Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

49

искочи из чуна. Чун привуче на ланцу горе к себи и веза га за један ленгер што беше утврђен у зиду од пећине. Онда се попе по Фризу урезаном свуд у наоколо око дувара и нађе се пред тешким гвозденим вратима, која су га раздвајала са споредним ходником, што служи за везу између горњих и доњих просторија мајданских. Отвори врата кључем и опет их закључа за собом.

Ходник је водио у доњу (хоризонталан ходник).

Мајдан је испресецан главним ходницима по пропису, а у споредним ходницима, што са свију страна у главне теку, одбијаху полу-наги радници са својим шиљатим будацима камени угљен.

Ништа се друго не чује до монотона (једно-образна) лупњава. У овом се мајдану не пева, шале се не чују, па ни сам рударски поздрав: — „ОЛшек ашћ“ (Срећан рад |). Ту је једна само шанса, јадници.

Сваки радник повезао је уста дебелим сукном, те кроза њ' дише.

По неки ходници тако су уски, да радник само лежећи на леђима, одбија са алатком угљен над собом. 'Тако они продиру на пред а мала колица, на којима угљен извозе, турају пред собом на трбуху пузећи,

Човек што уђе сад оздо из пећине у мајдан, ни у чем се не разликује од осталих радника. Одело му је исто тако огарављено угљеном, као и у њих. Руке су му исто тако окореле и рапаве, јер маљ и будак и у његовим

ЦРНИ ДИЈАМАНТИ. 4