Među svojima : roman

138 Е СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ =

ње имати неугодности... Нешто је било на њој, нешто, = ни сама не зна шта, — што јој се није свиђало, нешто од чега се плашила... Додуше

"било јој мило, радовала се што сеи оној свидео Миле... Познала је како њој, Даринци, завида због њега и била поносна што га има. Али одмах као да јој неко ни шапнуо, како ће покушати да га отме... Није се узалуд онако умиљавала око њега и ласкала му. Није џаба спомињала његове приче...

Други дан, чим Миле пошао од куће досетила «се да пе се састати са Десанком. Притрчала опмах прозору, да види куда ће окренути2.. Чим опазила како је скренуо према школи отступи мало, уздахну... Затим се спусти поред постеље, наслони се на бедрењачу и поче размишљати... је ли могуће да он одхах, на први поглед, заволи ту другу 2.. Друга се, по лепоти, не може ни сравњивати с њом... Миле није без очију да то не види. још кад њу толико воли!.. Али оно нешто код оне друге може га ипак намамити, или заварати... Ако ни због чега, а оно да се заигра с њоме. Само кад та игра неби дуго потрајала!.. Кад би се брзо свршила!.. За инад Десанки хтела је да се~ надмеће с њом... Друга би, можебити, почела да плаче, да куне, ла се свађа... Она то неће. Једном је јуначки освојила свог Милу. Више га неће пустити. Никоме... Неће уздисати пред њим, корити га, пребацивати... „Зар да га потпуно одгурне од себе 2. . Напротив !.

Тога дана стајала је пред огледалом дуже него икада. Зачешљавала се, дотеривала, облачила. Хаљине изабрала готово празничне. Гужву бисера обесила о врату. Затим стрчала на авлију и брала цвеће да га дочека са пуном китом. Сретна ли бејаше кад је, у соби, почео грлити!.. Чинило [0] се, да је, раставши се са Десанком, сад јасно опазио равлику између њих две. И, наравно, приволео оној, коју одавно воли... Она ипак победила!..

Али касније, кад он учеста са шетњама, као да поче. малаксавати. Кад год остане сама, замисли се и забрине тешко... Куд ли ће ово одвести 2.. Како.