Markov manastir
20
тивну функцију, а одваја слепи део фасаде од онога испроваљиваног прозорима и нишама.
Чисто и технички скоро. на данашњи, модерни начин прецизно изведени луци од црвене опеке; архиволте од наизменичних редова опека и јасно жутог пешчара на забатима; испуне под олакшавајућим луцима на кубету, скоро свака различитог цртежа; венци од цик-цак зубаца, удубљених или испупчених ; геометријски орнаменти од опека на абсиди; меандри, шавови, крстови, насатице поређане опеке, шаховска поља, архиволте од удубљених цик-цак зубаца, и многе и многе друге појединости, — све прошарано разнобојним квадерима и белим спојницама од малтера, дају овим зидинама, некад према плавом небу,
| мерила лије пива - ти ' некад према зеленој шуми из-
глед здања, каква се само у
бајкама замишљају. Сваки детаљ је песма за себе, одјек и откуцај срца њеног песника.
Но, уметник се није задовољио само оним бојама које су му дате природом свога материјала. Њему су природне боје опеке сувише слабе. Он их појачава. Велики део недовољно јасно црвених опека он боји бојама а! Ттезсо, црвеним, мало јаснијим него вишњевим.
Спојнице — фуге не оставља све једне боје. Негде он меша свој креч са јасно жутим, скоро белим, финим песком с околних брда; негде пак са зеленкастим, гранитним из Маркове Реке; негде попуњава спојнице малтером од затворенијег жутог песка, каквог такође има у близини: он неће да замара очи својих гледалаца монотонијом боја које се понављају.
Понегде само, умеће он између камених квадера и по коју опеку насатично, а где би камен био случајно, при преношењу, окрњен, он га не наставља као Виде Которанин на Дечанима, или као мајстор Студенице, већ ту додаје делић опеке, насатично или положено. - = - У опште, третирање фасаде
Слика 16. Детаљ трансепта с јужне стране. није схваћено чисто технички,
под конац и прав угао, како
би то данашњи мајстор чак и преко своје воље морао да чини, већ сликарски, уметнички. На тај начин фасада даје утисак лепе полихромне слике рађене слободном руком.
У унутрашњости цркве, жеља за ефектима полихромије изражена је живописањем свих зидова, почев од патоса па до завршца кубета. Овај манир, традиционално и обавезно византијски неће нам бити предметом третирања у овом одељку.
Задржаћемо се мало на полихромном, каменом патосу, који и данас постоји, без много квара и измена. Испод кубета патос је састављен од мраморних и кречњачких плоча разних боја, поређаних у складне геометријске фигуре. (ле о)
У средини, испод кубета налази се бела квадратна мраморна плоча, сва из једног комада, која има око себе пошироку бордуру од правилног комађа плавог кречњака. Све ово плива у пољу од комађа белог мрамора, а цела слика опет оивичена је бордуром од мозаички поређаних — као шаховска поља — плочица наизменично белих мраморних и плавих кречњачких. Између ових плочица, мала троугаона поља попуњена су смесом од вештачког камена црвенкасте боје. Ова је смеса израђена (слично данашњем терацо-
чари ве ФЕЈ = да све: