Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

бијати први црни вали са гласним брботањем, и одмах покрише дно корита. Тад наступи почивка од неколико тренутака. По том нагрнуше опет таласи и онда стаде вода непрекидно да струји из дубине провалине. Корито брзо се испуни, водено огледало пење се. Једно магновење још може се близу дувара приметити на глаткој површини избијање извора, па се онда огледало потпуно углача и издиже се мирно, неприметно до црне линије на стубовима. Чун са госом љуљушка се на води, као подземаљска авет басана, у плитком гацању. Ова вода засићена је са металним оксидима и тешка је, као метал. Човек и чун на њој само се клате.

Но пловац сад не пази на водено огледало, ни на тајанствене знаке дуварова. Он блене само више себе у ваздух и испитује с озбиљном бригом затвор на својој у жици увијеној лампи, да се није отворио.

Лампа сад показује велики круг паре око себе.

Ваздух у подземном мраку добија плавкасту тамноћу.

Пловац зна, шта то значи!

Пламен у лампи непрестано избија варнице, где што високо забукти а жица отпоче црвено да се усијава.

Анђели смрти обилазе у наоколо под земљом.

У пећинама каменог угљена станују две авети; два зла духа, две слуге смрти.

Једна је „праскав ваздух“ већјарепде У/ејкет) друга „загушљив ваздух“ (ђбве Ууебег).1

1) Преводилац ће их називати на даље; — „бура“ и „непогода“ ради краткоће пошто и горњи превод није тачан.