Markov manastir

плоче, у манастиру Лешку. Старци у Лешку, који су се сећали Кирила, кажу да се он учио и у дебарском манастиру Св. Јована код неког Јова из села Осломеви (Кичево), који је после постао јеромонах Јоаким (хаџи Јоаким Крчовски) и који је написао књигу: Различна побчителна настаклета сочинненал Теромонахом Иоакимом хаджи, настомијемк ЖЕ почтенороднаго господара Лешк Маркокича родомк отћ Кратока. Ек Ббдинк градк 1819. год.“ 50)

Као игуман Маркова Манастира Кирил је држао као неку школу у Маркову Манастиру, јер је окупљао око себе у манастир омладину и учио је књизи.3!) У једном запису рукописног минеја за декембар из ХГУ. и ХУ. столећа из библиотеке Хлудова, а који је минеј раније чуван у Маркову Манастиру видимо да је Кирил 1802. године био игуман Маркова Манастира и да проводи живот у лености због сиротиње и оскудице, због насиља власти (Турака или Грка владике) и због своје небриге.32) Из других записа видимо да је Кирил био у Маркову Манастиру игуман и 1807. и 1812. године, да је преписивао неку књигузз) и да је посетио Карпино.3)

Кирил је издао 1816. године своју књигу „Огледало“, на чијем се насловном листу назива игуманом и јеромонахом Краљ Маркова Манастира. 1818. године Кирил није игуман Маркова Манастира, но манастира Лешка.)

У новије време, 1886. године, оправљена је зграда око цркве у којој се станује, према запису на камену узиданом испод игуманског стана према цркви, који гласи: „МУБНоКНСА СЕ аљанје кк л 1886 окт 16. настолтел Макарја Зогракски родом 9 Скопје коспитанх ек Ста Гора труднса за вечни спомен. Зидателк БК Нокакћ“. Овај Макарије Стевков, родом из Скопља, био је у Св. Гори у зографском манастиру као искушеник, одакле је давно дошао у Марков Манастир, где је данас игуман и једини калуђер поред једнога монаха (Авксентија Таневића из Скопља) који врши службу еклисијарха.

Ни задужбина Мрњавчевића, Марков Манастир, није била боље среће од својих ктитора. Некада су овде писане књиге, некада је овде у ХМ. и ХУ. столећу цветао духовни живот, и затим настају тешки дани под Турцима. Развлаче се књиге и свете мошти одавде, надошли Грци глобе манастир, а Бугари у новије време избрисали су сваки траг српске прошлости у Маркову Манастиру, премазали су записе) и слике српских владара и властеле, разбили су надгробне плоче, однели су бронзани полијелеј краља Вукашина, и остали су само камени зидови цркве св. Димитрија, у којој један једини монах поје

литургију.

Крст на калкану надзидка калоте над припратом.

8) А. Шоповљ Изђ новата исторпа на Македонин. Сборникђ за нар. ум. ЈП, 63 и даље.

3) А. Теодоровљ, Бљлгарска литература, Пловдивђ 1896, стр. 162.

5) А. Поповљђ, Описане рукописен., библиотеки А. И. Хлудова, стр. 303. Записи П, бр. 3793.

35) Љуб. Стојановић, Записи П, бр. 3847. Шта је то Кирило преписивао не може овде да се види.

37) Рт, Влад. Р. Петковић, Старине, 25.

85) Код Шопова читамо да је Кирил морао да бежи из Маркова Манастира од гонења неког Алп беја, п да је у Тетово дошао ноћу са две мазге натоварене књигама и иконама, и да је тада 1818. године обновио манастир св. Атанасија. Стр. 61.

3) Г, Др. Јов, Хаџи-Васиљевић ми рече да је у Маркову Манастиру на зидовима и стубовима било загребених натписа, које је натписе Г. Васиљевић забележио и објавиће их. Пошто је данас доњи појас фрески на зидовима замазан, а премазани су у новије време и стубови, то су премазани и ови натписи, и данас их нема.