Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

Мт у РА

"ке АТОМЕ они, што под отвореним бољи сјебре авфуу

траву на мирисној ливади косе.

Човек онај, што сада обилази раднике, то је господар овога мајдана главом.

Он се зове Иван Беренд.

Он је п надзорниг, и управитељ, и инжињер и књиговођа свога мајдана.

По томе има добро и да запне.

Но он се управља по оној паметној пословицИ: —- „што теби треба, изврши сам; а што ти не треба, то повери другима“.

Радници су куражнији, дух им се челичи, када виде, да им се и газда заједно се њима мучи и зноји.

Кад у мајдану овлада опасни гас, то и газда, као и радници, поздравља свакога, кога сретне са речима: — „непогода се јавља“. Виде радници да газда не држи свој живот за драгоценији, но њихов што је.

Њихни власник не бега, чим се опасност укаже. Он мирно и ладнокрвно издаје заповести, да се вентил отвори, да се у доњи ваздух измени, и да се радници, место сваких шест, смењују свака три сата. Он улази у ведро од бивољаче коже и спушта се у окнарске бунаре, те да извиди, да нису новији отвори опасни, Он чарка са гвозденом шипком по гомили каменог угљена, да се увери, да се није успа рила, да се није у њој развио гас, који би могао дати повода, да се угљен сам од себе запали. Кад стану, вентилатор (справа за увлачење чистог спољног ваздуха) доле, а ваздушни шмрк горе да ради, он сам стаје код анемо-

4%

“= < Ена ==

Дине