Među svojima : roman

ЕРЕ ОСРАД

Гика Сејомб | ика Се! глади, на прсти рис и спусти му руку пара __БЕОСбКАВ -

— ја знам да они лажу, — проговори благо, као да теши. — Знам, да то није истина.

— Истина је, — прошапта поп покајнички и сетно заклима главом. — Не лажу...

Изненада устаде, ухвати Милу за руке. Као бојећи се ла му га ко не отме, не отргне нагло, стегну га, па повуче себи. :

= А тиг.. А тиг — запита испрекидано, кроз праменове ретке седе косе, која му пала и по очима и по устима.

= Казао сам да је нитков, — тихо одговори Миле, покушавајући да се отме. — И: казао сам да је мени мој отац најпоштенији човјек на свијету.

Поп се причини као да није добро чуо. Застаде, наклони се мало и, загледавши му у зенице, запита јаче; ,

= И сада 2

= И сада!..

= Ех, синко, синко!..

Хтеде још нешто да проговори, па се опет сруши на миндерлук. Удари у плач... Зарони главу у јастуке, сакри се у њих и зајеца болно; грчевито, женски, мешајући и бол, дубоки бол стида и радост, што га не одби онај, за чији би живот све дао.

= Синко!.. Синко!..

Поп се ддавна надао, веровао је да ће једанпут морати да дође грки час објашњавања са сином. И ничега се толико плашио није. Чинило му се да га неће преживети“.. Како ће само стати пред њега 2.. Шта ће рећи2г.. Како се бранитиг.. Што је најгоре, бојао се, да ће их тај час потпуно расставити, оделити једног од другога. Читав га, готово, свет осуђивао и нападао. Зашто да га и рођени син не осудиг.. Грех је грех... Нити се може опрати, ни заборавити... И хоће ли син више хтети и да чује за таког оца2г.. Хоће. ли му више икад приступити 2.. Икад>..

(А саланне 6