Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

18

ској) планинском котлуг Сто педесет стопа под сада зеленећим се бусом. ~ к =

Лелекање и дерњава Хилобатеса разлеже се по прасветској шуми. Хилобатес, то је лењивац прасветског доба.

Он је така иста стока, као и данас, исто тако лењ, са исто тако јаким канџама а слабим зубима, само што је дугачак два хвата. То је невино створење, које живи само од лишћа са дрва. Стане га велике муке, докле се успуже на дрво, око тога пробави читав дан. Ал још горих мука има, док се скине. Горе пење се само за то, што га на то натера глад; ал кад се већ наједе, има грдне муке, докле сиђе. За то остаје горе све дотле, докле опет јако не огладни и са свим не смрша. Тада се са својим оштрим канџама од предњих ногу обеси о попашено дрво, па се клати п дерња, као да лелече, да би му се ко год смиловао и помогао му да сиђе.

Ал он је сувише лењ и да се дере, па то чини само у први сумрак у вече и изјутра. да то су му Индијанци и изденули име: „шумски часоказ“. Он оплакује рађање п седање сунца.

Сунце залази за голо базалтско стење, што га природа није јоште заодела, а црвена као крв боја прекрива небо до источног хоризонта. Тамо подиже се месец са бакарно црвеним лицем, кроз плаветникасту пару, као у ретрактору (велики звездарски доглед) увећан. Можда