Male novine
Телефон Пере Тодоровж1а 13С
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 20. МАРТА 1903. ГОД
Г^лефон уредништеа 226 Ш-ик ОГЛАШМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред го ц. л.
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај. 6 мес. I 3 мес. 18 дин .Ј 9 дин. I 4-50 д.
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај б мес. јз мес. 40 ДИН.Ј 20 ДИН. ј 10 Д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. ' >:опис.и се не враћгју Стан број 10 п. д.
ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | "7-50
Директор и власник П I Р А Т 0 Д 0 Р 0 В И И
кшме ттш
1Е РЕТ1Т Ј0УВИА1
БРОЈ 78
РОД. XVIII
ф ФЛАША ВОДЕ САМО 35 ПАРА ДИН. ф
кавигчка
Главно Стовариште Нод г. г. Рлише ДндрејевиЋа и Брата У БЕОГРАДУ — ВАРОШ-КАПИЈА
За ^ценско одело ф ф ф Из првих светсг(их Фабри^а ф ф У ЈЕДНОЈ БОЈИ метар по дин. 1,70, 2,2,50, 2,70 3,— 3,20, 3,50 4,—, 4,50, 5,6,— 6,50 до 10,-. ДЕЗЕНИРАНИХ метар по дин. 1.30, 1,80, 2,90, 4,—, 4.50, 5,—, 5,50, 6,— до 8,— и са ПРУГАМА метар по дин. 3,50, 4,—, 5,50 и 6,— дин. ■#» Прибора украса за израду женског одела, као : ф Свиле, апликадије, кроазе, Ф \?лордина, д^гмета за $црас и т. д. ДОБИЛА ЈЕ У ОГРОМНОМ ИЗБОРУ Мануфактурно платнарска радња Ш ЈШилошебића и Жолт* Ш пређе БранцовиЂ и §^лј<ови11 Београд, Кнез Мих. ул. бр. 31. На захтев п. муштерија из унутрашњости шаљемо мустре бесплатно, а сваку и најмању поруџбину извршујемо танно и одииах. 82
ПРОДАЈА НА ВИШЕ: Сто Флаша од једнога литра 49 динара
У главном стоваришту и у свима бакалницама кошта ЈЕДНА ФЛАША 55 ПАРА ДИН. Празне флаше примају се по 20 пара дин. Аранђеловачка конзорција.
ф СТО ФЛАША САМО 29 ДИНАРА
смо о томе добили и из Беча и из Будимпеште, у оба ова центра аустро-угарске монархије живо се ради на томе, да се из Србије дозволи у Аустро-Угарску и увоз лакших свиња, 120--»-140 килограма од пара. Ако би Аустро-Угарска и пристала на тај захтев свошх трговаца и потрошача меса, ге до-
Једна опасност Услед оскудице у стоци на западу, наш овогодишњи извоз сточни добио је необичне размере, те је и то један од главних узрока овој необичној скупоћи и у целој Србији у опште, и у Београду посебице. Од седам-
Ш Оп с!оппе а 1оиаае ипе ђеНе таЈзоп, р; ^ . Џ бИиее аи сош <Је 1а гие Зтппа е1 ПоиђИсћта 32 \'1б а У1б <1е 1а „Сго1х|^» Коиде". Р Г,'арраг(;атеп1 бе сотрове ае 31Х ећатђгез е! ипе апИсћатђге ауес с!е рое1еб <Је 1шепсе, <1еих еп4гееб 1Јп боШетпп ауес сшзтћ <1еих|б!» сћатћгеб е1 ипе ба11е а тапдег е1 1г01б сауеб. |§^ Г)апб 1а соиг ипе таЈзоппеИе ауес <1еих сћашћгез роиг 1е зегу1се> |8|* ипе ћ1апсћ1ббег1е агес сопдии Ипе јоН јагсНп. Бит1еге е1ес1п^ие <Јапб|Ц» 1ои1е 1а та1бОп. Мг. 1е ћагоп Наутег1е бесге1ајге <1е 1а Бе§а1о1п <ГАи"Ц^ 1псће—Нопо'г1е ћаћИаИ се! арраг1етеп1; ауап1 боп с1ераг роиг Но11ап<1е
-1 , 1 Ц НАООУЛМОУ1С е1 (И1НА1ћОУ1С § ^ 87 гие рппсе М1сће1. ^
<&!>&> ©|сЗ> $»!&">
Посластичарској радњи ЦОсифа Пантеаоћа ПОТРЕБНА ЈЕ ЈЕДНА ГОСПОМЦА ЗА ДШВ и ДђЛ ШЕГРТА ИЗ ДОБРЕ КУЋЕ 98
Дагжетар ФармацжЈе нежењен, са добрим сведоџбама, може одмах добити место У КРАЉ. СРПСКО ДВОРСКОЈ АПОТЕЦИ Мијаипа Викгорови*а БЕОГРАД — ТЕРАЗИЈЕ 101
десетих година на овамо никад није била на штајнбрушкој и пештанској пијаци тако висока цена српској стоци, као сада. Свиње наше продају сепо 68—70 кр. кило бруто. Сасвим је природно што су наши трговци извозници похитали да се користе овом приликом и они се њоме у пуној мери и користе. Али толики нагли и велики извоз умањује готовину у нашој стоци и изазива несразмерну скупоћу у самој земљи, те од једне вајде имамо две ве| лике штете. Већ само прва штета, јако и несразмерно умањивање наше сточне готовине био би велики и заповедни разлог, да се помисли како би се и на који начин ограничио извоз стоке без штете и по произвођаче, и по трговце извознике, и по саме интересе земаљске. Али покрај тога разлога постоји и овај. До сада је за из воз наших свиња било утврђено да се оне могу извозити само тако, ако имају прописну тежину. Та је уежина била одр(?ђена на 260— 262 кила од пара свиња. Међу тим, у Бечу и Пешти је оскудица у стоци толика да, ако смемо веровати извештајима које
зволила да се из Србије извозе и свиње у тежини од 60—70 килограма по комаду, Србија ни у ком случају не би ни смела ни могла дозволити извоз и свиња тако лаке тежине. Истина, то би било мало незгодно по трговце извознике и произвођаче, јер се не би могли користити добрим ценама и за лаку робу. Али је та корист тренутна и привремена, а много су јаче и теже, управо недогледне и ненакнадне штете, ако би се такав извоз дозволио. У том би случају сва наша сточна готовина била извезена, па чак и свиње које служе за приплод. А таким извозом Србија би, због тренутне користи, за дужи низ година остала без тога свога важног извозног артикла. И докле би сад у овој оскудици на горњим пијацама, онаким извозом имала доста велике користи, она би после оскудицом у стоци на своме дому за дужи низ година била на чистој и огромној ненакнадној штети, јер би извезла сву своју готовину у стоци те се не би могла ни пара једна више унети у земљу. За то је од преке и неодложне потребе да се у том погледу што пре учини што треба и да се