Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА __ Б 135

— Не знам је ли поштена или непоштена... Само је оно непристојно... Читава касаба о том говори... Сваки то осуђује..

Митар, који никако није могао да попусти и да удари на Милу, још увек тражио разлога да га оправда. Свак може бити крив, само он не може!.. Зато се и сада уплете-и набусито избаци: >

— А ја ћу се заклети да ту нико није крив, него му жена... је ли она шћи газде Михе, не може бити у реду... Она га одбила од себе и одбацила другој...

Попа као да озледи неко. Намах се прену и скочи. Оштро, прекорно погледа Митра. Па се сав окрену према њему и брзо се поче ударати по бради, по образу. _ :

— Шамар ми ошини, брате, пљуни ме ако хоћеш, али о њој не збори тако! — јекну увређен, а сав подрхтава. — Оно је анђео, светац један!.. (Оно је сухо злато!.. Богородицу хули, а њу хулити немој! “

— Кад је тако, а знам да је тако, — дочека Станиша јетко, — онда је дупла брука... Таку жену оставити, а трчати некаквој... Срамота ме и рећи коме.

== А ја | не вјерујем, — прогунђа поп покуњено и опет клону на столицу.

Згурт се, преви и погледа их скрушено, молећи.

— А зар ви вјерујете2 — болно запита. — И ти Станиша 2... И ти Васиљу 2...

Станиша, гледајући га онако смрвљена, поражена, зажали за њим. И поштедео би га, прекинуо би разговор. Чак би заборавио и на Милино! шуровање са Десанком и на светске приговоре. Али никако не може да заборави на Милин испад, којим му покварио сјајан један успех... И сад да се не освети2..

— Ако си отац, треба да се дигнеш и да га покараш, — нагласи јаче, ширећи се на шилти и мирно гладећи брк. — На теби је, да читавој овој мнфамији учиниш крај..

= На мени7...