Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

82

Председник: Па знате ли показати суду што ближе о живлењу ових лица 2 1

— Шта могу да знам Они су код мене само у квартиру. Цео дан нису код куће; а после бива, да их нема и по неколико дана. Када их питам они одговарају, да су ишли послом изван вароши у села, и тамо се за то време бавили. Неки пут било је код њих и гостију. ..: Ваљда њихови другови.... Ко ће их еве знати 2....

Председник: Можете ли нам казати на сигурно да ли су Петар и Казак преноћили у своме квартиру ноћу између 16. и 17. Октобра....

— Не могу. Ко ће то памтити 2

Председник: Они су се на вас позвали, као да ви то знате 2

— Не знам. Не |могу да кажем, кад се не сећам. ..

Председник : Е добро! Ви сада можете ићи, јер нам више нисте од потребе....

— Ја молим — прихвати Петар — да се пита онај мој другар, Јован, који зна све, како сам ја живео. Видићете из његовог говора, да ја баш нисам тако хрђав човек, као што се у тужби представља....

— Оптужени Петар само извија — додаде државни тужилац — он измишљава имена сведока и позива се на њих, надајући се да ће тако моћи потрти доказе, који иду противу њега. На једном иеспиту рекао је, да је тај Јован келнер; на другом опет да је пекар. Дакле час једно, час друго занимање. ... Полиција је по опису тражила овога сведока, па га није могла наћи ни међу келнерима, ни међу пекарима.... Име сведока је дакле измишљено. И оптужени Петар, позивајући се на њ, ишао је само