Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

55

И глас, што је ову песму певао, био је леп, звучан и пун осећаја.

Иван се изненади, што виде да је застао и да је и нехотице прислушкивао песму, докле тод се не изгуби за кућама.

И у том тренутку учини му се, као да има ипак неке разлике измеђ' живота под земљом и живота на земљи.

Песма умуче, облаци угушише вечерње руменило и сад поста околина одиста црна. Није се могло видети ни једце звезде, нити које беле куће.

Само прозори суседне топионице (гтвожђаре) сијали су се у мраку, налик на пламене очи звера, који у ноћи прежи на људе, а дим дестилирне пећи пењао се и даље из димњака, описујући бледо-жуте прстенове по пебу.

мама аи

ТУ. Роб црних дијаманата.

Ми под црним дијамантима разумемо камени угљен, а мислимо, да с тиме нисмо рекли ништа ново.

Дијамант и није ништа друго, но угљеник, Камени је угљен опет то исто, само што је онај провидан, а овај је црне боје.

Па ипак онај је демон а овај анђео. И више но анђео—— он је демпјург! (божанско биће, које је било неимар и стварач света.) Он је дух посредник, коме је господ одредио, да велике мисли стварања изврши.