Među svojima : roman

76 Е СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ _

-бирајући речи и никога не штедећи. Пошавши кући, свратио двојици дужника, бакала. (Обојицу опоменуо -за дуг. Није викао на њих, није беснео. Само, по обичају, оштро, одсечно напоменуо како више чекати не може, како се новци најдаље кроз осам дана морају сшворшти.

У кућу уљегао не назвавши ником Ни „помоз Бог...“ јаче залупнувши широком капијом, лагано _је прешао преко авлије и отишао код дрварнице. _Хтео је да види: је ли и ту све чисто, уређено Изгледало је као да и сада жели да кога прокуне,

испсује... ћутећи се окрену, оком премери дрва, као да би да процени: колико их потрошено... =Оде у собу... 5

Тата одмах познаде да је љутит. Брзо се одвуче у кухињу и, прстима дајући знакове слушкињама да умукну, сама му понесе ручак Кад год га видела таког никад није смела проговорити, нити другима дала да говоре. Спусти пред њега на трпезу и

чорбу и пилав и печење. Њутећи се измакну, скру-

шено се прислони леђима уза зид и, са прекрште рукама на појасу, чекаше какве заповеди.

Газда, тек ради обичаја, окуси неколико залогаја. И све остави, одгурну испред себе.

— Не могу више, = прете суво, промукло. — Једите ви. — Зар не ваља% _— тихо запита Тата, а готово

би да проплаче. (Он, не гледајући је, окреса: — Зар сам казао да не ваљаг.. х — А да ниси, Боже сачувај, болестанг — при-

пита она некако поплашено и усуди се да му приђе. = Умукни!..

Одиже руку изнад главе и оштро пресече по ваздуху. Стара, позната команда, која увек умиривала газдиницу. |

Уљезе и Даринка, носећи зашећерене кришке диње на уском тањирићу. Чим спази оца засмеја “се, приступи и клекну на једно колено, поред њега. ·Некако мазно, мекано протепа:

: