Markov manastir

Ј,

ИСТОРИЈА

— От, ЛАЗАР МИРКОВИЋ —

Давно се осећа потреба монографије Маркова Манастира код Скопља, задужбине краља Вукашина и сина му краља Марка. Прво зато, што за историју и расправљање о овом манастиру још увек имамо само исказе П. Срећковића и И. Јастребова седамдесетих и осамдесетих година прошлога столећа, које треба проверити, а друго зато, што је не само научно но и шире интересовање за ову задужбину уништавањем српских трагова у овом манастиру од стране Бугара и открићем замазаних фрески српских владара од Г. Андре Стевановића силно порасло. Осим тога, Марков Манастир је један од најбољих образаца македонске иконографске школе четрнаестога столећа, оригиналне гране велике школе српске црквене уметности. Најпосле овај је манастир довршио најомиљенији народни јунак краљ Марко (Краљевић Марко). |

__У Маркову Манастиру били су до сада ради научног испитивања П. Срећковић), И. Јастребовг), Н. П. Милоковљ3), Н. П. Кондаковз), Др. Влад. Р. Петковићо), Др. Чеда Марјановиће), 6. Мет), Андра Стевановић), Н. Л. Окуневље), и сви изложише своје

белешке о Маркову Манастиру у споменутим радовима. Писац ових редова био је у сретној прилици, када је месеца августа 1923. године био изаслан од Народног Музеја у Београду у Марков Манастир. Резултат овога седмодневнога бављења у Маркову Манастиру изложен је овде. |

Југозападно од Скопља, једанаест километара у ваздушној линији је Марков Манастир. Од Скопља до Маркова Манастира има два пута, први краћи преко брда кроз села: Сопиште, Ракотинце, Добридо и Сушицу, а други дужи, којим смо ми ишли, води јужно од Скопља поред Вардара, пролази десно поред села Горње Лисиче и улази у до између два брега, којим тече Маркова Река. Лети када пресуши, Маркова река је мало већи поток, а остало корито реке, доста ширико, је сухо; а када кише ударе и када се у пролеће топе снегови са околних брда, онда Маркова Река топи, плави и носи. У долу Маркове Реке прошли смо села: Драчево, Лубош, Бартинци, Дрешница, Варвара, већином мухамеданска мала села од десетак и више кућа, чија су дворишта спојена, а око свих је један висок зид, те цело село изгледа као нека тврђавица, и најпосле баш пред самим Марковим Манастиром је село Сушица. Успут земља је бела и песковита, засејана је. великим таблама духана, који се овде највише обрађује поред кукуруза и ситне хране. Пут нас је водио долином, па и самим коритом Маркове реке кроз песак и камење, час на једну, час на другу обалу. Када је кишовито време, онда је овај пут немогућ, и онда

се иде горњим краћим путем. У кориту Маркове Реке види се веће и мање камење, које ваља када је силна.

7) Путничке слике. Фамилијарна гробница Мрњавчевића, Гласник срп, учен, друштва 46; 215 —229. 2) Белешке из мог путовања по Старој Србији, Гласник 57, 38—70. 3) Христјансе! древности западноћ Македони, у Извђсти русскаго археологическаго института вђ Константинополћ, ТУ, Ввт,. 1. Софи, 1899, стр. 134. 2 %) Македонти, 1909, 180—185. ћ 5) Марков Манастир, Босанска Вила, 1914, бр. 1—6, стр. 66—70.

5) Српски споменици у Новој Србији. |: Марков Манастир, Београд, 1914. | 7) Кесћегсћез зог Г!соподтарћје де |еуапоПе аих ХТМе, ХМ, ег ХМ1Е зјесјез 4' аргез 1е5 тропштепћ5 де Мизта, де ја Маседоте ећ ди Мог+-Аћоз, Рапз 1916. Овде је проф. Мије у расправљање о иконографији Јеванђелија у 14. 15. п 16.

стотећу унео и српску македонску школу, која има своје најбоље обрасце у Старом Нагоричину, Манастиру Матејичу и Маркову Манастиру. О архитектури Маркова Манастира види од О. Миш еч, [' есоје втесаче Чапз |'атсћјесшгте ђухапипе, Рама 1916. а. Ме, 1/ апсјеп агћ зегђе. |ез боћзез. Раш5 1919, 122—128

8) Срп, Књиж. Гласник, 1920, бр. од 1. нов, стр, 371—376, Годишњак Срп, Краљ, Академије ХХЛХ (1921), стр. 34—44, пи ХХХ (1922), 74—93, Срп., Књиж, Гласник 1922, 216—220, 293 – 298.

9) Сербск!а средневЂковеиа стбнописи, Прага, 1922. Стари српски живопис и његови споменици у ближој околини Скопља. Црква и Живот, 1923, бр. 1. и 2, стр. 31,