Menično pravo. I

На против, писта таква меница, само са додатком по наредби уз пме ремитента, вредила би. Она би, даље, вредила, ако бп после речи: Господ. Сретену Бугарском овд. стајале још и речи: шли по његовој наредби, или на његову наредбу, по његовом наређењу пот.д. Овако је ова ствар расправљена у Францеској. Па ипак је веома саветно држати се само речи по наредби п већ уобичајене Форме: по наредби Н. Н. (ово тим пре, што је у 5. 82. трг. зак. термин на наредбу У за још један са евим друкчији појам —

ваНојр У).

55. — Издатељ менице може плаћање и по својој наредби ставити ч тада је меница на сопствену наредбу, —- вели се у тач. 3. 5. 80. трг. законшка,

Може настутшти потреба па је зато и допуштено, да издавалац вучене менице сам буде и њен ремитент, да оп, дакле, пзда меницу на своју наредбу. Таква меница имала бп писту Форму као по свака друга меница. Само је приметити, да се код таквих меница ремитент обично означава не баш именом својим, већ речима : по наредби мојој пли по наредби мојој сотпственој ; а ако је више издавалаца, онда : по ПЦ нашој или по наредби, налиој сопственој (в. бр. 88.). Алп у начелу није немогуће да се п у овоме случају напише баш и име ремитента, ако то не бп правило какве збрке у разликовању личности; као што, према реченоме, није немогуће да се напише и: платите мени или по мојој наредби по т. д. Пуповажни Формулари таквих меница били би н, пр. ови: