Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

42

нодара са каменом секиром и медвеђом кожом, овај дапас у свилу одевени род; — Овај род што са паром путује, са сунчаним зрацима, слика, са муњом шаље вести с једног краја света на други; који продире у земне дубине, а са својим телескопом средиште бесконачности тражи, који ноћ осветљава, а зиму утопљава; који намеће мору седло п водом одељена копна, спаја ; којп је отео небу муњу за своју борбу; који производи из земље хлебац, радове од милијарди људских руку с машинама врши; који справља сок што тугу с савлађује, травама прислушкује тајне, те да смрт надвлада, себи присваја, сличност е богом п божанске особине; који љуби, ствара, награђује, каштигује, велича, тежи за славом, слободом п вечним животом, после смрти за се нов живот тражи, и у вери налази снагу, са којом бога притеже!..

Колико хиљада година мораде проћи, докле су људи толико коракнули!

а

11. Један црн предео.

Пред нама је дубока подземна пећина.

И као да не би за помрчину било довољно, што је та пећина под земљом, још су и зидови и кров у пећине црни. Пећина та, од каменог је угљена.

Њено је дно, велико црно огледало.

То је нека врста језера, глатко као челик.

На овоме глаткоме огледалу један једини