Male novine

I

Тедефон Пере ТодоровЛа 136

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 24. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 228

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I з нес. »8 дин.Ј 9 дин. I 4 - 5о д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. јз мес. 40 ДИН.) 20 ДИН. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. | 7-50

I »I 'О! © ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Цетит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари брсј 10 п. д.

БРОЈ 54

К1ЕШЕ 2Е1ТЏН6

Директор и власник П Е Р А Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј011ВМ41

РОД. XVIII

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 5 м а р т а закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец фебруар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. Д. Н." > V V 1 V V V V У V У V V-- V У

24.000 .Динара у влату Џ# # Ш или У СУМАМА ОД ПО ^ 12.000 Динара дају се под интерес на непокретно имање. Имање треба да је у средини вароши Београда. За услове и остале погодбе обратити сс г. Јован \Ј Стојанови"ћ\Ј, адвокату овд., са канцеларијом у Краља Милана улици бр. 30. — Теразије. 36

•Ф" -Ф" -Ф» -Ф* «Ф» » УС—-«-»—--д>- »о,.,, . $, .1 4 или стан §$► —

Маћедонска агитација нистарства Даневљева. Оно је с и рефорже ^ едне стране п Р ин Уђ ено да ис -

пуни вољу великих држава и • да предузме строге мере против Поводом скорашњих гласова маћедонске агитације и против Врло лепа кућа за породицу са 6 ј о бугарској министарској кризи' маћедонских комитета, а с друге ^ 3 Д т^ е !|, Ј петроградске Новости донеле мора да води рачуна о захтесу овај чланак: : вима јавнога мишљења. За то По гласовима који стижу, у ни Ј е ни шта чудно што се ото Бугарској је настала министар-1 манска Порта непрестано жали ска криза због маћедонског П и-| великим Државама на „двогубу тања. Цанковистичко министар-' ИГ РУ Кугарске. к Таква двогуоа ство обећало је својим бирачима; иг Р а нес У мњиви ј е ресултат саконачно решење маћедонског Д ашњега стања на Балканском

лом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном иисталацијом. Иста се продаје (агенти сз искључују). Може се видети сваки дан између 1 и 12 ире подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милошева улица бр. 1 до Лазаревићеве кафане.

Ма1боп ои Дрраг1степ1 Тгез ђе11е та1зоп роиг ипе ГатШе ауес 6 Ршсез, апНсћатђге, сиЈзте, ђатз, 2 сћатђгез роиг депз с!е бегујсе, уегапЈ«, есиге е! гет15е роиг УоИигеб, 1о§етеп1 роиг уоЈШгез, 1одетеп!: роиг соиђег, сотЗиИез <1* еаи е1 ес1аЈга§е е1ес4г1.д,ие, ез4 ои а уепдге (Оп ехс1ие Г Јп1егтес11аге сЈез а§еп1 сотетаих). ШбШ1е 1ои5 1ез јоигз с1е 11 12 с1и таИп е1 сЗе 4 а5 сЈе Г аргеб гшсН. Еие с!и рппсе МИосће ргез 1е са!е :ЕагагеУ1(:сћ. 22

питања у корист Бугарске, а уз помоћ Русије. А како та обећања до сада нису испуњена, то је јавно мишљење у Бугарској од^

полуострву Необична готовост Портина не само да прими и изврши предложене јој реформе, но и да их

лучно устало против владине | прошири на вилајете Румелије и

политике у маћедонском питању. Тиме се и објашњава тобожња министарска криза у Бугарској. Али у последње време с Балканског полуострва стижу толике разнолике вести, да ваља веома обазрив бити и према вести о бугарској мигшстарској кризи. У осталом се не може порећи да је веома тежак положај ми-

Епира, изгледа многим органима јевропске штампе сумњива. Напомињу да је после јерменских нереда Порта исто тако драговољно пристала да изврши наметнути јој пројекат рефорама, али да није извршила ни једну од тих рефорама. То се може десити и сад. А ако реформе не буду извршене, онда да ли се становништво може уздржаги од

устанка или боље да ли се може уништити маћедонска агитација, с којом бугарска влада ни сада не може изићи на крај? Одговор на то питање може дати само будућност. По себи се разуме, да се и сад, као и пре, у јевропској штампи чују обични прекори јевропској дипломатији. Али се при том заборавља, да су за време међународних криза недовољна срества којима располаже дипломатија. А ако место обичних срестава мирнога убеђивања дипломатија прибегне претњама, принудним мерама, онда самим тим испада из своје улоге. Енглеска и француска штампа оптужују Германију што су захтеви, учињени Порти, били толико скромни. Између осталога она се позива на ту околност, што је германски посланик у Цариграду први сазнао о пристанку Портином да прими и изврши реформе. Истина, Порта је у том питању радила са знањем и по савегу Германије; врло је вероватно да Порта не би тако брзо пристала на реформе, да јој то није журно саветовао германски посланик. За то не треба осуђивати Германију, већ на против изјавити јој благодарност за њену потпору у таком питању, у ком се њени интереси ни из далека не слажу с интересима других држава. Што се тиче извршења обећаних рефорама, више разлога има надати се, да ће оне бити

ПОДЛИСТАК

Једко ЈХророчакетво

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(35)

14. У Букурешту Кнез Милош био је добре воље, и за ручком се пријатно разговарао с влашким бојарима и пецкао их за њино велико господсто и издвајање од народа. На то ће један од бојара приметити, како је јуче изблиза посматрао српску депутацију и уверио се, да они људи истински и из свег срца воле и уважавају кнеза Милоша, и кад му викну »живео«, онда се види да то из душе потиче, и да му истински желе свако добро, и радују се и једва чекају да га што пре одведу у Србију. — Па ми Срби не умемо много да се претварамо. Кад кога

волимо, ми га баш онако својски, срдачно волимо; исто тако кад кога мрзимо, ми то не увијамо много и кажемо му отворено. Тада ће један од бојара рећи, даје заиста чудно, како је кнез Милош могао толико задобити љубав целога народа свог. Мора бити да је употребљавао неке особите вештине зато? Кнез Милош смешио се на овака мудровања влашких спахија, али им у први мах не хтеде ништа рећи. Но они продужише тај разговор, и најзад један од њих замоли кнеза Милоша отворено, да им каже како је он могао привезати народ за се? — Нећу то да вам казујем; у опште није згодно да ја с вама о томе говорим. — А зашто није згодно? Зашто то не би било згодно? навалише запиткивати влашки бојари. — Па није згодно за то што

сте ви влашке спахиЈе. — Шта смета то што смо ми спахије?! Није то никаква сметња, ими вас молимо да нам то кажете. — Бојим се неће вам бити право! Може вам пасти криво, ако вам рекнем истину. а нема никакве нужде да о томе морамо говорити — одбијао их је кнез Милош. Но Власи навалише и живо су молили кнеза да буде искрен према њима и да им ништа не крије. — Добро — рече кнез Милош — кад сте толико навалили, онда ево да вами кажем све па како буде. Није никаква мајсторија и нека особита мудрост, што мене мој народ воли. Ствар је сасвим проста. Волим ја народ, па воли и он мене. Ја сам искрен према њему — па и он према мени. Поглавито, пакмене народ воли с тога, што га браним од таквих људи какви сте

ви влашки бојари и спахије. Им а ли смо и ми у Србији такве муштерије, који су хтели да буду спахије, и дк имају своје спахилуке, овако као ви овде у Влашкој. Али то нисам дао ја. И зато ме ето моји Срби највише воле. Тада га један од бојара упита: шта би он радио, кад би случајно постао кнез впашки? — Ја бих прво уништио спахилуке, а неке од ваших спахија просто бих повешао. Кажу да је кнез Милош баш поименце споменуо које би влашке бојаре обесио. Бојари су окретали на шалу ове речи кнез Милошеве, али, веле, да су их добро упамтили, и да су доцније о томе често међу собом говорили и кнеза Милоша с дубоким поштовањем спомињали. Бар тако се прича о целом овом догађају. (Наставиће се).