Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

38

ДО РЛУАИ А ДАЕНО:

зиљиљиљим

11. Кад људи немадну више места, на земљи.

Наш праотад.

Колико ли је хиљада година требало, докле је врели муљ шестог стварања на дану једне творачке слике, оплођен можда врелим пољупцем какве комете, родио првога човека 2 Можда је то било на један пут, као што топла киша за једну ноћ, производи печурку, дцвек (Ношоћац — медљика — биљна, болест) аоилу | ватица смоле вибрију.

Не бојте се! Наш праотац није био мајмун. Ми не произлазимо од гориле. Наш праотац није имао четири руке.

Истина био је то јадан кукавац, када се обазрео први пут по шумаку, који по традицији (предању) крсте именом раја. Он беше го, немоћан, незналица. Његови зуби, његови нокти, не могоше да му послуже као оружје. Кожа његова не заклањаше га од ћудљива времена, јача животиња надвлађивала га је, слабија бежала од њега; његово чуло мириса не беше оштро, као у животиња, те да га поучи, да може разликовати и распознавати траве за јело; од лењивца научио се, да је и жир храна, а од совуљаге, да се и скакавац једе.