Markov manastir

3

Стефана и краља Вукашина, а сврши се у дане краља Марка. Из записа, даље, видимо да је овај храм св. Димитрија обновљен усрдношћу краља Вукашина, дакле ту је већ пре тога био храм св. Димитрија, а Вукашин га није новога подигао, но је стари постојали обновио. Пре обнове овај храм је био посвећен св. Димитрију, који је у овим крајевима на домак Солуну свакако био веома поштован, а да је Вукашин подигао нову цркву, он би је свакако посветио свом крсном имену св. Ђурђу, крсној слави Мрњавчевића према народним песмама.!“) Цео овај запис, писан је после смрти краља Вукашина, после 1371. године, јер је Марко тек после смрти свога оца био краљ, и тек се после те године могао писати краљ Марко, као што то стоји у запису. Запис говорећи када се храм почео зидати, могао је после 1371. године споменути једног до другога: и цара Стефана, и краља Вукашина, који 1345. није био краљ, и краља Марка.

Дакле из свега видимо да се црква св. Димитрија Маркова Манастира почела градити 1345. године, а обновио ју је краљ Вукашин и свршена је у дане краља Марка, наиме обновљена је између 1366. године и нешто иза 1371. године. Из овога је времена и живопис цркве Маркова Манастира. Ко је пак почео зидати манастир 1345. године, да ли цар Стефан или ко други, не знамо. Исто тако не зна се где је у то време био Вукашин, а брат му Угљеша тек идуће 1346. године постаде намесником подручја на дубровачкој граници.

Толико нам запис казује. Чуди нас како запис, писан свакако после 1371. године у задужбини краља Вукашина, а од његова сина Марка, ни једном речју не спомиње ништа поближе о Вукашину и његовој погибији на Марици. Веома смо благодарни запису, Срећковићу и Јастребову, што данас можемо са сигурношћу казати када и ко је подигао овај манастир, а без записа тек би морили нагађати то.

Када је Срећковић објавио овај запис, И. Руварац му није веровао да је овај запис истинит, и уврстио га је у ред Милојевићевих записа 5), но када је Јастребов после ове Руварчеве сумње нарочито потврдио тачност Срећковићева записа, исправивши га само у појединим словима, можемо се потпуно ослонити на њега. Љуб. Ковачевић 16) држи да запис и живопис Маркова Манастира потичу из времена после 1583. године, јер се међу свецима у Маркову Манастиру према Срећковићу налази и „св. Урошљђ цар. В.“, који је посвећен после ове године), док Љуб. Ковачевић (1514.) признаје да је Марко доиста подигао овај манастир. Но ово, да запис и живопис потичу иза 1583. година неће бити тачно, јер је запис о времену постанка Маркова Манастира тачан и у њему нема ничега што би се противило његову датирању у време не много после 1371, а са овим се потпуно слаже и датирање живописа Маркова Манастира од историка уметности Мише -а, Плен -а и Г. Др. Влад. Р. Петковића, који га стављају у ХЛ. столеће, док не знамо да ли је Срећковић тачно прочитао: „св. Урош цар. В.“ Овај је запис по казивању Срећковића био записан „изнад врата (из припрате) унутра у цркви, на дувару, белим мастилом“. Дакле он би био у припрати, изнутра, над улазним западним вратима. Кад сам тражио овде запис, ја не само да нисам нашао запис, но нисам нашао ни место где би могао бити запис, јер је изнад врата одмах слика Успенија пресвете Богородице у припрати, а око врата су остале фреске, тако да нема места где би био запис, и уопће нема замазанога места. Запитао сам игумна Макарија где је био запис у ком је писало ко и када је цркву подигао, а он ми рече у храму изнутра, изнад јужних врата храма, т. |. изнад оних врата што воде у исповедаоницу на јужној страни. Тамо је доиста у храму изнад врата један простор замазан, на коме је био запис. Тачно каже Јастребов да је запис био „изнад јужних врата цркве унутра“. Нејасно каже Г.аА. Стевановић да се запис „налазио изнад улазних врата у унутрашњости цркве“.!8) Срећковић је објавио овај запис 1875. и он га је читао, а читао га је такође и Јастребов 1884; није га пак видео Миљуков'!) 1898. године, као ни Кондаковг0) 1900. године. Запис је свакако замазан после 1894. године, када и фреске српских владара (као што ћемо то касније видети), јер су и запис и фреске премазане истом црвено-жутом масном бојом.

14) „Славу слави Краљевићу Марко, Славу слави светога Ђорђија“. Марко Краљевић и Ђемо Брђанин, ст. 1—2, (Вук Ст. Караџић, Срп. нар. пјесме, [, 400). Затим; Марко

Краљевић и Мина од Костура, ст. 100 до 105, (Њ:а. стр. 355.), и Турци у Марка на слави, ст. 1–5, (44. 424. стр.)

15) Гласник 49, 33.

16) Годишњица 6, 226.

М) Ако би по овоме судили старину записа и живописа Маркова Манастира, то би они били из времена после 1642. тодине, јер је патријарх Пајсије тек 1642. године написао службу и житије цара Уроша, а пре тога од 1371.—1642. није се знало у српској земљи за светитеља цара Уроша, и зато нема помена о цару Урошу ни у месецеслову при псалтиру Ђурђа Црнојевића (Цетиње 1495), ни у Саборнику Божидара Вуковиђа (Млеци 1538), ни у календарима Божидаревим и његова сина Винценца. Види И. Руварац, Прилошци,.., С. Сион 1898. стр. 423.

18) Срп. Књиж. Гласник, 1. нов. 1920, 371.

19) ИзђЂст, руск. арх. инст, вђ Константинополђ. ТУ, Веш. 1, Соф. 1898, стр. 134—135,

2) Македоша 182,