Male novine

жење и нашега листа и то у свему овако и на овај начин, к.ао што је то сад учињено с »Одјеком«. Па и ако је то »животно питање целокупне штампе« нико онда није хтео ту ствар начелно претресати, нити о њој говорити. Сви су листови забеле жили факат, да је обустављено излажење „Малих Новина", а ни један се од њих није упуштао у расправљање питања, да ли је начин обустављења био правилан и на закону основан. Шта више, многи су листови осећали радост што су »Мале Новине" престале. Од куда сад, кад је »Одјек« обустављен, „М. Журнал" налази да је то „животно питање целокупне штампе", а пре неколико година није налазио за вредно ни да мисли о тој ствари?! Ето, то је питање заиста од интереса. Ако онда нису постојали извесни садашњи листови, постојао је „Мали Журнал", па што он није расправљао то »животно питање целокупне штампе«! Одговор је и прост и јасан. И ако се то питање тицало све штампе, оно онда није претило да покоси ни „Мали Журнал" ни остале листове, па нису хтели њиме ни забављати се. „Мале Новине" су престале, и то је за њих било довољно. Данас већ друкчије стоји ствар. Прилике су такве, да та судбина може постићи и „Мали Журнал ' и сад му је то „животно питање целокупне штампе". А да се данас десило „Малим Новинама" оно што им се десило пре неколико година и што се сад де сило „Одјеку", онда то ни сада не би било „животно питање целокупне штампе." Ето какав је „Мали Журнал" и његова братија. Њима је животно питање само оно што се непосредно гиче њине коже. Такви су били вазда па су такви и сад.

ј Из народа | Објава. Према одобрењу господина ' министра народне привреде, од 7. марта о. г. ГТВр. 4237. Управа Школе ;за винодеље и воћарство продаваће ј из школског подрума 30.000 литара, ; вина почевши од 1 хл. па на више, ! по цени од 40 дин. хл. црног и 35 ј дин. хл. белог вина од калемљене ! лозе, а по 30 дин. хл. црног вина од | сората лозе које непосредно рађају. ј Сем горње продаје управа школе проЈдаваКе и 3.000 лит. ракије јавном |лицитацијом на дан 19. априла о. г. ј пред гостионицом „Гранд Хотел" у ! Неготину почев од 8 часова пре појдне до бчасовапо подне, ито: шљи\ вовице од 18 гради 215 лит. од 1900 } год., комове ракије од 19 гради 600 лит од 1900 год., комове ракије од 119 - 5 гради 1.400 лит. од 1901 год., јкомове ракије од 15 - 8 гради 785 лит. од 1902 год.

ТЕЛЕГРАМИ (11. Април) Маћедонско питаше Цариград. Према добијеној наредби, италијански посланик Маласпина пот-

на истинску автономију Маћедоније у корист Бугарске, т. ј. да се уведе бугарска власт. Разуме се, Аустрија

матски кругови једнодушно су уверени, да је понашање руског консула не само у сваком погледу било ко-

на то ни,]е могла пристати, јер се|ректно, но и безусловно потребно. такво решење питања не слаже с|Да су Арбанаси били продрли у ва-

намерама Маћедонаца. Гроф Голуховски је творац рефорама, које значе дипломатску победу Аустрије. Ја не знам какве су руске жеље, али могу

рош, свакојако би дошло до великих изгреда. Шчербина ни мало није страховао за свој живот, кад је саветовао енергично сузбијање напада,

рећи да то неће зависити од жеље*-— што је у осталом било и из Цаједне једине велике силе, која би > риграда наређено, — и његово заухтела користити се политичким ста- ј зимање било је сасвим потребно с њем. Аустриска влада будним очима; погледом на безбедност хришћана у прати догађаје на Балкану и нсће' Митровици, и имало је жељени успех. дозволити такав обрт. Аустрија у Што се том приликом десио атенсвојој политици није усамљена; пс- тат, који га је стао живота, нити је

стоји аустро-немачки споразум, који допуњује аустро руски споразум. Нема опасности од устанка Вугара. Покрет међу Бугарима израз је очајања, јер нису задовољени решењем питања какво се хоће. Нема никаква разлога да се верује да ће бити рата између Бугарске и Турске. За такву поставку нема никаква Јразлога то, што турска гхрема устаницима не поступа с крајном строгошћу. Ја не верујем да Турска не може енергично поступити према револуционарима, али ми се чини да она за то нема потребне воље. Цариград. Осим већ јављене мобилизације 24 малоазиска редифска ба-

помогао је у Јилдизу и на ПортиI.

таљона заскопски вилајет, наређено

кораке посланика Калича и Зиновјева. је.да се за сада позову 6, а по по

могао он нити који други предвидети, а могао се десити и у којој другој прилици. — Ивесне изреке и писмене изјаве, који неки листови приписују Шчербини и које су управљене против Аустро-Угарске, у дипломатским круговима у Цариграду сматрају као измишљотину и клевету. Несрећна судбина Шчербиве, чију су високу интелигенцију и способност познавали и ценили не само у руским круговима, изазвала је искрено саучешће у целом дипломатском телу у Цариграду. У надлежним ципломатским и турским круговима одају велико признање државничкој умерености коју је руски посланик Зиновјев показао поводом атентата и о чијемје схватању и предлозима ње-

јтреби и више јевропских илавскихв гова вла Д а водила рачуна.

батаљона 3. корпуса (солунског) раЦариград. Арбанаси у Пећи још| ди угушења Маћедонских чета. држе цернирану улемску комисију. | тт 1Г 0 " - ->ј I ЦатЈИГрад. Код села Забречани, на Порта не да е ближе обавештаје и ! " . г , . ;ТТ г . ј ј подножју ЗлаториЈа, северно од»11ри изЈављуЈе да се осим демонстрацша . . . , Ј 1 Ј ј лепа у битољском вилајету, био је

Цариград. Овде је приспео српски јвладика Фирмилијан из Скопља.

ни)е десило ништа озоиљно и да се, , , Iсукоб између трупа и Једне оугарске спрема опширна акцша. Последњих „ г . , г г Ј . , чете од 25 људи. БацаЈући динамитдана држе се у Јилдизу сваки даи'

војни савети, одакле се у друштву с министром војним руководи акција. Маршал Омер Ружди паша налази се с 19 батаљона код Феризовиђа, а Шемси паша с 8 батаљона у Призрену. Говори се да су операције трупа отпочеле. Ресултати се очекују брзо, јер Арбанаси нити су I спремни нити решени на озбиљан отпор. ХИНа. Један сарадник „Скрипа" разговарао је о стању на Балкану с аустро-угарским консулом у Серезу, Златком. Консул је између осталога

Критска скупштина Канеја. Критска скупштина отвориће се 21. априла. Говори се да владина странка, која располаже потпуном већином скупштинском намерава као и опозициона мањина, да на дан отварања скупштине приреди демонстрацију у корист сједињења *1" Консул Шчербина I Крита с Г.рчком. И ова ће демонстраЦариград. Смртна казна над Ибра- ј Ч и Ј а остати без практична успеха химом, који је извршио атентат на| нити ^е К °Д гаратних сиДа наћи одШчербину, још није извршана, јер| зива ' Руска је влада баш ту скоро, се најпре мора осудити његов сау- ! ка Д је сазнала о истој такој намерн <

ске бомбе, чета се спасла, оставивши неколико мртвих и рањених Турци су изгубили 7 мртвих и 6 рањених.

чесник Хусејин. Руски посланик до ј опозициЈе, пр.отив таке демонстрациЈе сада није тражио још никакву даљујутанила енергичан протест код врсатисфакцију за смрт Шчербинину. | ховног комесара и изЈавила да се оне Цариград. Вест „Пол. Кор". С у-: собзи Р° м на стање У Маћедонији протно мишљењу једнога дела штампе ; не сме -)У Д есити о држању руског консула Шчербине | Борлин. Вест „Екстраблата": „Франкрекао: Реформе у Маћедонији уведе-ј-при нападу на Митровицу, као дајфуртске Новине" донеле су вест, да не су поглавито иницијативом аустри јс он сам у извесној мери крив зајсу далеко одмакли преговори за трском. Гроф Ламздорф путовао је ујкрваве догађаје и као да се без по -јговинске уговоре између Немачке с Беч да изради пристанак Аустрије требе истакао, итд., овдашњи дипло- једне и Аустро-Угарске и Русије с

П0ДЛИСТАК

Ј1рор©чанетио

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(74)

18. Народ и чишшци. После ове друге стигла је ускоро и трећа депеша од кнеза Милоша послана из Параћина и упућена на књажевског намесника. Ова депеша састављена је била у истом духу као и оне две раније, а гласила је од речи до речи овако: »Данас је амо приспео Мустафа Беј са царским бератом, човек веома учтив и љубазан. Ми смо обојица (т. ј. књаз Милош и књаз Михаило) здрави, хвала Богу, и сутра рано пола-

зимо заједно у Свилајнац, где ћу се одморити један дан. Известите о нашем путовању Осман-пашу и Кабули-ефендију. Мени овамо долазе приватне депеше о радњи Народне Скупштине, а од вас не добијам никаквих извештаја, што ме све доводи у бригу и зато вам препоручујем да ме од сада о свему тачно извештвате"! Стевча је иначе био озлојеђен што га једнако пањкају код кнеза и оптужују као противника скупштинског. Стога узме и одмах одговори кнезу Милошу оваком депешом: „Нека књаз буде стрпљив и, док је на путу, нека неверује сваким доставима и наговорима; а кад дође на место, онда ће сам увидети све«. Тога истога дана Стевча нарочитим писмом извести кнеза

Милоша о понашању и држању страних посланика према решењу Народне Скупштине, односно попечитеља и државних советника. На то је кнез Милош одмах одговорио и 21.Јануара Стевча је добио књаз Милошево саопштење које је гласило овако: „Љубазни Стевча! Из писма вашег од 20. Јануара ове године сазнао сам и решење Скупштине и намеру конзула. Нека Скупштина продужава радити свој посао, а вама препоручујем да одете како конзулима тако и Осман-паши и Кабули-ефендији и да их замолите у моје име, да не пренагле са пошиљањем каквих непријатних извештаја својим владама кажите им да ће то узбунити народ, и да се све то може стишати кад ја стигнем

у Београд. Благонаклони вам Милош, владајући књаз Србије". Али, сем ове преписке између кнеза Милоша и његовога преставника у Београду, кнезу су упутили једно наррчито писмо и прваци либерални, нарочито истакнутији преставници либерални у самоме Београду. То је било опширно писмо у коме је потанко описано шта управо хоће либерали, куда тежи народна Скупштина и како су велике и неоправдане сметње, које јој се чине а које потичу поглавито од пријатеља прошлог обореног стања. Кнез Милош је био у Свилајнцу, кад му ]е то писмено предато, но он га није хтео ни читати. (Наставиће се.)