јуче постали, па није ни чудо што нам је све мало, јадно и сиромашно. Боже здравље, док и ми мало процарујемо, па ће и код наС бити оваких богатих љуни и ове леиоте! — тешили су се скромни српски домаћини. (Наста»ике ее).