Male novine
Тедефон Пере Тодоровика ЈЗС
БЕОГРАД, СУБОТА 22. МАРТА 1903. ГОД.
Телефон уредииштва 226
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година; 6 мес. ј 3 мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година! 6 мес. јз мес. 40 ДИН.ј 20 ДИН. ј 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. ј 3 мес. 30 кр. ј 15 кр. [ ' 7-50
ОР »ОЈ' е, ПАРА
ЦРНА »ГЛ деИМА ИРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д, ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 ц. д, ВЕЋИ ОГЛАСИ И0 ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА х д. Рукописи се не враћају Стари број Iо п. д.
БРОЈ 80
КШМЕ 2Е1Т1Ш6
II
Директор и власник Р А Т 0 И 0 I* 0 I! М 11
1Е РЕТ1Т ЈОУВМа
РОД. XVIII
$ ЦЕНЕ СУ ВРЛО ЈЕВТИНЕ И УТВРЂЕНЕ &
О X н < 2 0 ш из
ОЈ < 3 00 и н X < ГО < X м сх н и
ЗА I Каступају% аезок^
добила је најмодернијих штофова за жен ска о дела у ве ликом и ванредно лепом избору, ^као и нарочитих тканина за костиме
I
ПОМОДНО-МАНУфАКТУРНА РАДЊА
јој души ни толико места, колико су нашла далека дивља нфричка и азиска племена. И место помоћи, Срби су у отоманској царевини трпели и подносили, па и данас трпе и подносе патње, какве никакав живи створ није подносио. Управо, они су били иа су и сада изложени горим и тежим мукама, но свака стока, нарочито у скопском вилајету, где су обесни, разуздани и размажени Арнаути најмногобројнији. Свако службено а пријатељско и мирољубиво заузимање Србије код Турске да се томе и такоме злу, од кога пате наша браћа у отоманској империји, нарочито у косовском вила^ету, једном учини крај и да им се створе колико толико сношљиви услови за живот, разбијали су се и остајали без икаква успеха
И Ш
6
г/СЛчЕи скоро
пес
н:ши-
109
Б Е О Г Р А Д
* *
КРОЈАЧКА РАДЊА 5Р1Т.1 1. Н1 —):- КОД ТРАМВАЈСКЕ СТАНИЦЕ, ТЕРАЗИЈЕ ДОБИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗБОР Енглеских и нрииских модерних ШХОФОВА за наступајућу сезону и израђује по најновијој фазони по врло умереној цени сва одела. Како радња повлачи робу непосредно из првих <Р*> светских фабрика, то смо у стању услужити грађанство најсолиднијом робом и најумеренијом ценом. Наша је радња постојала 20 година код Велике Касарне и за то време сгекла је најбољег гласа код својих муштерија, па ће се трудити, да и у будуће своје п. п. муштерије најбоље задовољи. |рлТ ИЗРАДА СОЛИДНА, ПОСЛУГА БРЗА И ТАЧНА (С су
Догађаји р Старој Србији Годинама се у српској штампи писало и јевропскоме јавноме мишљењу износило, какве патње и невоље трпе наша браћа у Старој Србији од обести арнаутске. Све се то радило, да би се образована, цивилизована и „милосрдна" Јевропа заузела те да
се прекрате патње наше браће, да им се побољша судбина и стекну право и гарантије за миран и безбедан живот, у ком би прегли да постигну савре мени напредак у сваком погледу. Али је Јевропа била и глува, и слепа и нема. Она, коју су српске груди толико времена браниле и одбраниле од османске поплаве, није за тај бедни и јадни српски народ нашла у сво-
рећ ве тврдоглавости и немарности Турске. И док је Србија чинила дипломатске преставке, док је Турска по њима давала разна ласкања и пуних нада обећања, која никад нису извршивана, српско је племе немилице тамањено, а „милосрдна" и „човекољубива" Јевропа све је то мирно гледала, као да се коље и истребљује какво пиле а не читав један народ! И тек кад су агитације маћедонских комитета, потпомагане, како је сада утврђено, и из службене Бугарске, и кад су осионост и насиља арнаутска дошли дојтле, да би се Јевропа могла и ; морала озбиљно кренути из свога јгрешнога дремежа и немара, тек |се тада покушало да се у само ! три вилајета јевропска уведу не' какве вајне реформе, којима би се бајаги олакшала судбина јаднога хришћанског народа у тим покрајинама турским. Чим смо за њих сазнали, ми смо одмах о тим реформама ка зали своје мишљење; рекли смо да ма како да су недовољне, : ипак би оне биле знатан бољитак и основа за даљи напредак, ако Турска озбиљно прегне да их изврши и ако се Јевропа постара да добије гарантије за њихово извршење. И Турска „уводи реформе," а српско племе у отоманској царевини и даље пати, у Маћедо нији од бугарских комитета, у Старој Србији, нарочито у скопском вилајету, одАрнаута. И на једној и на другој страни опас-
ност подједнако велика по срнско племе. И док у правој Маћедонији и има некакве наде да се стање наших саплеменика може бар у неколико побољшати, ако не сасвим поправити, дотле у Старој Србији оно је неутешно, јер, за Бога, „Арнаути не пристају на реформе!" Арнаути не пристају на реформе и за то оволики јади, оволике невоље оволике патње, оволики покољи и оволика крвопролића! Ни деца томе не верују нити могу веровати. Ми смо о арнаутском питању и често и много говорили. Не може нам се пребацити да смо икад били себични и пристрасни. На против, излагали смо се непријатностима да нас називају туркофилима. А што смо писали, говорили и предлагали, чинили смо једино у интересу б ©збздн«ст« наше српске браће у Турској, без икакве помисли на стварање нереда у њој и на каква завојевања, и у рођеном интересу турске царевине, јер би и њој и нама најбитнији интереси налагали да живимо у добром суседству и пријатељству и да наши саплеменици у Турској добију трајне и обезбеђене услове за миран и безбедан живот и напредак. Нисмо послушани, а требали смо бити послушани. Од тога ће несумњиво само Турска имати | чисте и ненакнадне штете и гуј битке. Повлашћивани и мажени, Арнаути су бивали све обеснији, све осионији, све разузданији. Догађаји су се развијали и заошијавали све даље, и мимо вољу отоманске Порте, чега свакојако не би било да је послушала и примила наш српски глас и искрен савет. И место да влада догађајима и Арнаутима, Порта се^нашла збуњена и скоро немоћна, јер н еодлучна пред свима тим догађајима, који ни пошто не иду нити могу ићи у корист њених интереса. Арнаутска „опозиција" „реформама" трајала је и развијала се све даље. Место да је одмах предузела најенергичније мере против и најмањег покушаја про тивљења увођењу и оваких недовољних рефорама, какве су за солунски, скопски и битољски вилајет од Јевропе декретоване а од Турске усвојене, Порта је пустила да разни утицаји и непромишљен ост чине и учине своје, докле ни је дошло до овога стања, какво видимо данас.